Svedočenje na sudu,izbegavanje,lažno svedočenje i troškovi

Svedočenje na sudu može biti veoma stresno za neke ljude. Ono zahteva da se govori istina i da se nosi sa pitanjima sudije, tužioca i odbrane. Ova situacija može izazvati različite emocije, kao što su strah, nervoza, bes, ljutnja, tuga ili anksioznost kod lica koje svedoči. Međutim, iako na prvi pogled to deluje uznemirujuće najčešće to nije tako. U ovom tekstu približiću vam kako izgleda svedočenje na sudu i šta svedok može očekivati prikom svedočenja kako bi za svoje svedošenje bio potpuno pripremljen.

Kako izgleda svedočenje na sudu

Svedoci se po pravilu ispituju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Kada svedok dođe u vreme u koje je pozvan ispred sudnice treba da sačeka da bude prozvan. Najčešće će pisar odnosno zapisničar pozvati da u sudnicu uđu svi koji su pozvani za određeno vreme. U praksi svedok najpre ulazi istovremeno sa okrivljenima, advokatima, tužiocem, drugim svedocima i ostalim učesnicima postupka. Nakon što sudija konstatuje ko je pristupio svedoci će po pravilu biti upućeni van sudnice da sačekaju da budu prozvani. Dok prvi svedok svedoči ostali svedoci su van sudnice i ne prisustvuju njegovom ispitivanju.

Kada svedok bude prozvan da svedoči sud od njega može tražiti ličnu kartu ili drugi li;ni dokument radi utvrđivanja identiteta i istovetnosti. Sud to može učiniti prilikom konstatovanja ko je pristupio ili neposredno pre ispitivanja.

U sudicama u Republici Srbiji najčešće se u središtu sudnice nalazi pult za kojim će svedok stati prilikom svedočenja. Svedok stoji okrenut licem ka sudiji odnosno sudskom veću koje najčešće sedi za uzvišenim stolom naspram svedoka. Sa leve i desne strane svedoka su stolovi namenjeni tužiocu i odbrani dok se iza svedoka tokom suđenja može nalaziti publika.

Izgled sunice možete pogledati ovde.

Čime započinje svedočenje na sudu

Nakon što sud utvrdi identitet svedoka i njegovu istovetnost svedok će se opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti. Zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

Sudija odnosno predsenik veća će upozoriti svedoka da nije dužan da odgovori na određeno pitanje ako je verovatno da bi time izložio sebe ili lice iz člana 94. stav 1. ovog Zakonika o krivičnom postupku teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. Ovo upozorenje će se uneti u zapisnik.

Lica iz čl 94 stav 1 ZKP su

1) lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života;

2) srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno;

3) usvojenik i usvojitelj okrivljenog.

Ukoliko je svedok već ispitan pred javnim tužiocem i uz optužni predlog su priloženi zapisnici sudija će najčešće samo konstatovati da je pristupio svedok taj i taj sa ličnim podacima kao na zapisniku pred javnim tužiocem. Kada to nije slučaj svedok će se pitati za ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, ime oca ili majke, prebivalište, boravište, mesto i godinu rođenja i njegov odnos sa okrivljenim i oštećenim. Svedok će se upozoriti da je dužan da o promeni adrese prebivališta ili boravišta obavesti organ postupka.

Zakletva svedoka

Od svedoka će se zahtevati da pre svedočenja položi zakletvu.

Pre glavnog pretresa, svedok može položiti zakletvu samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili zbog drugih razloga neće moći da dođe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada položena zakletva navešće se u zapisniku.

Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se svojom čašću da ću o svemu što budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati“.

Svedok zakletvu polaže usmeno, čitanjem njenog teksta, ili potvrdnim odgovorom nakon saslušanog sadržaja teksta zakletve koju je pročitao organ postupka. Nemi svedoci koji znaju da čitaju i pišu potpisuju tekst zakletve, a gluvi, slepi ili nemi svedoci, koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu zaklinju se uz pomoć tumača.

Odbijanje i razlozi odbijanja svedoka da položi zakletvu uneće se u zapisnik.

Ne polaže zakletvu svedok:

1) koji u vreme saslušanja nije punoletan;

2) koji zbog duševnog stanja ne može da shvati značaj zakletve.

