ŠTA POSLE PRAVNOG FAKULTETA JE PITANJE KOJE SEBI POSTAVE SVI KOJI ZAVRŠE PRAVNI FAKULTET ILI SU PRI KRAJU STUDIJA.
Nakon studiranja svi žele naći posao. Međutim, veliki broj kolega nije upoznat sa tim koje sve mogućnosti imaju posle završenog fakulteta. Kako pronaći posao, odnosno bolje reći, kako pronaći sebe u poslu? Ovaj tekst predstavlja jednu vrstu kratkog vodiča, sa osnovnim informacijama namenjenim studentima pravnih fakulteta, ali i diplomiranim pravnicima koji su tek završili fakultet ali još uvek nisu sigurni kojom pravnom oblašću i profesijom će se baviti.
U ovom postu pokušaću na što sažetiji način da pojasnim neke od elemenarnih stvari vezanih za pravničku karijeru, koje muče mlade kolege. Naravno, post sadrži samo uopštene informacije. Svaka od pod tema-pitanja, zahteva podrobniju obradu u vidu posebnih postova. Takođe napominjem da napisano u ovom postu nije stav niti mišljenje institucije u kojoj radim, već moj lični stav, i služi isključivo da pomogne kolegama koji tek planiraju da zakorače u svet pravnih poslova i pravničke karijere.
Šta posle pravnog fakulteta?
1. Završio sam pravni fakultet. Šta sada?
Drage kolege, posle završenog pravnog fakulteta imate dve mogućnosti. Jedna je da se zaposlite radeći kao pravnik u privredi, upravi, prosveti itd. Za ove poslove vam nije neophodan pravosudni ispit. O ovoj temi ne znam puno pa je neću obrađivati u ovom postu.
Druga opcija je pravosuđe, advokatura, javni izvršitelj ili javni beležnik. Idealno bi bilo da već tokom studija, ili odmah po završetku studija odlučite čime ćete se baviti. Bez obzira na koju stranu ove druge opcije krenete, polaganje pravosudnog ispita je neophodno.
Uslov za polaganje pravosudnog ispita jeste dve godine radnog iskustva u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu ili advokaturi, tri godine u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili četiri godine u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji. U ovom postu baviću se poslovima koje diplomirani pravnici mogu obavljati u pravosuđu. O drugim pravničnik profesijama detaljnije možete čitati na sajtu Ministarstva pravde – ovde
2. Šta posle pravnog fakulteta ako želim da budem advokat?
Ako ste odlučili da je vaša budućnost u advokaturi, prvo što je potrebno da uradite jeste da nađete mentora-advokata koji će biti raspoložen da vas primi u svojstvu advokaskog pripravnika. Možete da zasnujete radni odnos i imate platu ili da pripravniški staž obavljate kao advokatski pripravnik-volonter.
Treba napomenuti da samo veće i jače advokatske kancelaraje zapošljavaju pripravnike dok je češći slučaj, pogotovo u manjim mestima, da advokatski pripravnici volontiraju. Advokat vas prijavljuje nadležnoj advokatskoj komori i sa vama zaključuje ugovor o volontiranju (ili ugovor o radu). Polažete zakletvu, upisujete se u advokatsku komoru i od tada ste zvanično advokatski pripravnik.
Kao advokatski pripravnik možete po ovlaćenju vašeg principala zastupati stranke u postupcima pred sudom ili upravom u skladu sa zakonom. Tokom pripravničkog staža pod kontrolom principala možete sastavljati nacrte tužbi, žalbi, podnesaka, predloga, prigovora, ugovora itd.
Jednostavno rečeno pripremate se i stičete znanje za samostalno obavljanje advokatskog posla. Posle dve godine rada – volontiranja stičete uslov za polaganje pravosudnog ispita. Posle položenog pravosudnog ispita i položenog advokatskog ispita, stičete pravo da se upišete u advokatsku komoru i konačno postajete advokat.
3. Zašto da volontiram kod advokata, a ne u sudu?
Ako ste čvrsto rešili da se bavite advokaturom prilikom upisa, kao advokat, u advokatsku komoru, nećete plaćati upisninu koja iznosi oko 5.000 evra (u zavisnosti kojoj komori pripadate) već samo 500 evra ukoliko ste bili advokatski pripravnik. Ukoliko ste volontirali u sudu ili u nekom organu uprave, ili pak u privredi moraćete da platite punu cenu upisnine, koja svakako nije mala.
