Naknada štete zbog nesavesnog lečenja može se ostvariti kroz krivični i parnični postupak. Kako i pod kojim uslovima se ostvaruje naknada štete zbog nesavesnog lečenja?
Šta je lekarska greška i nesavesno lečenje?
Nesavesno lečenje je neetičko i neodgovorno ponašanje lekara i zdravstvenih radnika prema pacijentu. Zdravstveni radnici imaju odgovornost da pruže kvalitetnu i bezbednu zdravstvenu negu svim svojim pacijentima. Ukoliko ne ispunjavaju ovu odgovornost i pričine štetu, mogu odgovarati za tu štetu. Za to mogu i krivično odgovarati.
Nesavesno pružanje lekarske pomoći prema čl. 251 Krivičnog zakonika predstavlja krivično delo. Ovo krivično delo čini lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. Za izvršenje ovog krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Osim lekara ovo krivično delo čini i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.
Da bi lekar ili drugi zdravstveni radnik odgovarao za ovo krivično delo potrebno je najpre podneti krivičnu prijavu. O tome kako napisati i podneti krivičnu prijavu pisali smo u tekstu Krivična prijava primer – obrazac krivične prijave.
Naknada štete zbog nesavesnog lečenja kroz krivični postupak
Ukoliko podnesete krivičnu prijavu potkrepljenu dokazima možete očekivati poziv od javnog tužioca. Javni tužilac će vas pozvati radi svedočenja. Nakon toga će javni tužilac ili odbaciti krivičnu prijavu ili podneti optužni akt sudu. Prilikom svedočenja možete istaći imovinskopravni zahtev za naknadu štete. Međutim, u najvećem broju slučajeva sud se u krivičnom postupku neće baviti utvrđivanjem činjenica koje se odnose na imovinskopravni zahtev. Sud će u tom postupku odlučiti da li je optuženi kriv a oštećenog najčešće uputiti na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. I pored toga značajno je podneti krivičnu prijavu.
Moguće je da već u krivičnom postupka dođe do nagodbe okrivljenog i oštećenog u pogledu naknade štete. Okrivljeni često u toku krivičnog postupka obeštete oštećene pozivajući se na to kao olakšavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne. Drugi razlog za vođenje krivičnog postupka je značaj osuđujuće pravnosnažne krivične presude. Pravnosnažna presuda kojom je lekar ili zdravstveni radnik oglašen krivim za krivično delo Nesavesno pružanje lekarske pomoći prema čl. 251 Krivičnog zakonika je važan dokaz u parničnom postupku za naknadu štete. U parničnom postupku se ovom presudom dokazuje osnov a raspravlja samo o visini naknade štete.
Naknada štete zbog nesavesnog lečenja kroz parnični postupak
Naknada štete zbog nesavesnog lečenja može se ostvarivati i direktno u parničnom postupku. Treba napomenuti da je građanskopravna odgovornost šira od krivičnopravne odgovornosti. To znači da se u nekim slučajevima može odgovarati za štetu i kada radnje onog koji je pričinio štetu ne predstavljaju krivično delo. U daljem tekstu ćemo objasniti kada, kako i pod kojim uslovima se može ostvariti naknada štete zbog nesavesnog lečenja u parničnom postupku. Potrebno je postojanje lekarske greške, postojanje štete, uzročna veze između učinjene lekarske greške i nastale štete i odgovornost lekara za učinjenu grešku.
Koga tužiti da bi se ostvarila naknada štete zbog nesavesnog lečenja
Za štetu koju pričini lekar pacijentu odgovaraju solidarno i lekar i zdravstvena ustanova. To znači da se može tužiti samo jedan od njih ili zajedno. Ovaj izbor može biti značajan kod naplate dosuđene štete. Zbog toga se u praksi najčešće pored lekara tuži i zdravstvena ustanova. Ovde može biti sporno i ko odgovara u slučaja da je npr. poliklinika prestala da postoji. U tom slučaju odgovara njen osnivač.
U kom roku se može ostvariti naknada štete zbog nesavesnog lečenja
Subjektivni rok za podnošenje tužbe za naknadu štete usled lekarske greške je tri godine. To znači da tužbu možete podneti u roku od tri godine od dana saznanja za štetnu posledicu i za lice koje je počinilo lekarsku grešku. Objektivni rok je pet godina. To znači da nakon pet godina od nastanka štete ne možete tužiti za naknadu štete.
Međutim, kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.
Rok u kome nastupa apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo Nesavesno pružanje lekarske pomoći prema čl. 251 Krivičnog zakonika je šest godina od izvršenja krivičnog dela. To znači da se podnošenjem krivične prijave za ovo krivično delo može prekinuti rok zastarelosti.