Slobodno izlaganje prilikom svedočenja na sudu

Svedok se najpre poziva da iznese sve što mu je o predmetu poznato.

Svedok je dužan da svedoči usmeno. Ako je svedok gluv, postavljaće mu se pitanja pismeno, ako je nem, pozvaće se da pismeno odgovara, a ako je slep, prilikom saslušanja će mu se usmeno izložiti sadržaj pisanog dokaznog materijala. Ako se ispitivanje ne može obaviti na ovaj način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa svedokom može sporazumeti. Ako svedok ne razume jezik postupka, postavljaće mu se pitanja preko prevodioca.

Oštećeni koji se ispituje kao svedok pitaće se da li želi da u krivičnom postupku ostvaruje imovinskopravni zahtev.

Redosled postavljanja pitanja svedoku na glavnom pretresu

Kad svedok završi svoj iskaz, a potrebno je da se njegov iskaz proveri, dopuni ili razjasni, postaviće mu se pitanja koja moraju biti jasna, određena i razumljiva. Ta pitanja ne smeju sadržati obmanu, niti se zasnivati na pretpostavci da je izjavio nešto što nije izjavio. Takođe ova pitanja ne smeju predstavljati navođenje na odgovor osim ako se radi o unakrsnom ispitivanju na glavnom pretresu.

Najpre se obavlja osnovno ispitivanje, posle toga unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika veća mogu se postavljati dodatna pitanja. Osnovno ispitivanje je postavljanje pitanja svedoku, od strane stranke, branioca ili oštećenog koji je predložio ispitivanje. Unakrsno ispitivanje je postavljanje pitanja svedoku, od strane suprotne stranke ili oštećenog, posle osnovnog ispitivanja.

Oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.

Koja pitanja svedok može očekivati prilikom svedočenja na sudu

Kao što je već navedeno svedok se najpre poziva da iznese sve što mu je o predmetu poznato, a zatim mu mogu biti postavljena i pitanja.

Svedok na sudu, može biti pitan različita pitanja koja se odnose na dođaj u vezi kog se vodi postupak pred sudom. Pitanja koja će biti postavljena mogu varirati u zavisnosti od slučaja u kome je svedok. Međutim, neka od tipičnih pitanja koja bi mogla biti postavljena su:

1. Možete li da opišete događaje koje ste videli ili čuli?
2. Kada se to dogodilo?
3. Gde se to dogodilo?
4. Koji su ljudi bili prisutni?
5. Kako ste reagovali?
6. Da li ste videli ili čuli nešto što bi moglo biti važno za ovaj slučaj?
7. Da li ste imali bilo kakve ranije kontakte sa strankama u ovom slučaju?
8. Da li ste imali bilo kakve sumnje u vezi sa onim što ste videli ili čuli?
9. Da li ste imali bilo kakve interesovanja ili veze sa strankama u ovom slučaju?
10. Da li ste imali bilo kakve prethodne ili sadašnje dužnosti ili veze sa pravosuđem?

Svedok može očekivati i da će ga pitati otkud mu je poznato ono o čemu svedoči.

Suočenje svedoka

Treba napomenuti da svedok može biti i suočen sa drugim svedokom ili okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja.

Suočeni će se postaviti jedan prema drugom i organ postupka će od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga što su iskazali. Tok suočenja i izjave koje su dali suočeni, organ postupka će uneti u zapisnik.

Na koji način se pripremiti za svedočenje na sudu

Postoji nekoliko načina na koji se svedok može pripremiti za svedočenje i smanjiti stres. Jedan od načina je da se upozna sa procedurom svedočenja te da mu unapred bude poznato šta ga očekuje. Takođe, može razgovarati sa prijateljima i porodicom koji mu mogu pružiti podršku i savete o načinima da smanji stres.

Postoji nekoliko koraka koje kao svedok možete preduzeti da se pripremite za svedočenje na sudu:

1. Konsultujte se sa stranom koja vas je predložila za svedoka o eventualnim pitanjima koja vam mogu biti postavljena
2. Razmislite o načinima na koje možete da se opustite pre nego što krenete na sud.
3. Ispričajte istinu. Najvažnije je da ispričate istinu na sudu. To će vam omogućiti da se osećate bolje i da ne budete optuženi za lažno svedočenje.
4. Pružajte jasne i precizne odgovore na pitanja. Nije potrebno da dodajete nepotrebne informacije i da izmišljajte.

