Molba za uslovni otpust i primeri iz sudske prakse

Uslovni otpust predstavlja zakonsku mogućnost da se osuđeni otpusti sa izdržavanja kazne zatvora pre nego što je tu kaznu u potpunosti izdržao. Da bi se to dogodilo potrebno je da se ispune određeni uslovi. Kako i pod kojim uslovi osuđeni može ostvariti ovo svoje pravo?

Šta je uslovni otpust

Uslovni otpust je oslobađanje osuđenog od daljeg izdržavanja kazne zatvora pod određenim uslovima. Ovo se odnosi na osobe koje su osuđene na kaznu zatvora, ali su već izdržale određeni deo svoje kazne i ispunile određene uslove propisane zakonom.

Uslovi za uslovni otpust u Srbiji

Prvi uslov je da je osuđeni izdržao dve trećine kazne zatvora na koju je osuđen. Pored toga potrebno je da se osuđeni tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati. To naročito podrazumeva da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo.

Pri oceni da li se osuđeni popravio i da li će dozvoliti uslovni otpust sud ceni njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne. Ustanova u kojoj osuđeni izdržava kaznu zatvora dostavlja sudu izveštaj o njegovom vladanju. U tom izveštaju sud se obaveštava i o izvršavanju radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost. Da li će sud dozvoliti uslovni otpust ponajviše zavisi od ovog izveštaja. On može biti pozitivan ili negativan.

Kada sud ne može dozvoliti uslovni otpust

Ukoliko je osuđeni tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i oduzete su mu dodeljene pogodnosti ne može se uslovno otpustiti.

Za određena krivična dela sud ne može uslovno otpustiti osuđenog. To su krivična dela: teško ubistvo (član 114. stav 1. tačka 9), silovanje (član 178. stav 4), obljuba nad nemoćnim licem (179. stav 3), obljuba sa detetom (član 180. stav 3) i obljuba zloupotrebom položaja (član 181. stav 5).

Molba za uslovni otpust

Molba za uslovni otpust je dopis sudu kojim se inicira postupak uslovnog otpusta. Molbu može podneti osuđeni koji je izdržao dve trećine izrečene kazne zatvora. Molbu može podneti i branilac osuđenog.

Sud će odbaciti molbu ako je podneta od strane neovlašćenog lica. Ako osuđeni nije izdržao dve trećine izrečene kazne zatvora sud će molbu takođe odbaciti. Razlog za odbacivanje molbe je i pokušaj bekstva ili bekstvo iz zavoda za izdržavanje kazne zatvora.

Ako ne odbaci molbu sudsko veće će zatražiti izveštaj od zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora. To je izveštaj o njegovom vladanju i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kažnjavanja. Pored toga sud će zatražiti i izveštaj poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.

Primer molbe za uslovni otpust

Ne postoji strogo propisana forma za ovaj podnesak. Međutim, da bi sud mogao da postupa po ovoj molbi ona mora da sadrži određene podatke. U naslovu dopisa potrebno je označiti naziv suda kojem se molba podnosi a zatim ime i prezime podnosioca. Veoma je važno da se u molbi navede broj presude po kojoj osuđeni izdržava kaznu zatvora. Poželjno je navesti i Ik broj pod kojim se sprovodi postupak izvršenja. Ovaj Ik broj po pravilu treba da stoji na pozivu za izdržavanje kazne zatvora. U dopisu dalje treba navesti datum kada je osuđeni započeo izdržavanje kazne i koje kazne. Potom se može navesti da je izdržao dve trećine kazne na koju je osuđen kao i druge okolnosti iz kojih proističe da su ispunjeni uslovi za uslovni otpust. Naposletku molba mora biti potpisana od strane podnosioca.

Kom sudu se podnosi molba za uslovni otpust

Molba za uslovni otpust se podnosi sudu koji je sudio u pravom stepenu.

Uslovni otpust i obavezno psihijatrijsko lečenje

Osuđenom kome je uz kaznu zatvora izrečena i mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi upućuje se najpre na lečenje u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu.  Vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uračunava se u vreme trajanja izrečene kazne. Ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi kraće od trajanja izrečene kazne, sud će, po prestanku mere bezbednosti, odrediti da se osuđeni uputi na izdržavanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust.

Pri odlučivanju o puštanju na uslovni otpust sud će, pored navedenih uslova naročito uzeti u obzir uspeh lečenja osuđenog, njegovo zdravstveno stanje, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi i ostatak kazne koju osuđeni nije izdržao.

Kad se iz zdravstvene ustanove otpušta osuđeni čija je uračunljivost bila bitno smanjena, a u toj ustanovi je proveo manje vremena nego što iznosi kazna zatvora na koju je osuđen, sud će rešenjem o otpuštanju odlučiti da li će osuđeni izdržati ostatak kazne ili će biti pušten na uslovni otpust. Osuđenom koji se pušta na uslovni otpust može se izreći i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, ako za to postoje zakonski uslovi.