4. Mnoge kolege pitaju šta je bolje za njih advokatura ili pravosuđe?
Teško je to reći, jer zavisi od vas, vašeg karaktera i želja. Ono što bi se moglo reći jeste to da advokatura pruža fleksibilnost u radu i neograničene mogućnosti za zaradu, dok pravosuđe kao prednost nudi sigurnost. Najbolje je da zamislite sebe kao sudiju a da u drugom trenuku zamislite sebe kao advokata, i reći će vam se samo.
5. Šta posle pravnog fakulteta ako svoju budućnost vidim u pravosuđu?
Ukoliko smatrate da advokatura nije za vas, onda vam preostaje da svoju praksu potrebnu za polaganje pravosudnog ispita obavite u sudu ili u javnom tužilaštvu. To radite na način što podnosite molbu nadležnom sudu odnosno javnom tužiocu u kom bi želeli da obavite stručnu praksu. Uz navedenu molbu trebalo bi da dostavite vašu ličnu i radnu biografiju kao i overenu kopiju diplome pravnog fakulteta koji ste završili. Naravno, ovo ne znači i obavezu za sud da prihvati vašu molbu.
Na sudu je diskreciono pravo da li će vas primiti na praksu ili ne. Na žalost nije još uvek propisana procedura na koji način se primaju sudijski i tužilački volonteri, niti način na koji se vrši selekcija zainteresovanih kandidata. Nisu detaljno regulisana ni njihova prava i obaveze pa se u tom delu primenjuje Zakon o volontiranju. Ne postoje konkursi za prijem volontera.
Sve navedeno otežava zainteresovanim kolegama ulazak u pravosuđe. Ostaje nam da se nadamo da će u skorijoj budućnosti ovo pitanje biti regulisano posebnim zakonom, a sve u cilju obezbeđivanja kontinuiteta i kvaliteta kadrova koji ulaze u pravosuđe.
6. Da li mogu raditi u pravosuđu kao pripravnik i da primam platu?
Da. Možete konkurisati za mesto sudijskog ili tužilačkog pripravnika. Ministarstvo pravde povremeno raspisuje konkurs za prijem na radna mesta sudijskih-tužilačkih pripravnika na nivou cele zemlje. Ovaj konkurs se objavljuje u Službenom glasniku RS kao i na sajtu Ministarstva pravde.
Pravosudna akademija sprovodi testiranje, a komisija suda-tužilaštva na osnovu rang liste donosi konačnu odluku o prijemu pripravnika. U ukunom bodovanju kao kriterijum uzima se prosečna ocena tokom studiranja (40 %) i rezulati pisanog testa (60%). Na osnovu tih kriterijuma vrši se selekcija kandidata. Detalji vezani za sam postupak prijema i način testiranja bliže su uređeni Pravilnikom o postupku prijema sudijskih pripravnika (,,Sl. Glasnik RS” br. 92/2017).
7. Šta posle pravnog fakulteta i nakon položenog pravosudnog ispita
Ukoliko nakon položenog pravosudnog ispita želite da nastavite rad u pravosuđu postoje dve mogućnosti. Jedna je da se zaposlite kao sudijski pomoćnik ili kao tužilački saradnik a druga je da završite početnu obuku na Pravosudnoj akademiji. I jedna i druga opcija daju vam velike šanse da postanete sudija ili zamenik javnog tužioca.
8. Koji su poslovi sudijskog pomoćnika i tužilačkog saradnika
Sudijski pomoćnik proučava predmete koje mu dodeli sudija i priprema ih za suđenja, obavlja poverene poslove u pripremnom odeljenju, sačinjava zapisnik o sastancima, sednicama veća i odeljenja, priprema stručne izveštaje, analize i obaveštenja po nalogu sudije, uzima izjave stranaka na zapisnik obrađuje pritužbe građana i obavlja druge poslove utvrđene godišnjim rasporedom poslova i aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.
Sudijskom pomoćniku može se poveriti i obavljanje drugih poslova pod nadzorom sudije, kao što su: izrada nacrta odluke koja se odnosi na ispitivanje procesnih pretpostavki za vođenje postupka, nacrt sudske odluke, nacrt odluke o dozvoljenosti pravnog leka, pripremanje referata za sudiju izvestioca, određivanje visine sudske takse, razvrstavanje predmeta i sl.
