Šta je ustav ? Ustav je reč koju srećemo u svakodnevnom govoru, najčešće u sredstvima javnog informisanja. Šta je ustav, kakva je njegova uloga u demokratskom društvu i šta on reguliše? Nastojaću da u ovom tekstu odgovorim na ova pitanja.
Šta je ustav
Ustav predstavlja najviši pravni akt u sistemu opštih pravnih akata jedne države. Njime se uređuju najbitniji odnosi u državi, a najpre sama državna organizacija i ovlašćenja državnih organa, kao i slobode i prava građana. Može biti u pisanom ali i u nepisanom obliku, celovit akt ili sastavljen iz više dokumenata. Ustav može biti donet od strane nekog predstavničkog tela ili donet strane vladara ili druge vrhovne vlasti (tzv. oktroisani ustav).
Na ustavu se zasniva celokupni pravni sistem države jer uređuje glavna pitanja organizovanja države i državnih vlasti, odnose državnih vlasti i državnih organa, obavezu poštovanja ustava i zakona.
Na osnovu ustava se donose svi drugi zakoni i propisi niže pravne snage koji ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom.
Šta je ustav Srbije
Među istoričarima postoji mišljenje da je Zakonopravilo Svetog Save iz 1219. godine bilo prvi srpski ustav. Drugi značajniji akt nalik modernom ustavu bio je Dušanov zakonik iz 1349. godine, kojim je srpska država stala u red najsavremenijih država toga vremena.
Šta je Sretenjski ustav
Prvi ustav moderne srpske države bio je Sretenjski ustav iz 1835. godine. Ovaj ustav je bio daleko ispred svog vremna, predviđao je nezavisnost sudstva, građanske slobode i prava, neprikosnovenost ličnosti, slobodu kretanja i nastanjivanja, pravo na slobodan izbor zanimanja, pravo na zakonito suđenje, nepovredivost stana, ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost, ukidanje ropstva. Ovim ustavom je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti. Od tada pa do danas Srbija je promenila 13 ustava. Iz svega napred navedenog, može se doneti zaključak da je Srbija zemlja sa izuzetno dugom ustavnom tradicijom.
Šta je Ustav Republike Srbije 2006
Narodna Skupština Republike Srbije, na Drugoj posebnoj sednici Narodne Skupštine Republike Srbije, održanoj 8. novembra 2006. godine, je donela odluku o proglašenju Ustava Republike Srbije, polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima.
Ustav Republike Srbije sistematski je podeljen u 10 poglavlja.
· Načela Ustava
· Ljudska i manjinska prava i slobode
· Ekonomsko uređenje i javne finansije
· Nadležnost Republike Srbije
· Uređenje vlasti
· Ustavni sud
· Teritorijalno uređenje
· Ustavnost i zakonitost
· Promena Ustava
· Završna odredba
Načela ustava Republike Srbije
– U prvom članu Ustava Republike Srbije naznačeno je da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini pava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
– Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Ovo načelo predstavlja temelj demokratskog društva, gde vlast proizilazi iz naroda.
– Vladavina prava je osnovna predpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Po mišljenju našeg istaknutog pravnika i akademika Koste Čavoškog, vladavina prava predstavlja metapravnu ideju o valjanom pravnom poredku koji podrobnim i postojanim pravnim ograničenjima državne vlasti, odgovarajućim svojstvima zakona i pouzdanim institucionalnim jemstvima obezbeđuje ljudsku sigurnost i slobodu.
Podela vlasti
Zaključak Šarla Monteskjea jeste da je iskustvo oduvek pokazivalo da svaki čovek koji ima vlast u rukama ima i predispozicije da je zloupotrebi. On će ići toliko daleko, sve dok ne naleti na ograničenja. Stoga je jedna od najvažnijih uloga ustava upravo da spreči ovakve zloupotrebe.
– Prema Ustavu Republike Srbije uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži. Sudska vlast je nezavisna. Da bi se izbegla mogućnost zloupotrebe vlasti, neophodno je da državna vlast bude podeljena na taj način da sve tri grane vlasti budu samostalne u vršenju svojih ustavnih funkcija.
– Jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana. U Republici Srbiji za osnivanje političke stranke potrebno je 10.000 overenih potpisa punoletnih građana, dok je za osnivanje političke stranke nacionalne manjine potrebno 1.000 overenih potpisa punoletnih građana. Osnivanje političkih stranaka je slobodno.
– Zabrana sukoba interesa, uređena je na takav način da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom.
Ovo načelo obezbeđuje poštovanje vladavine prava i načela podele vlasti.
Grb, zastava, himna, teritorija i glavni grad
– Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Grb Republike Srbije je zvanični heraldički simbol i jedan od simbola suvereniteta Republike Srbije. Poslednja verzija zastave je iz 11. novembra 2010. godine, trobojka horizontalno poređanih polja istih visina, crvene, plave i bele boje. Prvobitnu himnu „Bože pravde“ napisao je Jovan Đorđević 1872. godine, dok je sadašnja verzija teksta himne određena zakonom iz 2009. godine.
– Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu ustava. Pored naroda i vlasti, treći element države predstavlja teritorija koja je omeđena granicama. Površina Republike Srbije iznosi 88.499 km2.
– Glavni grad Republike Srbije je Beograd. Predstavlja privredno, kulturno i obrazovno središte zemlje. Beograd je glavni grad Srbije od 1405. godine. Procenjuje se da u njemu živi oko 1.375.000 ljudi.
Crkva i autonomija
– Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Sekularizam ili svetovnost je načelo odvajanja religije i države. Zalaže se za umanjenje uticaja religije na državu, kako bi država bila religijski neutralna i tako omogućila ravnopravnost svih veroispovesti koje postoje u jednoj zemlji.
– Državna vlast je ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalu samoupravu. Ustav predviđa da ako pokrajine i jedinice lokalne samouprave poštuju teritorijalno jedinstvo i pravni poredak Republike Srbije, mogu da sarađuju sa teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih država.
– Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Republika Srbija predstavlja matičnu državu svih Srba ma gde da žive.
Nacionalne manjine i ravnopravnost
-Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina. Ustav Republike Srbije predstavlja osnov za razvijanje politika zaštite nacionalnih manjina i njime uređuje njihov položaj i štiti njihov identitet. Prema rečima čuvenog francuskog pisca Alberta Kamija, demokratija nije zakon većine već zaštita manjine. Ovim ustavom su svi građani jednaki pred zakonom.
– Država jemči ravnopravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućosti. Ravnopravnost polova predstavlja isti status žena i muškaraca, obezbeđuje jednake uslove za realizaciju svojih potencijala kako bi doprineli sveukupnom razvoju društva.
Međunarodni odnosi i stranci
– Što se međunarodnih odnosa tiče spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepoznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.
– Što se tiče položaja stranaca, oni u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije.
Ustav Republike Srbije ljudska prava
Ustavom se jemče i kao takva neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.
Ustav sadrži veliki broj odredbi o ljuskim pravima. U njemu su predviđene sve tri generacije prava, građanska i politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao i prava treće generacije.
Koja ljudska prava su obuhvaćena ustavom
Ustav propisuje zabranu diskriminacije, zaštitu ljuskih i manjinskih prava i sloboda, dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, pravo na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zabranu ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada, pravo na slobodu i bezbednost, postupanje s licem lišenim slobode, dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, pravo na pravično suđenje, posebna prava okrivljenog, pritvor, pravnu sigurnost u kaznenom pravu, pravo na rehabilitaciju i naknadu štete, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, pravo na pravnu ličnost, pravo na državljanstvo, slobodu kretanja, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, zaštitu podataka o ličnosti, slobodu misli, savesti i veroispovesti, crkve i verske zajednice, prigovor savesti, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu izražavanja nacionalne pripadnosti, podsticanje uvažavanja razlika, zabranu izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje, slobodu medija, pravo na obaveštenost, izborno pravo, pravo na učešće u upravljanju pravnim poslovima, slobodu okupljanja, slobodu udruživanja, pravo na peticiju, pravo na utočište, pravo na imovinu, pravo nasleđivanja, pravo na rad, pravo na štrajk, pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika, slobodu odlučivanja o rađanju, prava deteta, prava i dužnosti roditelja, posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta, pravo na pravnu pomoć, zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, penzijsko osiguranje, pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naučnog i umetničkog stvaranja, zdravu životnu sredinu, prava pripadnika nacionalnih manjina, zabranu diskriminacije nacionalnih manjina, ravnopravnost u vođenju javnih poslova, zabranu nasilne asimilacije, pravo na očuvanje posebnosti, pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicima i razvijanje duha tolerancije.
Odredbe o ljuskim i manjinskim pravima donešene su u cilju unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima.
Ustavni zakon za sprovođenje ustava Republike Srbije
Ustav Republike SRbije primenjuje se danom kada ga je proglasila Narodna skupština, ako u pogledu primene pojedinih njegovih odredbi ovim zakonom nije drugačije određeno.
Ovim zakonom uređena je primena odredbi Ustava o republičkim organima, izbori za narodne poslanike, predsednika Republike, poslanike i odbornike, prva sednica novoizabranog sastava Narodne skupštine, rad Narodne skupštine nakon izbora vlade, primena odredaba ustava na sudove i javna tužilaštva, izbor sudija i predsednika sudova, izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, primena odredaba ustava na Ustavni sud, primena odredaba Ustava na pokrajinsku autonomiju, primena odredaba Ustava na lokalnu samoupravu, važenje republičkih propisa, važenje pokrajinskih propisa i propisa organa jedinica lokalne samouprave, prestanak važenja zakona, opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, usklađivanje ostalih republičkih propisa, usklađivanje položaja nosilaca javnih funkcija, mandat predsednika Republike.
Za usvajanje Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava potrebna je kvalifikovana dvotrećinska većina ukupnog broja narodnih poslovnika.
Tekst ustava Republike Srbije možete pronaći ovde.
O poslednjim promenama ustava Republike Srbije i načinu funkcionisanja sudske vlasti možete pročitati i tekst Ustav Republike Srbije – Promena Ustava ili svesti.
