Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA) je na savetovanju 2022. godine okupio više od 120 sudija, tužilaca i polaznika Pravosudne akademije. To je šesto savetovanje koje je organizovalo ovo strukovno udruženje. Savetovanje je održano u Sokobanji 29-31.maja 2022.godine.
Centralna tema savetovanja se odnosila na reformu pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva). Pitanja koja su razmatrana su položaj sudija i tužilaca nakon ustavnih amandmana. Ovo su aktuelne teme s obzirom na to da je u toku izrada seta pravosudnih zakona.
Izlaganje Predsednika Alumni kluba Pravosudne akademije Siniše Trifunovića
Predsednik AKPA, sudija Siniša Trifunović naveo je da je ustavotvorac prepustio zakonskom regulisanju čitav niz otvorenih pitanja, ključnih za fizionomiju pravosuđa. Zbog toga se pravosudna reforma nalazi na polovini puta.
„Imamo priliku da u zakone ugradimo delotvoran mehanizam za zaštitu sudija od neosnovanih tabloidnih napada kojima se nedozvoljeno utiče na sud. Potrebno je da efikasnije štitimo autoritet sudstva. Bez toga nema poverenja javnosti u pravosuđe“
Sudija Siniša Trifunović
Trifunović je ocenio da će se najviše polemike voditi oko definisanja pojma istaknutih pravnika. Istaknuti pravnici će pored sudija biti članovi pravosudnih saveta. Polemika će se voditi i oko potrebne većine za odlučivanje u pravosudnim savetima. Pitanja koja će se razmatrati su i finansijska nezavisnost sudstva ali i materijalna nezavisnost nosilaca pravosudnih funkcija. Međutim, ključno je pitanje rešavanja tenzija između pravosudnih saveta i Pravosudne akademije (PA), čija uloga je pozitivno ocenjena od strane Venecijanske komisije.
Prema njegovom mišljenju, rešenje bi moglo biti u uključivanju pravosudnih saveta u proces selekcije polaznika PA i upravljanje Akademijom. Može se razmišljati i o upućivanju na PA sudija i tužilaca posle izbora od strane pravosudnih saveta, a pre stupanja na funkciju.
Izlaganje Predsednice Društva sudija Snežane Bjelogrlić
Predsednik Društva sudija i član VSS sudija Snežana Bjelogrlić je tokom savetovanja navela da sociološka istraživanja pokazuju da sudije sebe ne smatraju trećom granom vlasti.
„Uloga strukovnih udruženja je da razvijaju i jačaju sudijsku kulturu.„
Predsednice Društva sudija Snežane Bjelogrlić
Istakla je da je važno zakonom bliže odrediti kategoriju istaknutih pravnika. Navela je da istaknuti pravnik ne treba da bude član političke stranke. Postavila je pitanje da li je potrebno zakonom predvideti da kandidati za istaknute pravnike dobiju podršku, odnosno preporuku neke institucije pre kandidovanja za funkciju člana pravosudnih saveta.
Kazala je da će se kod izmene Zakona o sudijama voditi računa o materijalnom položaju sudija. Detaljnije će se regulisati radnopravni status sudija. Takođe je potrebno da se prilikom izrade seta pravosudnih zakona jasno razgraniči nadležnost između Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva i uredi pitanje samostalnosti budžeta sudstva. Ona smatra da Pravosudna akademija treba da obavlja funkciju koju je izvorno obavljala – da bude centar za obuku sudija i tužilaca.
Obraćanje dr Gorana Ilića, zamenika Republičkog javnog tužioca i člana predsedništva Udruženja javnih tužilaca
Dr Goran Ilić, se osvrnuo na kritike koje su se mogle čuti u ustavnoj debati. Osvrnuo se na kritiku da Ustav nije trebalo menjati u podeljenom društvu.
Odgovarajući na tu kritiku naveo je da je prirodno da u demokratskom društvu postoje podele. Podeljena mišljenja i različite poglede na promene Ustava vidi kao potvrdu kvaliteta debate o izmenama Ustava.
Takođe, smatra da je Srbija iskoristila dobar momenat za ustavnu reformu. Rekao je da je malo verovatno da bi se takva prilika ponovo stvorila, imajući u vidu razvoj događaja u Evropi.