Tužilački pomoćnik pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, izrađuje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisima.
9. Kakav je položaj sudijskih pomoćnika i tužilačkih saradnika
Položaj sudijskih pomoćnika, kao i svih zaposlenih u sudu, osim sudija, regulisan je Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o državnim službenicima.
Rad sudijskih pomoćnika ocenjuje predsednik suda jednom godišnje po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u koje je sudijski pomoćnik raspoređen, odnosno sudije ili veća sa kojima radi ukoliko nije raspoređen u odeljenje. Ocene su „ne zadovoljava“, „zadovoljava“, „ističe se“ i „naročito se ističe“, a uobzir se uzima obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljivanje naučnih i stručnih radova. Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe“ može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Što se tiče zarade prednost je što se tokom godina rada napreduje u platnim razredima. Na taj način se može doći čak i do zarade u visini sudijske plate.
10. Kako do radnog mesta sudijskog pomoćnika i tužilačkog saradnika
Sud odnosno javno tužilaštvo koje ima potrebu za sudijskim pomoćnicima objavljuje javni konkurs na kome se mogu prijaviti kanidati koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit i ispunjavaju opšte uslove za rad u državnim organima.
Konkursna komisija sprovodi konkurs na koji se primenjuje Zakon o državnim službenicima, Pravilnik o sastavu konkursne komisije, načinu provere kompetencija, kriterijumima i merilima za izbor za izvršilačka radna mesta u sudovima i javnim tužilaštvima (,,sl. Glasnik RS,, broj 30/19) i Uredba o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima.
11. Kako izgleda testiranje za radno mesto sudijskog pomoćnika i tužilačkog saradnika
Prijavljeni kandidati rade test iz oblsti- 1. Poslovne komunikacije, 2. Digialne pismenosti i 3.Provera kompenencija koji obuhvata bazu pitanja iz oblasti organizacije i rada državnih organa Republike Srbije, građanskog prava, krivičnog prava i pitanja iz oblasi zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, 4. Vrednovanje posebnih funkcionalnih kompetencija koje vrši obučeni procenjivač ili diplomirani psiholog i 5. intervju sa komisijom.
Baza pitanja (pod 1,2 i 3 iz predhodnog stava) se javno objavljuju na internet prezentaciji suda odnosno javnog tužilaštva, ili na oglasnoj tabli suda, odnosno javnog tužilaštva koji sprovodi konkurs. (Član 8. Stav 3 Pravilnika).
(Za detalje pogledati ,,Pravilnik o sastavu konkursne komisije, načinu provere kompentencija, krierijumima i merilima za izbor na izvršilačka radna meta u sudovima i javnim tužilaštvim,, – „Sl. glasnik RS“, br. 30/2019)
Ukoliko ste u nekom sudu ili javnom tužilaštvu obavljali pripravnički staž, dokazali se svojim radom i ostvarite dobre rezultate na testiranju imaćete velike šanse da se posle položenog pravosudnog ispita zaposliti kao pomoćnik odnosno saradnik.
12. Šta je početna obuka na Pravosudnoj akademiji
Početna obuka je organizovano sticanje praktičnih i teorijskih znanja i veština, razumevanje uloge i osnovnih principa postupanja sudije i zamenika javnog tužioca u cilju samostalnog, stručnog i efikasnog vršenja funkcije sudije u prekršajnom i osnovnom sudu i zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu.
13. Šta je Pravosudna akademija
Pravosudna akademija jeste naučna i obrazovana ustanova čiji je cilj da doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i tužilačkog osoblja. Osnovana je Zakonom o pravosudnoj akademiji donetim 2009. godine.