Kako izbeći svedočenje na sudu

Svako lice koje organ postupka pozove kao svedoka dužno je da se odazove pozivu, a ako Zakonikom o kriviččnom postupku nije drugačije određeno dužno je i da svedoči.

Pojedini svedoci mogu biti oslobođeni ili isključeni dužnosti svedočenja. Ukoliko spadate u krug ovih svedoka možete jednostavno izjaviti da ne želite da svedočite. U tom slučaju sud će vas osloboditi dužnosti svedočenja.

Lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja

Od dužnosti svedočenja oslobođeno je:

1) lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života;

2) srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno;

3) usvojenik i usvojitelj okrivljenog.

Maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da je oslobođeno od dužnosti svedočenja, ne može se ispitati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva.

Lice koje ima osnova da uskrati svedočenje prema jednom od okrivljenih, oslobođeno je od dužnosti svedočenja i prema ostalim okrivljenima, ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne može ograničiti samo na ostale okrivljene.

Lica koja su isključena dužnosti svedočenja

Od dužnosti svedočenja isključeno je:

1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja tajnog podatka, dok nadležni organ, odnosno lice organa javne vlasti ne opozove tajnost podatka ili ga ne oslobodi te dužnosti;

2) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja profesionalne tajne (verski ispovednik, advokat, lekar, babica i dr.), osim ako je oslobođeno te dužnosti posebnim propisom ili izjavom lica u čiju je korist ustanovljeno čuvanje tajne;

3) lice koje je branilac o onome što mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio.

Izuzetno sud može na predlog okrivljenog ili njegovog branioca odlučiti da ispita lice koje je isključeno od dužnosti svedočenja.

Kako izbeći svedočenje na sudu kada niste oslobođeni i isključeni dužnosti svedočenja

Ukoliko ne spadate u krug navedenih lica koja su isključena ili oslobođena dužnosti svedočenja postoji nekoliko načina da se izbegne svedočenje na sudu. Međutim, većina njih može biti sankcionisana. Takođe nije etično da ne svedočite. Ukoliko imate saznanja o nečenu možda baš vaš iskaz doprinese utvrđivanju istine i zadovoljenju pravde.

Ukoliko i pored svega ne želite da svedočite na sudu najbolji način da izbegnete svedočenje je da popričate sa stranom koja vas je predložila da odustane od tog predloga. Možete joj objasniti razloge zbog kojih ne želite da svedočite i zamoliti da od tog predloga odustane. Da li će ta strana odustati od svog predloga za svedočenje zavise od snage drugih dokaza ali i od značaja vačeg iskaza za ishod postupka.

Ukoliko ste sprečeni da dođete na sud u vreme kada ste pozvani možete, kada saznate za ove razloge, o tome obavestiti sud. Dobro bi bilo da svoje navode potkrepite i odgovarajućim dokazima.

Posledice nesvedočenja na sudu

Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja udalji sa mesta gde treba da bude ispitan, organ postupka može narediti da svedok bude prinudno doveden, a sud ga može i kazniti novčano do 100.000 dinara.

Ako svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice odbije bez zakonskog razloga da svedoči, sud ga može kazniti novčano do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može ga još jednom kazniti istom kaznom.

Na odluku o kažnjavanju svedok ima pravo žalbe. Međutim, žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Ukoliko svedok ne plati ovu novčanu kaznu u ostavljenom roku koji je naveden u rešenju sud može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja preko javnog izvršitelja. To može znatno uvećati izdatke zbog nesvedočenja.

Lažno svedočenje u krivičnom postupku

Lažno svedočenje u krivičnom postupku predstavlja krivično delo davanje lažnog iskaza iz čl. 335 st. 3 Krivičnog zakonika.

Izvršilac ovog krivičnog dela može biti svedok ali i stranka u postupku koja da lažan iskaz, a na ovom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku. Ovde se misli i na iskaz privatnog tužioca koji je ispitan kao svedok.

