Poezija Aleksandar Kocić je stranica na kojoj možete pročitati neke od pesama sudije i pesnika Aleksandra Kocića.

JA I DALJE IDEM PEŠAKA

Nije on bio marioneta,
u vrhu vlasti, i zverka jaka.
On avionom do kraja sveta,
IŠAO JA SAM TADA PEŠAKA.

Onda ga neko ubi ko kuče.
Ja rekoh samo - zemlja mu laka.
Crna ga kola vozila juče,
A JA I DALJE IDEM PEŠAKA.

Drugi stekao sve na brzinu
Ne može ni to baš šuša svaka.
Brzim kolima, dizo prašinu,
IŠAO JA SAM TADA PEŠAKA.

Taj što je znao pare da pravi,
ma radila je kapa i šaka.
Sada ga voze kombijem plavim
A JA I DALJE IDEM PEŠAKA.

Treći radio velikom sumom.
Račun, prevare, dvesta ortaka.
Brzim motorom zujao drumom,
IŠAO JA SAM TADA PEŠAKA.

Nešto se desi s njegovim umom.
Šeta i priča ko stara traka.
Beli ga kombi vozio drumom,
A JA I DALJE IDEM PEŠAKA.

I dalje teram puteljkom koze,
živim životom srpskog seljaka,
neki se voze, neke već voze,
A JA I DALJE IDEM PEŠAKA.


NEMOJ SAMO DA MI ĆUTIŠ

Šta još čekaš? Progovori.
Bekni, gukni, zamrmori.
Ćaskaj s nekim, zaćućori.
Prošapući, zaromori.
Buncaj makar pa izjavi
Šta te muči, šta te davi?
Samo nemoj da me ljutiš
Da mi kao balvan ćutiš.

Nemoj više da mi kunjaš.
Počni nešto da trabunjaš.
Začavrljaj, nešto kaži
Lani nešto i izlaži.
Raspravljaj se, polemiši
Kucaj, četuj ili piši.
Samo nemoj da me ljutiš,
Da mi kao mutav ćutiš.

Ne daj da te niko kroti
Osporavaj i lomoti.
Zar ti nemaš ništa reći?
Onda pričaj il blebeći.
Mnogi hoće da začepiš
Da začepiš i oslepiš.
Zato nemoj da me ljutiš
Grob još nisi da zaćutiš.

Nemoj više da se stežeš
Nego jezik da razvežeš.
Kad god možeš se obrati
Nemoj stati, kazivati.
Jezik mrdaj, zalaprdaj
Zalupetaj i rešetaj.
Samo nemoj da me ljutiš
Da se miriš i da ćutiš.

Razderi se, vikni, zbori,
nek se čuje, nek se ori.
Parlaj, brbljaj i raspredaj
tvrdi, melji, pripovedaj.
Nek se svuda čuje vapaj
gunđaj, drobi ne zaklapaj.
Samo nemoj da me ljutiš
Da se predaš i da ćutiš.

bezOBRAZluk

Kod čoveka ima faza
Kad ostane bez OBRAZa
Sve pred sobom gura, gazi
Načisto se izOBRAZi.

Bude ljiga i namazan
Bezobziran, bezOBRAZan
I ne shvati često on
Da mu OBRAZ posto đon.

Iščeznu mu skroz obrazi
S prevarom se saOBRAZi.
Al za sebe brine, pazi
Hoće da se uOBRAZi.

Tad bi hteo da se smeje
Ali ne zna OBRAZ gde je
Iz očiju zlo mu pršti
Sve se ljuti, sve se mršti.

Kad se mučiš i kad duvaš
Gledaj OBRAZ da sačuvaš
Žanješ tako, kako seješ
Il se mrštiš, il se smeješ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *