Pisanje presude je kruna sudskog postupka. Način pisanja presude i dužina rečenica je ključna za čitljivost i razumevanje presude.
– Bez alata nema zanata! – glasi stara narodna poslovica.
Naš narod često voli da kaže da je posao sudije i advokata zanat koji se uči. Kako su ove narodne mudrosti nastale iz velikog narodnog iskustva i dubokoumlja ne možemo se sa njima ne složiti.
Pisanje presude i sudijski alati
Za uspešno obavljanje sudijskog „zanata“ neophodan je alat. Kovač kao alat koristi čekić. Drvoseča ne može bez testere ili sekire. Međutim, nameće se pitanje koji je to alat bez kojeg nema uspešnog obavljanja sudijskog posla?
Možemo nabrajati da su to olovka, papir, računar i slično. Bez njih bi posao sudije svakako bio znatno otežan. Međutim, alat bez kojeg ovog „zanata“ nema je jezik. Jezik kao izgovorena i pisana reč. Tek onaj ko zna sa jezikom, sa izgovorenim i pisanim rečima sudijski posao će obavljati uspešno i sa lakoćom. To se posebno odnosi na pisanje presude. Zbog toga je potrebno načinu izražavanja i pisanja posvetiti isto onoliko pažnje kao i poznavanju zakona, osnovnih pravnih načela i sudske prakse.
Standardi čitljivosti koji se mogu primeniti na pisanje presude
Osim sudija, pisanu reč kao svoj osnovni alat, danas koriste i vodeći svetski internet pretraživači. Najveće svetske kompanije iz ove oblasti prepoznaju značaj čitljivosti tekstova i na osnovu ovog kriterijuma vrše rangiranje objavljenih članaka. Na ovaj način žele da svojim korisnicima ponude najčitljivije i lako razumljive tekstove o traženoj temi. Tako će vam internet pretraživač prilikom traganja za određenom temom pre ponuditi tekstove koji su sastavljeni od kraćih rečenica nego one tekstove koji su napisani dužim rečenicama. Procena je najozbiljnijih kompanija na svetu da će korisnici bolje biti informisani i bolje razumeti tekstove koji su napisani jasnim i kratkim rečenicama.
Ustanovljena pravosudna praksa za pisanje presude
Presude u krivičnim postupcima u Republici Srbiji pišu se neopravdano dugim rečenicama. Pravosudna praksa je da se najpre izreke optužnih akata, a potom i izreke presuda pišu u jednoj rečenici. Ova praksa pisanja presude datira nešto pre Drugog svetskog rata.
Dešava se da je radnja izvršenja krivičnog dela napisana na više stranica presude ili optužnog akta i to sve u jednoj rečenici. Takva pisana reč odstupa od svih jezičkih, književnih i logičkih pravila, a posebno od svetskih trendova u oceni čitljivosti i razumevanju napisanog teksta. Zanimljivo je da je veoma zastupljena pravosudna praksa da čak i uvod i izreka presude budu u jednoj rečenici. Rečenici gde se u nedogled ponavljaju konstatacije koje se odvajaju zapetama na više stanica jedne odluke. Ne mogu da ne postavim pitanje. Koliko bi neki tekst, o nekoj temi koju pretražujemo na internitu, bio primamljiv i razumljiv za čitanje da je napisan kao izreka presude u krivičnom postupku?
Da li smo nekada u životu izgovorili sličnu rečenicu?
Naravno da nismo. A i da smo je izgovorili verovatno je niko ne bi razumeo.
Kako pisanje presude dugim rečenicama utiče na čitljivost
Nameće se pitanje da li je ovakvu pravosudnu praksu potrebno menjati. Nije li ispravnije, logičnije, jasnije i stilski prihvatljivije da se sudske odluke promenom načina pisanja učine čitljivije građanima?
Ukoliko je drvoseči testera tupa on će to primetiti. Neće moći da iseče drvo. Pravosudna praksa uspostavljena pre blizu jednog veka pisanu reč, kao najvažniji sudijski alat, čini tupom testerom.
Pisana reč sudija mora biti oštar mač koji kratkim i jasnim rečenicima seče misao čitaoca i čini da čitaocu ono što čita bude pitko i jasno za čitanje. Ona ne sme biti tupa testera koja kod čitaoca ubija čak i volju za čitanjem. Krajnje je vreme da razmislimo o izmeni ove prakse i prihvatimo svetske standarde i pravila za unapređenje čitljivosti tekstova. Siguran sam da nećemo pogrešiti ukoliko primenimo standarde najvećih svetskih kompanija čiji razvoj, ugled, profit i pozicija na tržištu zavise upravo od razumljivosti i čitljivosti pisane reči.