Kazna za lažno svedočenje

Krivičnim zakonikom je propisano da će se učinilac krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz čl. 335 st. 1 Krivičnog zakonika kazniti zatvorom do tri godine. Međutim, ukoliko je lažan iskaz dat pred sudom u krivičnom postupku pripisana je kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Ako su usled ovog krivičnog dela nastupile naročito teške posledice za okrivljenog učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Treba imati u vidu da zakon propisuje i da se učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese konačna odluka, može osloboditi od kazne.

Ko i kako snosi troškove svedočenja na sudu

U troškove krivičnog postupka spadaju i troškovi za svedoke. Ovi troškovi, u postupku zbog krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, isplaćuju se iz sredstava organa postupka unapred, a naplaćuju se kasnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama Zakonika o krivičnom postupku. To znači da ove troškove, u navedenim postupcima svedocima isplaćuje sud.

Troškovi učesnika postupka među kojima spadaju i troškove svedoka regulisani su Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima.

Svedok ima pravo na putne troškove, troškove za ishranu i prenoćište, na izgubljenu zaradu i na troškove za pratioca.

Putni troškovi svedočenja na sudu

Putne troškove čine troškovi putovanja učesnika u postupku sredstvom javnog prevoza od mesta prebivališta, odnosno boravišta do mesta izvršenja radnje i troškovi povratka, kao i troškovi putovanja unutar mesta prebivališta. Nadoknađuju se troškovi putovanja najkraćim putem i najekonomičnijim sredstvom javnog prevoza. Putni troškovi nadoknađuju se u visini stvarnih izdataka za putovanje, koji se utvrđuju na osnovu prevozne karte ili na drugi pogodan način. Putni troškovi ne nadoknađuju se učesniku u postupku koji ima pravo na stalnu besplatnu vožnju u javnom prevozu.

Ako sredstvo javnog prevoza ne postoji, ne saobraća u pogodno vreme ili iz drugih razloga nije dostupno, putni troškovi nadoknađuju se prema broju pređenih kilometara najkraćim putem (kilometraža). Kilometraža se nadoknađuje u iznosu od 10% od cene jednog litra najkvalitetnijeg benzina po pređenom ili započetom kilometru.

Troškovi prenoćišta i ishrane za svedočenje na sudu

Troškovi za ishranu nadoknađuju se učesniku u postupku koji je van mesta prebivališta ili boravišta, odnosno adrese stana morao da provede više od osam časova, računajući i vreme potrebno za dolazak u mesto izvršenja radnje i vreme potrebno za povratak. Troškovi za prenoćište nadoknađuju se učesniku u postupku koji nije mogao istog dana da se vrati u mesto prebivališta, odnosno boravišta, kao i ako je za izvršenje radnje bilo potrebno višednevno odsustvovanje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta.

Troškovi za ishranu nadoknađuju se u visini dnevnice za službeno putovanje u zemlji, propisane Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika. Troškovi za prenoćište nadoknađuju se prema visini cene za prenoćište i doručak u hotelu do četiri zvezdice, na osnovu priloženog računa.

Izgubljena zarada za svedočenje na sudu

Izgubljena zarada nadoknađuje se učesniku u postupku koji je u radnom odnosu, koji je zemljoradnik ili preduzetnik ili koji ostvaruje zaradu na drugi način u skladu sa zakonom. Licu u radnom odnosu zaradu nadoknađuje poslodavac. Poslodavac ima pravo da od suda, odnosno drugog organa koji vodi postupak zahteva nadoknadu iznosa koji je licu u radnom odnosu isplatio na ime naknade zarade.

Zemljoradniku, preduzetniku i licu koje na drugi način ostvaruje zaradu u skladu sa zakonom, izgubljena zarada određuje se srazmerno izgubljenom vremenu, pri čemu se vodi računa o vrsti zanimanja i dnevnoj zaradi.

Troškovi za pratioca u vezi svedočenja na sudu

Svedoku koji ima pravo na pomoć i negu prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nadoknađuju se i putni troškovi, troškovi za ishranu i prenoćište i izgubljena zarada pratioca.