14. Koja je delatnost Pravosudne akademije
Delatnost Pravosudne akademije je određena članom 5. Zakona o pravosudnoj akademiji ( Sl. Glasnik RS, br.104/2009, 32/2014 – odluka US i 106/2015). Njena delatnost je da organizuje i sprovodi prijemni ispit za početnu obuku; – organizuje i sprovodi početnu obuku; – organizuje i sprovodi stalnu obuku sudija i tužilaca; organizuje i sprovodi obuku predavača i mentora; – organizuje i sprovodi stručno usavršavanje sudskog i tužilačkog osoblja; – uspostavlja i održava saradnju sa domaćim, stranim i međunarodnim institucijama, organizacijama i udruženjima, u vezi sa poslovima koje obavlja; – izdaje publikacije i obavlja drugu izdavačku delatnost; – obavlja istraživačko analitičke poslove i sarađuje sa naučnim institucijama; – sistematski prikuplja podatke koji su od značaja za rad Akademije, a naročito o sprovođenju obuke i rezultatima obuke i vodi dokumentaciono informacioni centar; – prikuplja i obrađuje sudsku praksu; – obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom Akademije (u daljem tekstu: Statut). Akademija može sprovoditi programe stručnog usavršavanja izvršitelja, javnih beležnika, javnobeležničkih pomoćnika i javnobeležničkih pripravnika, na osnovu ugovora između Akademije i Komore izvršitelja, odnosno Javnobeležničke komore.
15. Ko može polagati prijemni ispit za početnu obuku na Pravosudnoj akademiji
Da bi polagali prijemni ispit za prijem polaznika početne obuke PA potrebno je da ste diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i da ispunjavate opšte uslove za rad u državnim organima.
16. Ko i kada objavljuje oglas za prijem polaznika početne obuke
Oglas za prijem polaznika raspisuje Pravosudna akademija, jednom godišnje. Oglas se objavljuje u Službenom glasniku RS, kao i na sajtu Pravosudne akademije www.pars.rs .
17. Da li kao polaznik početne obuke plaćam školarinu – ko i šta plaća
Nakon uspešno položenog prijemnog ispita polaznik počete obuke sa pravosudnom akademijom zaključuje ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od 36 meseci. Za vreme trajanja obuke polaznik prima platu koja iznosi 70% od plate sudije osnovnog suda. To znači da polaznik nema nikakve troškove i da se zapravo radi o radnom odosu sličnom sudisjkom pomoćniku i tužilačkom saradniku. Platu isplaćuje Pravosudna akademija a sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
18. U slučaju da budem primljen da li moram da pohađam predavanja Pravosudne akademije i da živim u Beogradu?
Posao odnosno obuku obavljate u sudovima i javnom tužilaštvu prema mestu vašeg prebivališta. Prema trenutnom planu i programu obuke, praksu ćete obavljati u Prekršajnom sudu, Osnovnom sudu ili Višem sudu, Osnovnom Tužilaštvu ili Višem javnom tužilaštvu, koji su u blizini vašeg prebivališta.
Radeći u prekršajnoj, krivičnoj i građanskoj materiji, pod kontrolom mentora (sudija i tužilaca) koji svo vreme prate, kontrolišu i ocenjuju vaš rad stičete veštine i znanja za samostalno obavljanje sudijske ili javnotužilačke funkcije. Pored toga, Pravosudna akademije organizuje povremo seminare i predavanja. Jedno od takvih okupljanja se organizuje sa Alumni klubom pravosudne akademije kao udruženjem svih akademaca. Kako izgledaju ta okupljanja možete pročitati ovde.
19. Radim u privredi, da li mogu konkurisati za prijem u svojstvu polaznika početne obuke?
Možete konkurisati. Da bi polagali test za prijem na početnoj obuci potrebno je da imate položen pravosudni ispit i da ispunjavate opšte uslove za rad u državnim organima. Da li ćete biti primnjeni ili ne, ne zavise od toga da li imate preporuka, gde ste završili pravni fakultet, kolika vam je prosečna ocena tokom studiranja, koliko ste godina studirali, kada ste položili pravosudni ispit, odakle ste, da li radite u pravosuđu, ili kao pravnik u privredi, upravi, advokaturi. Da li će te biti primljeni zavisi isključivo od znanja kojim raspolažete, odnosno od rezultata testa koji budete polagali.
20. Od čega se sastoji test i kako se za isti mogu spremiti?
Test se sastoji iz pisanog i usmenog dela. Pismeni deo se sastoji od 60 pitanja sa višestrukim izborom. Svako pitanje vuče po jedan poen, dakle ukupno možete osvojiti 60 poena. Na osnovu broja pena dobijate ocenu od 1 do 10. Pitanja su isključivo iz pozitivnog zakonodavstva RS. Jedan manji deo pitanja je iz oblasti opšte pravne kulture.
Primer pitanja sa pismenog dela ispita
Koji je opšti rok za izjavljivanje žalbe na presudu prema Zakonu o parničnom postupku?
