Dojava o bombi u školama postala je sve češća pojava. Građani širom Srbije se pitaju da li je reč o psihološkom ratu ili je zaista ugrožena bezbednost dece. Država najavljuje nove protokole za ove slučajeve. Policija bi trebalo da pregleda objekte uveče, posle kraja nastave ili rano ujutru. Međutim, da li će organi gonjenja otkriti lica koja šire ove lažne dojave i šta u slučaju njihovog hapšenja?
Motivi za lažne dojave o bombi
Lažne dojave o bombi nisu nova pojava. One su se dešavale i ranije. Tako je bilo slučajeva lažnih dojava o postavljenim bombama iz različitih razloga. Bilo je slučajeva da su optuženi u sudskim slučajevima dojavljivali da je u sudu postavljena bomba kako bi se suđenje odložilo. Dešavalo se da učenici telefonom jave da je u školi postavljena bomba kako bi odložili kontrolnu vežbu, ispitivanje ili pismeni zadatak. Međutim, masovne lažne dojave širom zemlje očigledno predstvaljaju nešto drugo. Radi se o vrsti psihološkog rata i izazivanju panike. Postavlja se pitanje da li će oni koji šire lažne dojave o bombi odgovarati i kakve će posledice za to trpeti.
Dojava o bombi kao krivično delo
Bez obzira da li se radi o pojedinačnim slučajevi ili organizovanoj akciji lažne dojave o bombi predstavljaju krivično delo. Odredbama čl. 343 Krivičnog zakonika propisano je krivično delo izazivanje panike i nereda. Ovo krivično delo čini onaj ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja.
Zakon propisuje i teži oblik ovog krivičnog dela. To je slučaj kada je ovo delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.
Koje kazne su propisane kada je dojava o bombi lažna
Zaprećena kazna za osnovni oblik krivičnog dela izazivanje panike i nereda iz čl. 343 Krivičnog zakonika je kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna. Sud ove dve kazne izriče kumalitvo što znači i jednu i drugu. Za teži oblik ovog krivičnog dela zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina.
Kolike kazne se u praksi izriču kada je dojava o bombi lažna
Bez obzira što je zakonom propisana kazna zatvora to ne znači da će sud u svakom slučaju lice koje oglasi krivim osuditi na kaznu zatvora. Koja će krivična sankcija biti izrečena učinioca ovog krivičnog dela zavisi od mnogih okolnosti. Ukoliko se radi o neosuđivanom licu sud mu može izreći i uslovu osudu. Sud takođe može odrediti i da osuđeni kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Uslov za to je da ga je sud osudio na kaznu zatvora u trajanju do 1 godine.
Što se tiše novčane kazne njen iznos takođe najviše zavisi od toga da li je okrivljeni ranije osuđivan ili ne. U praksi se ti iznosi najčešće kreću u iznosu od 50.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.
Organizovane grupe za lažno dojavljivanje o bombi
Udruživanje radi vršenja krivičnih dela takođe predstavlja krivično delo. Ovo krivično delo vrši onaj ko organizuje grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviđena teža kazna. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. I sama pripadnost ovoj grupi je kažnjiva. Zakon propisuje da će se pripadnik ove grupe kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
U praksi je veoma teško dokazivanje udruživanja radi vršenja krivičnih dela. Međutim, ukoliko organi gonjenja dođu do doakaza da su lažne dojave o bombi činili pripadnici organizovane grupe oni se mogu goniti i za ovo krivično delo.
Da li će se i kako država izboriti sa ovim vidom kriminala ostaje da vidimo.
mojaprava.com