Kada nesavesno lečenje povlači odgovornost lekara za štetu
Pacijenti imaju pravo na naknadu štete u slučaju nesavesnog lečenja, zanemarivanja profesionalnih dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite, odnosno nepoznavanja i nepridržavanja utvrđenih pravila i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite. Prostije rečeno to je kada lekar nije pokazao dovoljno pažnje pacijentu, nije obradio sve informacije i postupao protivno pravilima struke “ contra legem artis“.
Pored toga pacijenti imaju pravo na naknadu štete usled posledica preduzete medicinske mere, na koje kao moguće pacijent nije obavešten niti je pristao na mogući rizik.
NAKNADA ŠTETE ZBOG NESAVESNOG LEČENJA I POSTUPANJE PROTIVNO VAŽEĆIM STANDARDIMA
Prvi slučaj odgovornosti lekara može biti ukoliko je lekar postupao protivno važećim standardima. To je slučaj kada lekar u lečenju ne primeni važeće standarde ili primeni metodu koja nije priznata od strane zvanične medicine. U oba slučaja potrebno je da usled toga dođe do pogoršanja stanja pacijenta.
Treba pojasniti da lekara ne može da odgovara za neuspeh intervencije. Komplikacije su uvek moguće i ishod lečenja nije uvek moguće predvideti. Međutim, u lečenju ili prilikom medicinske intervencije lekar mora da postupa sa brižljivošću koju nalažu pravila struke.
Kao primer postupanja lekara protivno važećim standardima može se navesti slučaj kada nije odabran pravi način vađenja spirale usled čega je žena ostala invalid. To bi bio primer i kada se pacijentu ne daje redovno antibiotska terapija.
NAKNADA ŠTETE ZBOG NESAVESNOG LEČENJA I NEOBAVEŠTAVANJE PACIJENTA O MOGUĆIM RIZICIMA
Drugi slučaj odgovornosti lekara može biti kada je došlo do posledica, na koje kao moguće, pacijent nije obavešten niti je pristao na mogući rizik. To je slučaj kada lekar preduzme zahvat bez saglasnosti pacijenta pa se ostvari rizik na koji pacijent nije upozoren. Ako su štetne posledice drastične ali su zastupljene u malom procentu mora se pacijent obavestiti kao i kada su štetne posledice manje ali se češće javljaju. Ovde treba napomenuti da se obaveštenje na nalazu ne smatra dovoljnim. U ovakvim slučajevima je na lekaru i zdrvastvenoj ustanovi teret dokazivanja da je obaveštenja zaista bilo.
Primer neobaveštavanja pacijenta o mogućim rizicima je kada je lekar preduzeo hiruški zahvat ali da prethodno nije obavestio pacijenta o mogućim rizicima i komplikacijama, pa neki od tih rizika i komplikacija nastupi.
Za odgovornost lekara nije od uticaja da li je mlad ili star, niti da li je imao dovoljnu obuku. Ceni se samo da li je postupao po standardu ili ne. Lekar je uvek dužan da primeni manje rizičan način. Lekar odgovara samo za posledice koje su se mogle predvideti ili izbeći. Ono što se nije moglo predvideti i izbeći je rizik i za to lekar ne može odgovarati. Lekar ne može odgovarati za neuspeh intervencije ili prepisane terapije ukoliko je postupao sa brižljivošću koju nalažu pravila struke.
Naknada štete zbog nesavesnog lečenja kao postupanje protivno standardima – PRIMER
U presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 3034/2021 sud je zaključio da lekari koji su učestvovali u porođaju nisu poštovali sva pravila struke i medicinske prakse u periodu praćenja trudnoće i tokom samog porođaja. Prilikom javljanja porodilje na porođaj nije izvršen ultrazvučni pregled niti je vršeno kontinuirano CTG praćenje koje je inače obavezno u ovakvim situacijama, zbog praćenja vitanih parametara ploda. Posledica je bila nepravilna procena realnog stanja ploda i porodilje. Procenu realnog stanja ploda lekari nisu učinili zbog manjkavosti u smenskom radu, razmeni informacija i nedostacima u medicinskoj dokumentaciji. Dovršavanje porođaja neočekivano velikog ploda izvršili su vakuum ekstrakcijom, što je dovelo do teških povreda novorođenčeta. Blagovremeno vađenje ploda operativnim putem dovelo bi do rođenja bebe bez oštećenja ili sa daleko manjim oštećenjima. Porođaj je bio otežan prvenstveno zbog veličine ploda. Između nastanka povreda i načina i metoda korišćenih pri porođaju postojala je direktna uzročno-posledična veza.
Naknada štete zbog nesavesnog lečenja kao neobaveštavanje pacijenta – PRIMER
U presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 2335/2020 sud je našao da tzv. „lekarska greška“ ne predstavlja ponašanje lekara za vreme operacija već ponašanje lekara pre preduzete prve operacije.
U tom slučaju hirurg je pacijentu postavio dijagnozu hernija (kila) na prednjem trbušnom zidu. Ova dijagnoza je postavljena na osnovu pregleda koji je hirurg obavio bez potvrde te dijagnoze odgovarajućim dijagnostičkim protokolima. Tužilja je dala dobrovoljni pristanak na operaciju radi lečenja tog oboljenja. Prilikom operacije, nakon otvaranja prednjeg trbušnog zida tužilje koja je bila pod anestezijom, hirurg je utvrdio da ne postoji kila prednjeg trbušnog zida. Međutim, postojalo je ispupčenje na prednjem trbušnom zidu poreklom od benignog tumora podkožnog masnog tkiva – lipoma. Hirurg je ovo potkožno masno tkivo odstranio. Nakon toga su usledile druga i treća operacija usled komplikacija prouzrokovanih prvom operacijom. Zbog komplikacija koje su usledile usled ove operacije, pacijent je trpeo fizičke bolove kao i sekundarni strah. Nastupila je naruženost lakog stepena u vidu bliže opisanih postoperativnih ožiljaka.
Nalaz i mišljenje veštaka
Po nalazu i mišljenju sudskih veštaka medicinske struke, dijagnoza tužilje – hernija na prednjem trbušnom zidu nikada nije bila potvrđena dijagnostičkim protokolima. Benigni tumor podkožnog masnog tkiva – lipom je promena koja nije životno ugrožavajuća. Njegova operacija ne spada u domen hitnih medicinskih intervencija ali jeste oboljenska promena koja nije sastavni deo organizma. Ne može se smatrati estetskom anomalijom.
Sud je zaključio da tužilji nikada nije izvršena operacija kile za koji je dala pristanak već joj je operisan benigni tumor podkožnog masnog tkiva lipom na prvoj operaciji, a postojanje kile nije ustanovljeno ni kasnijim pregledima. Zaključak suda je da se lekarska greška ogleda u tome što pacijentu početna dijagnoza nije bila potvrđena odgovarajućim dijagnostičkim protokolima ali i u propustu obaveštavanja tužilje o sumnji na postavljenu dijagnozu hernije za koju je bila neophodna operacija, odnosno na druge moguće oboljenske promene na telu.
Uzročna veza : lekarska greška i šteta
Pored lekarske greške za ostvarivanje prava na naknadu štete potrebno je da je takva medicinska mera dovela do pogoršanja zdrvastvenog stanja pacijenta. Ovaj uslov će biti ispunjen ukoliko je takvo lečenje dovelo do narušavanja i pogoršavanja zdravlja, odnosno povrede, gubitka ili oštećenja delova tela pacijenata. To podrazumeva narušavanje organa ili organizma kao i estetskog izgleda. Svaki organizam je individualan i nema standarda, već se ceni konkretno stanje kod svakog pacijenta.
Materijalna naknada štete zbog nesavesnog lečenja
Usled lekarske greške može se ostvarivati naknada materijalne i nematerijalne štete.
Materijalnu štetu predstavljaju troškovi oko lečenja. Osim troškova lečenja to su i drugi potrebni troškovi s tim u vezi. Materijalna šteta je i zarada izgubljena zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. U određenim slučajevima odgovorno lice dužno je plaćati povređenom i određenu novčanu rentu. To je slučaj kada povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane. To može biti slučaj i kada su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene.
Nematerijalna naknada štete zbog nesavesnog lečenja
Nematerijalna šteta podrazumeva novčanu naknadu kao satisfakciju. Ona se može tražiti po više osnova. Može se zahtevati za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, smrti bliskog lica kao i za strah.
U slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života. U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Ova naknada se može dosuditi i vanbračnom drugu, ako je između njega i umrlog, odnosno povređenog postojala trajnija zajednica života. Sud na zahtev oštećenog dosuđuje i naknadu za buduću nematerijalnu štetu ako je po redovnom toku izvesno da će ona trajati i u budućnosti.
Naknada štete zbog povrede prava ličnosti
Treba napomenuti da su sudovi dosuđivali određene novčane iznose na ime štete i kada zdravlje nije bilo narušeno. To su bili slučajevi kada je povreda prava ličnosti dovela do duševnog bola. Sud je npr. usvojio tužbeni zahtev kada su tužili srodnici preminulog kome je izvađen bubreg za drugu osobu a oni nisu obavešteni.
Teret dokazivanja
U parničnim postupcima za naknadu štete zbog lekarske greške pacijent kao tužilac dokazuje da je pretrpeo štetu i da je ta štete nastala usleg lekarske greške. U ovim postupcima tužilac ne dokazuje krivicu lekara. Teret dokazivanja da je šteta nastala bez njegove krivice je na lekaru i zdravstvenoj ustanovi.