Pre polaganja usmenog dela ispita birate da li ćete odgovarati iz krivičnog ili građanskog prava. Na usmenom delu ispita dobijate primer slučaja iz prakse sa pitanjima na koja treba odgovoriti. Odgovore na pitanja izlažete komisiji koju čine sudije Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova, viših sudova, kao i tužioci apelacionih i viših javnih tužilaštava. Svaki od članova komisije ocenjuje kandidata koji polaže usmeni deo ispita. Zatim se izračuna prosečna ocena sa usmenog ispita. Ta prosečna ocena se pridodaje oceni sa pismenog dela ispita i objavljuje se rang lista kandidata prema ostvarenim ocenama.
Primer pitanja sa usmenog dela ispita
Da li bi tužbeni zahtev tužioca bio usvojen ili odbijen s obzirom na opisani slučaj?
Svakako, ukoliko odlučite da se prijavite na konkurs moj je savet da se detaljno informišete o pravilima polaganja i ispitnoj materiji koja je predmet testa na sajtu pravosudne akademije www.pars.rs .
RAZLIKE IZMEĐU SUDIJSKIH POMOĆNIKA I POLAZNIKA POČETNE OBUKE NA PA- ZAKLJUČAK
Največi broj sudija i zamenika javnih tužilaca biraju se iz reda sudijkih pomoćnika, tužilačkih saradnika i polaznika početne obuke na Pravosudnoj akademiji. Koji od ova dva puta do pravosudne funkicije je bolji teško je reći. I jedan i drugi imaju svoje prednosti i mane.
Prednosti i mane radnog mesta sudijskog pomoćnika
Prednosti su da možete dobiti stalno radno mesto sa mogućnošću da napredovanjem u platnim razredima dostignete zaradu sudije. Imaju zakonska ovlašćenja da u ostavinskom postupku uzimaju nasledničku izjavu za razliku od polaznika početne obuke na PA koji ova ovlašćenja nemaju.
Mane su da je početna plata manja od plate polaznika početne obuke na Pravosudnoj akademiji. Pored toga sudijski saradnici često rade jednobrazne poslove u sudu pa je mogućnost šireg stručnog usavršavanja manja. Prilikom konursa na slobodna radna mesta za sudije i zamenike javnih tužilaca polažu test. Retko se sudijski pomoćnici biraju za zamenike javnih tužilaca.
Prednosti i mane radnog mesta tužilačkog saradnika
Prednosti su da možete dobiti stalno radno mesto sa mogućnošću da napredovanjem u platnim razredima dostignete zaradu zamenika javnog tužioca. Osim toga tužilački saradnici imaju zakonska ovlašćenja da zastupaju optužbu pred sudom gde mogu steći dodatno iskustvo za razliku od polaznika početne obuke na PA koji ova ovlašćenja nemaju.
Mane su da je početna plata manja od plate polaznika početne obuke na Pravosudnoj akademiji. Retki su slučajevi da se tužilački saradnici biraju za sudije te je mahom njihova karijera vezana za radna mesta zamenika javnog tužioca. Stiču iskustvo i znanja iz krivičnog prava i u krivičnom postupku dok izostaje šire stručno usavršavanje. Prilikom konursa na slobodna radna mesta za sudije i zamenike javnog tužioca polažu test.
Prednosti i mane radnog mesta polaznika početne obuke na Pravosudnoj akademiji
Prednosti su da je početna plata veća od početne plate sudijskih pomoćnika i tužilačkih saradnika. Radom sa mentorima iz različitih oblasti mogu se šire i bolje stručno usavršavati. Posle završene obuke prilikom konursa na slobodna radna mesta za sudije i zamenike javnog tužioca ne polažu test. Šira mogućnost izbora kako za sudiju tako i za zamenika javnog tužioca.
Mane su da se radni odnos zasniva na određeno vreme. To je period od 36 meseci ali se u slučaju neizbora nakon završene obuke radni odnos produžava na po šest meseci. ( do sada je bila praksa da niko nije ostao bez posla i da se posle završene obuku upućuju u sudove ili javna tužilaštva na dodatnu obuku do izbora na pravosudnu funkciju). Ne postoji mogućnost napredovanja u platnim razredima već zarada uvek iznosi 70% od plate sudije osnovnog suda. Nemaju neka zakonska ovlašćenja u postupcima koja imaju sudijski pomoćnici i tužilački saradnici.