UVOD PRESUDE
Odredbama čl. 428. st. 2. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća i zapisničara, ime i prezime optuženog, krivično delo za koje je optužen i da li je bio prisutan na glavnom pretresu, dan glavnog pretresa i da li je glavni pretres bio javan, ime i prezime tužioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomoćnika koji su bili prisutni na glavnom pretresu i dan objavljivanja izrečene presude, kao i da li je presuda doneta jednoglasno ili većinom glasova.
Čak i ovaj zakonski tekst deluje dugo i naporno za čitanje. Zar ne?
Mora li uvod presude biti u jednoj rečenici? Moraju li uvod i izreka presede biti u jednoj rečenici? Koji su to argumenti koji opravdavaju takvu pravosudnu praksu?
Pokušaću da dam primer kako bi uvod i izreka presude mogli da izgledaju podeljeni u više rečenica. Pri tome neću odstupati od onoga što zakon propisuje da uvod presude mora da sadrži.
Primer pisanja uvoda presude u više rečenica
U IME NARODA
Pred Osnovnim sudom u Nišu vođen je krivični postupak protiv okrivljenog Petra Petrovića. Sud je sudio u veću sastavljenom od predsednika veća, sudije Aleksandra Kocića, i dvoje sudija porotnika, Angeline Antić i Miloša Mikića. Zapisnik je zapisivala Gordana Marković.
Petar Petrović je bio optužen za krivično delo krađa iz čl. 203 KZ. Glavni javni pretres je održan dana 13. februara 2022. godine. Glavnom pretresu prisustvovali su okrivljeni, njegov branilac, advokat Nemanja Nikić, Javni tužilac OJT u Nišu Ivan Mirković, kao i oštećeni Zoran Grbović.
Nakon održanog glavnog pretresa veće je jednoglasno izreklo i dana 14. februara 2022.godine objavljena je sledeća
PRESUDA
Ovako napisan uvod presude, izreka i obrazloženje presude, sa kratkim i jasnim rečenicama ispunjavao bi svetski zastupljene standarde čitljivosti i po svemu sudeći učinio presudu pismenijom i čitljivijom građanima. To bi svakako doprinelo i da presude budu prijemčive i zanimljivije građanima za čitanje. Složićemo se da je jedan od ciljeva koji se želi postići pisano izrađenom presudom i edukacija građana o pravnom sistemu.
Ista pravila trebalo bi primeniti i na deo izreke presude koji se odnosi na opis dela. Pokušaću i ovde da dam primer čitljivijeg dela izreke presude koji se odnosi na opis dela ne odstupajući previše od ustanovljenog izgleda presude.
Pisanje presude sa čitljivijim delom izreke koji se odnosi na opis dela – PRIMER.
Primer čitljivijeg dela izreke presude koji se odnosi na opis dela mogao bi da glasi:
Okr. Mirko Antić je kriv jer je dana 16. aprila 2021.godine, oko 12,00 časova, u Kruševcu, lako telesno povredio drugog. To je učinio tako što je prišao oštećenom Zlatku Kodiću i zadao mu udarac pesnicom u predelu poglavine. Usled navedenog udarca oštećeni Zlatko Kodić je zadobio laku telesnu povredu. Ova laka telesna povreda bile je izražena u vidu nagnječenja sa hematomom veličine 2 cm u predelu poglavine. Okrivljeni je postupao u uračunljivom stanju, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, pri čemu je hteo njegovo izvršenje.
Na navedeni način okrivljeni Mirko Antić je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz čl. 122. st. 1. KZ.
Pisanje presude kroz konstrukciju opisa dela u više rečenica
Opis dela bi u prvoj rečenici mogao da sadrži vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, kao i zakonske elemente krivičnog dela. Potom bi sa više odvojenih rečenica mogla da se opiše radnja okrivljenog koja predstavlja krivično delo. Ovo bi svakako olakšalo posao i tužiocu posebno kod složenih krivičnih dela. Naposletku, u poslednjoj rečenici, mogli bismo dodati subjektivne elemente krivičnog dela.
Sudske prakse po pitanju tačke u delu izreke koji se odnosi na opis dela gotovo i da nema. Međutim, treba ukazati na stav Apelacionog suda u Kragujevcu zauzet u presudi Kž1-163/21 od 29. marta 2021.godine.
Praksa sudova kod pisanja tačke u izreci presude
U prvostepenoj presudi sud je prilikom pisanja izreke presude odstupio od optužnog akta u kome je opis dela napisan u jednoj rečenici. Prvostepeni sud je izreku presude učinio čitljivijom i razumljivijom tako što je opis dela za koje je oglasio krivim okrivljene BB, MM i JJ podelio u više rečenica.
Opis dela u prvostepenoj presudi glasio je :
KRIVI SU
Što su
dana 16.01.2015. godine oko 4,00 časova, u Kruševcu, u uračunljivom stanju, zajedno i po prethodnom dogovoru, upotrebom sile protiv nekog lica, oduzeli tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist. To su učinili tako što su vozilom marke NN registarkih oznaka NN došli do porodične kuće oštećenog AA. Pre nego što su ušli u kuću okrivljeni BB je okrivljenima MM i JJ rekao da se predstave kao inspektori PU Kruševac i da izvrše pretres u kući radi pronalaženja novca. Nakon toga su ušli u kuću oštećenog AA, pa ga je okrivljeni BB pribio uz zid, uhvatio za ruke i rekao mu da se ne pomera i da mora da pretresu kuću predstavljajući se da je inspektor PU Kruševac. Kada je iz sobe izašla oštećena ZZ njoj je prišao okrivljeni MM i odgurnuo je, te dok je okrivljeni BB držao oštećenog, okrivljeni MM i JJ su vršili pretres po sobama. Tom prilikom su oduzeli jedan mobilni telefon vlasništvo oštećenog AA, kao i novac u iznosu od 10.000,00 dinara. Sve ovu su učinili, iako su bili svesni da su njihove radnje protivpravne i da predstavljaju krivično delo.
Time su kao saizvršioci izvršili krivično delo razbojništvo iz 206. st. 1. KZ u vezi sa čl. 33. KZ
Branilac, okrivljeni, kao i javni tužilac su protiv navedene presude izjavili žalbe. Tvrdili su da je izreka presude nerazumljiva. Po stavu javnog tužioca prvosteveni sud je stavljanjem interpukcijskih znakova, konkretno tačkama, rastavio radnje okrivljenih, stvarajući zasebne celine. Po stavu jednog od okrivljenih i njegovog branioca izreka presude je napisana u obliku “kratke priče”. Sastavljena je od četiri umesto jedne rečenice. Prema stavu odbrane izreka ne čini logičku celinu, niti sadrži konkretizaciju radnje ovog okrivljenog, zbog čega se ne može ispitati njena zakonitost i pravilnost.
Odluka suda
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-163/21 od 29. marta 2021.godine žalbe su odbijene. Apelacioni sud u Kragujevcu je u navedenoj presudi zauzeo stav da je izreka presude potpuno razumljiva. Stav je Apelacionog suda da se iz tako napisane izreke nesumnjivo utvrđuje kako je okrivljeni BB zajedno i po prethodnom dogovoru sa okrivljenima MM i JJ izvršio predmetno krivično delo i koje je sve radnje preduzeo radi izvršenja tog krivičnog dela.
Ovako napisan opis dela još uvek nije najčitljiviji i može se podeliti na još veći broj kraćih rečenica. Međutim, zazeti stav Apelacionog suda u Kragujevcu je veliki korak ka izmeni dosadašnje pravosudne prakse pisanja presude i dobra je osnova za dalje unapređenje čitljivosti presuda u krivičnom postupku.
Da li ćemo skoro vekovnu pravosudnu praksu u pogledu načina pisanja presude i optužnih akata izmeniti zavisi ponajviše od hrabrasti tužioca i sudija koji će se usuditi da od stare prakse odstupe. Dosadašnja praksa Apelacionog suda u Kragujevcu ohrabruje na takvo postupanje.
Priručnik o pisanju prvostepene krivične presude možete pogledati ovde, a video predavanje ovde.
Zašto je važno pisanje presude kraćim rečenicama
Možemo se i dalje držati pravosudne prakse uspostavljene pre blizu jednog veka. Međutim, pravda i pravo treba da govore iz sudskih odluka. Treba da govore tako da ih mogu sa što više razumevanja čitati advokati, lekari, novinari, zidari, čistači i ama baš svi građani. Smisao pisane sudske odluke nije samo da se okonča određeni postupak. Smisao je višestruk. Smisao je da onom ko bude oglašen krivim ili oslobođen optužbe budu jasni razlozi zbog kojih je sud doneo takvu odluka. Da to bude jasno i svakom drugom ko tu odluku čita. Na ovakav način ne utiče se samo na učesnike postupka već se i svim drugim građanima približavaju sudske procedure, zakoni i rad sudova. Postižemo smisao samo ako su sudske odluke jasne i primamljivije građanima za čitanje. To je pravi način da se jača poverenje građana u pravosuđe. To je najbolji način da se štiti i jača integritet i ugled suda.
