Nasilje u porodici ne sme ostati nekažnjeno. U tihom pucketanju vatre, uz miris omiljenih jela koji ispunjava dom, mnogi pronalaze utočište i sigurnost. Međutim, iza zatvorenih vrata neki doživljavaju nešto potpuno suprotno i to od ljudi koji bi im trebalo biti najbliži. Vreme je da se edukujete, da bol pretvorite u snagu i adekvatno reagujete na nasilje u porodici.
Šta je nasilje u porodici
Nasilje u porodici je bilo koja vrsta fizičkog, emocionalnog, seksualnog ili ekonomskog zlostavljanja koje se dešava unutar porodice. Može se odnositi na partnera, decu, roditelje, starije članove porodice ili druge članove domaćinstva.
Oblici nasilja u porodici uključuju:
- Fizičko nasilje: Fizičko zlostavljanje obuhvata bilo kakvo namerno nanošenje fizičkih povreda, kao što su udarci, šamari, povrede ili bilo koji drugi oblik nasilja koje uzrokuje fizičku bol ili patnju.
- Emocionalno ili verbalno zlostavljanje: Ovo uključuje ponižavanje, vređanje, pretnje, kontrolu, manipulaciju i bilo koji drugi oblik verbalnog ili emocionalnog zlostavljanja koje može naneti ozbiljne emocionalne rane žrtvi.
- Seksualno zlostavljanje: Seksualno zlostavljanje podrazumeva neželjeni seksualni kontakt, prisilu na seksualni odnos ili bilo koju drugu seksualnu aktivnost bez pristanka žrtve.
- Ekonomsko zlostavljanje: To uključuje kontrolu nad finansijama, ograničavanje pristupa novcu ili odlučivanje o finansijskim pitanjima na način koji šteti žrtvi.
- Psihičko zlostavljanje: Ovo obuhvata manipulaciju, kontrolu uma, stalno ponižavanje ili izolaciju žrtve od podrške i resursa.
Nasilje u porodici kao krivično delo
Nasilje u porodici kao krivično delo propisano je u čl. 194 Krivičnog zakonika. Ovo krivično delo čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.
Propisane kazne za nasilje u porodici
Za osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz čl. 194 Krivičnog zakonika ( KZ) zaprećena je kazna zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine. Ukoliko je prilikom izvršenja ovog krivičnog dela korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. U slučaju da je oštećeno maloletno lice zaprećena je kazna zatvora od dve do čak deset godina.
Ako je usled nasilja u porodici nastupila smrt člana porodice, propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
Kazne za nasilje u porodici u sudskoj praksi
To što je za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora ne znači da će sud učiniocu ovog krivičnog dela odmah i izreći kaznu zatvora. Da li će sud učiniocu izreći kaznu ili samo meru upozorenja zavisi od mnogih okolnosti. To pre svega zavisi od ranije osuđivanosti učinioca, od dužine perioda u kome je žrtva trpela nasilje, od inteziteta nasilja i izražene upornosti učinioca, od posledica koje je ovo nasilje ostavilo na žrtvu kao i od ponašanja okrivljenog prema žrtvi nakon izvršenja krivičnog dela.
Ukoliko se radi o verbalnom nasilju koje je trajalo kraći vremenski period, a učinilac je neosuđivan vrlo je verovatno da će sud učiniocu najpre izreći uslovnu osudu. To znači da će sud učiniocu utvrditi kaznu zatvora ali se ona neće izvršiti ukoliko u određenom vremenu proveravanja ne izvrši novo krivično delo. Vreme u kome se proverava osuđeni ne može biti kraće od godinu dana ni duže od pet godine. Na ovaj način se daje prilika izvršiocu ovog krivičnog dela da se popravi.
Kada se radi o učiniocu koji je već osuđivan, ili koji u ovom roku proveravanja izvrši novo krivično delo sud će verovatno izreći kaznu zatvora. U tom slučaju sud može odrediti da će se kazna zatvora izvršavati tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ili tako što će ići u zatvor odnosno ustanovu za izvršenje kazne zatvora. Koji će način izvršenja kazne zatvora sud odrediti zavisi od ličnosti učinioca, njegovog ranijeg života, težini krivičnog dela i ponašanja prema žrtvi nakon učinjenog dela.
Koji krug lica može biti izvršilac ovog kričnog dela
Krivičnim zakonikom propisano je ko se u smislu ovog zakonika smatra članom porodice. Time je propisano i ko može biti učinilac krivičnog dela nasilje u porodici. To su supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.
Kada žrtva i nasilnik ne spadaju u krug navedenih lica može se raditi o nekom drugom krivičnom delu te to svakako treba prijaviti.
Krivična prijava za porodično nasilje
Kako napisati krivičnu prijavu za nasilje u porodici detaljno možete pročitati ovde.
Kako dokazati porodično nasilje
Kojim dokazima se može dokazati nasilje u porodici zavisi od tipa nasilja. Ukoliko se radi o fizičkom nasilju veoma je važno da se žrtva što pre javi lekaru koji će sačiniti izveštaj u kojem se opisuju zadobijene povrede. Na osnovu ovog izveštaja kasnije se u postupku radi veštačenje vrste i načina nastanka telesne povrede. Nalaz i mišljenje veštaka je veoma važan dokaz u postupku pred sudom da je žrtva pretrpela povrede. Brzo javljanje lekaru je važno kako bi se izbegla mogućnost da se okrivljeni kasnije u postupku poziva na to da su povrede nastale kasnije i na nekom drugom mestu.
Osim izveštaja lekara i veštačenja dobro je i da se iskaz žrtve potvrdi iskazom nekog svedoka.
Kako dokazati psihičko nasilje detaljno možete pročitati ovde.
Oslobađajuća presuda za nasilje u porodici
Do oslobađajućih presuda za nasilje u porodici može doći ukoliko se pred sudom ne dokaže sa stepenom izvesnosti da je prema oštećenom vršeno nasilje. To može biti slučaj kada žrtva ne bude ubedljiva pred sudom, kada njen iskaz u pogledu načina nastanka povreda nije saglasan nalazu i mišljenju veštaka i kada ne bude potvrđen iskazima svedoka.
U praksi se često dešava da javni tužilac odustane od optužbe kada privilegovani svedoci iskoriste svoje pravo da ne svedoče pred sudom. Dešava se da žrtva nasilja u porodici prijavi učinioca i pred javnim tužiocem svedoči o nasilju koje je tpela. Često njen iskaz potvrde i drugi članovi porodice. Na osnovu ovih dokaza javni tužilac podnese optužni predlog ili podigne optužnicu. Međutim, kada ovi članovi porodice treba da svedoče pred sudom odluče da koriste svoje pravo da ne svedoče, te se kao dokaz ne mogu koristiti ni njihovi ranije dati iskazi. I pored nalaza i mišljenja veštaka o tome da je oštećeni pretrpeo povrede izostanu dokozi o tome kako je ove potvrde pretrpeo. Suočen sa nedostatkom dokaza na ove okolnosti javni tužilac odustaje od optužbe ili ako ostane pri optužbi sudovi donose oslobađajuće presude.
Hitne mere za nasilje u porodici
Kako bi se smanjio rizik od daljeg vršenja nasilja u porodici zakonom su propisane hitne mere. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici propisuje hitnu meru privremenog udaljenja učinioca iz stana i hitnu meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
O ovoj drugoj hitnoj meri možete detaljno pročitati ovde.