Naglasio je da je promenjena ustavna definicija javnog tužilaštva. Javno tužilaštvo je određeno kao jedinstven i samostalni državni organ koji goni učinoce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom. Princip zakonitosti u vršenju nadležnosti javnog tužilaštva „ograničen je i okrnjen“, procenom da li u konkretnom slučaju postoji javni interes da se preduzme krivično gonjenje.
„Sva tužilaštva u Evropi u nekom obliku imaju sistem nadređenosti (hijerarhije). Jedino je Srbija kao ustavnu kategoriju predvidela prigovor protiv hijerarhijskih ovlašćenja nadređenih. To će bitno promeniti odnose unutar javnog tužilaštva.“
Dr Goran Ilić
Važno je i što je ukinut monokratski sistem uređenja tužilaštva. On je zaostatak iz vremena kada je javno tužilaštvo bilo uređeno po uzoru na sovjetsku prokuraturu. Prema tom sistemu sve poslove iz nadležnosti javnog tužilaštva izvorno je obavljalo jedno lice – javni tužilac. Dobro je i što je prošireno pravo na prigovor protiv obaveznih uputstava za postupanje glavnih javnih tužilaca, odnosno Vrhovnog javnog tužioca. Ovaj prigovor se može izjaviti ne samo kada je obavezno uputstvo nezakonito, već i kada ga postupajući tužilac smatra neosnovanim, tj. kada je uputstvo suprotno profesionalnim uverenjima javnog tužioca o tome kako bi trebalo rešiti konkretan slučaj.
Ne sme se dirati u stečena prava polaznika Pravosudne akademije
Dr Goran Ilić je posebno istakao da se prilikom izrade seta pravosudnih zakona ne sme dirati u stečena prava polaznika Pravosudne akademij. Ustav i Ustavni zakon opredelili su se za poštovanje principa kontinuiteta u pogledu položaja sudija, zamenika javnih tužilaca, predsednika sudova i javnih tužilaca. U tom smilu nema nikavog opravdanja da se taj princip ne primeni i na polaznike Pravosudne akademije.
Ilić je ukazao i na to da plate sudija i tužilaca nisu odgovarajuće. Smatra da su izmene pravosudnih zakona šansa da se popravi materijalni položaj pravosudnih funkcionera.
Alumni klub Pravosudne akademije ugostio i člana Venecijanske komisije
Zlatko Knežević, član Venecijanske komisije i sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine naveo je da je za nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva ključna administrativna i finansijska samostalnost.
Administrativna samostalnost podrazumeva da pravosuđe nezavisno od izvršne vlasti donosi odluke o pitanjima svog funkcionisanja. To su na primer pitanja o potrebnom broju zaposlenih. Finansijska samostalnost ima dva vida – spoljni i unutrašnji. Spoljnu samostalnost za sada ima samo Ustavni sud. Unutrašnju finansijsku samostalnost smatra posebno važnom. Ona podrazumeva mogućnost da predsednici sudova i glavni tužioci samostalno raspolažu dodeljenim budžetom. To bi omogućilo da oni vrše potrebna preusmerevanja sredstava u skladu sa potrebom organa na čijem su čelu.
Naveo je i da će Venecijanska komisija dati ocenu o nacrtima pravosudnih zakona. Naglasio je da se prilikom donošenja ocene posebno ima u vidu standard nacionalnog konteksta koji daje odgovor na pitanje zašto su određena zakonska rešenja prihvatljiva u nekim državama, a u drugima nisu. Podvukao je da je važno obazbediti takav status sudijama koji će garantovati da se oni neće svesti na proste činovnike.
Učesnicima savetovanja predstavljen portal mojaprava.com
Učesnicima savetovanja obratio se i sudija Aleksandar Kocić. Istakao je da je prepoznat značaj interneta u informisanju građana te da će u narednom periodu posredstvom portala mojaprava.com zajedno sa kolegama raditi na online promociji pravosuđa.
Na savetovanju su predavanja iz oblasti krivičnog prava održali sudije Apelacionog suda u Nišu Dijana Janković i Tomislav Trajković. Diskusiju o mehanizmima ujednačavanja sudske prakse sa sudijama svih instacionih nivoa su vodili sudija Vrhovnog kasaciong suda Branko Stanić, docent na Pravnom fakultatu u Novom Sadu dr Marko Knežević i sudija Višeg suda u Beogradu Anđelka Opačić.
Alumni klub Pravosudne akademije