Postupak za uslovni otpust

Postupak uslovnog otpusta u Srbiji regulisan je Zakonikom o krivičnom postupku. U tom postupku sud određuje ročište za odlučivanje o molbi. Na ročište predsednik veća poziva branioca, ako ga osuđeni ima i javnog tužioca koji postupa pred sudom koji odlučuje o molbi. Ukoliko je izveštaj pozitivan sud poziva i predstavnika zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora. Sud poziva osuđenog samo ako oceni da je njegovo prisustvo potrebno.

Ročište za odlučivanje o molbi za puštanje na uslovni otpust počinje iznošenjem razloga za uslovni otpust od strane branioca. U slučaju da je branilac odsutan, predsednik veća će ukratko izložiti razloge za podnošenje molbe. Ako osuđeni prisustvuje ročištu predsednik veća će uzeti izjavu od njega. Posle toga će pozvati javnog tužioca da se izjasni o molbi osuđenog.

Ako je na ročište pozvan i predstavnik zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora, predsednik veća će ispitati predstavnika. Predstavnik će se izjasniti o vladanju osuđenog za vreme izdržavanja kazne, o izvršavanju radnih obaveza, s obzirom na radnu sposobnost osuđenog, kao i o drugim okolnostima koje bi ukazivale da je postignuta svrha kažnjavanja. Odmah po okončanju ročišta sud će doneti odluku.

Rešenje o uslovnom otpustu

Veće će odmah po okončanju ročišta doneti rešenje kojim odbija ili usvaja molbu za puštanje na uslovni otpust. Prilikom odlučivanja veće posebno ima u vidu procenu rizika osuđenog kao i uspešnost u izvršavanju programa postupanja. Veće ceni i raniju osuđivanost, životne okolnosti i očekivano delovanje uslovnog otpusta na osuđenog.

U rešenju o uslovnom otpustu veće može odrediti da je osuđeni dužan da ispuni određene obaveze predviđene krivičnim zakonom. Može odlučiti i da osuđeni za vreme uslovnog otpusta bude pod elektronskim nadzorom.

Uslovni otpust po automatizmu

Osuđeni se ne otpušta na uslovni otpust po automatizmu. Ne postoji obaveza suda da po službenoj dužnosti ceni da li su ispunjeni uslovi za uslovni otpust. Da bi sud o tome odlučivao potrebno je podneti molbu.

Opozivanje uslovnog otpusta

Sud će opozvati uslovni otpust ako osuđeni, dok je na uslovnom otpustu, učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine. U ovom slučaju je opozivanje uslovnom otpusta obavezno.

Za razliku od navedog postoje slučajevi gde sud može a ne mora da opozove uslovni otpust. Sud može opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpušteni učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora do jedne godine. Sud to može učiniti i ukoliko osuđeni ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio. Pri oceni da li će opozvati uslovni otpust sud će naročito uzeti u obzir srodnost učinjenih krivičnih dela, pobude iz kojih su učinjena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta. Ova pravila se primenjuju i kad se uslovno otpuštenom sudi za krivično delo koje je učinio pre nego što je uslovno otpušten.

Kad sud opozove uslovni otpust izreći će kaznu uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu. Deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi uračunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se. Ako uslovno otpušteni bude osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust, produžava se uslovni otpust za vreme koje je osuđeni proveo na izdržavanju te kazne zatvora.

U kom roku se može opozvati uslovni otpust

Uslovni otpust se može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao. Međutim, osuđenom na kaznu doživotnog zatvora uslovni otpust traje petnaest godina od dana kada je uslovno otpušten.

Uslovni otpust primer iz prakse

U pogledu uslovnog otpusta u sudskog praksi se javilo kao sporno pravno pitanje primena blažeg zakona. Međutim, Vrhovni kasacioni sud je u tom pogledu zauzeo svoj stav. Prema ovom stavu primena blažeg zakona na učinioca krivičnog dela je moguća samo do pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postupka. Prilikom odlučivanja o ispunjenosti uslova za uslovno otpuštanje primenjuju se odredbe zakona koji te uslove propisuje i važi u vreme izvršenja kazne odnosno donošenja odluke o uslovnom otpustu. Celo obrazloženje odluke možete pročitati na Presuda VKS Кzz. 587/19.

Treba napomenuti i stav Vrhovnog kasacionog suda da sudija koji je učestvovao u donošenju meritorne odluke o krivici i kazni prema okrivljenom mora biti izuzet u postupku odlučivanja o uslovnom otpustu. Celo obrazloženje možete pročitati na Presuda VKS Kzz br. 1095/2021.