Ustav Republike Srbije je izmenjen. Visoki savet sudstva menja svoj sastav. Na referendumu održanom 16.01.2022.godine građani su izglasali promene Ustava Republike Srbije. Ova promene odnosi se na oblast pravosuđa.
Akt o promeni Ustava Republike Srbije možete preuzeti ovde.
Članove Visokog saveta sudstva činiće šest sudija, četiri istaknuta pravnika i Predsednik Vrhovnog suda. Sudije će birati sudije. Narodna skupština će birati istaknute pravnike. Visoki savet u ovakvom sastavu će birati i razrešavati sudije, kao i predsednike sudova.
Suverenost građana
Norme Ustava o suverenosti građana nisu bile predmet izmene. Tako se članom 2 Ustava RS i dalje propisuje da suverenost potiče od građana. Tu suverenost građani vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Ovim članom propisuje se još i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.
Do potvrđivanja Akta o promeni Ustava slobodno izabrani predstavnici građana ( narodni poslanici) su birali sudije. Time su građani svoju suverenost prenosili na slobodno izabrane predstavnike ( narodne poslanike) a oni na sudije. Sudije su dalje sudile u ime naroda.
Zašto su se građani odrekli svoje suverenosti
Građani su vršeći svoju suverenost na referendumu odlučili da većinu članova Visokog saveta sudstva čine sudije. Sudije koje neće birati ni slobodno izabrani predstavnici građana ni građani, već same sudije. Time su se građani na referendumu svojom voljom odrekli dela svoje suverenosti i preneli ga na sudije. Možemo razmatrati pitanje da li su građani glasajući o ustavnim promenama bili svesni da se odruču dela svoje suveronosti u korist sudija? Međutim, svesni ili nesvesni odricanja od svoje suverenosti građani su na ovaj način jasno ikazali volju da spreče uticaj slobodno izabranih predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku vlast. Građani su jasno iskazali želju da se zaštite od tih istih slobodno izabranih predstavnika.
Nedorečenost ustavnih izmena
Promena Ustava nije rešila pitanje kako će, odnosno kojom većinom će, članovi Visokog saveta sudstva donositi svoje odluke. To je ostavljeno da se uredi zakonom. Postavlja se pitanje da li sada slobodno izabrani predstavnici građana ( narodni poslanici) zakonom mogu prekrajati odluku građana sa referenduma da deo svoje suverenosti prenese na sudije? Mogu li slobodno izabrani predstavnici građana, bez građana, sami propisati način odlučivanja u Visokom savetu sudstva? Mogu li oni bez građana i bez sudija usvojiti zakom po kome sudije bez istaknutih pravnika koje biraju ti isti predstavnici građana neće moći da donose odluke?
Bilo je reči o predlogu da predstavnici građana u Narodnoj skupštini usvoje zakon po kome Visoki savet sudstva odluke donosi većinom od 8 glasova od ukupno 11. To bi značilo da Visoki savet sudstva ne može doneti odluku ukoliko za nju ne glasaju bar dva istaknuta pravnika. Hoće li se na navedeni način obesmisliti cilj koji se želeo postići usvojenim ustavnim izmenama. Da li će se time osujetiti izražena želja za zaštitu građana od slobodno izabranih predstavnika u Narodnoj skuštini?
Mišljenja sam da se o načinu odlučivanja Visokog saveta sudstva u ovakvom sastavu, mogu izjasniti jedino neposredno građani na referendumu jer su oni odlučivali i o njegovom sastavu. Jedino se na taj način volja građana odnosno njegova suverenost u potpunosti poštuje i ne pretpostavlja. Zato je ovo pitanje moralo biti regulisano Aktom o promeni Ustava. Pošto promena Ustava ovo pitanje nije rešila ostaje nam da vidimo ko će i kako pretpostaviti volju naroda iskazanu na referendumu.
U međuvremenu možda se građani i predomisle. Možda bude i nekih drugačijih predloga građana za izmenu Ustava. Možda je u interesu građana da svoju suverenost ne prenose već da neposredno biraju članove Visokog sudstva i iz reda sudija i iz reda istaknutih pravnika.