Digitalno nasilje – tužba i krivična prijava

Digitalno nasilje je oblik nasilnog ponašanja koje se događa na internetu ili drugim digitalnim platformama. Ovaj vid nasilja je sve zastupljeniji. Žrtve mogu trpeti poniženja pred velikim brojem ljudi u digitalnom svetu te ovaj vid nasilja može imati veće štetne posledice od klasičnih oblika nasilja. Zbog toga ga treba odmah prepoznati i blagovremeno preduzeti mere za zaštitu.

Šta je digitalno nasilje

Digitalno nasilje je oblik nasilnog ponašanja koje se odvija putem digitalnih tehnologija, kao što su internet, društvene mreže, mobilni telefoni, aplikacije i druge slične platforme. Ono može biti u vidu slanja pretećih ili uvredljivih poruka, objavljivanja neprimerenih sadržaja ili komentara, širenja lažnih informacija, uznemiravanja, izlaganja onlajn klevetama ili u vidu drugih oblika zlostavljanja putem digitalnih medija.

Koje posledice može imati digitalno nasilje

Digitalno nasilje može uticati na žrtvu na mnogo načina i može imati emocionalne, psihičke i fizičke posledice. Može dovesti do osećaja nesigurnosti, straha, teskobe, depresije, gubitka samopouzdanja i drugih negativnih posledica.

U kojim oblicima se javlja digitalno nasilje

Digitalno nasilje može se pojaviti u različitim oblicima. To može biti:

• Sajberšejming ( Cybershaming ): objavljivanje sramotnog ili uvredljivog sadržaja o nekome, često u cilju ismejavanja i ponižavanja žrtve
• Onlajn klevete: objavljivanje lažnih ili obmanjujućih informacija o nekome s ciljem da se žrtva ocrni ili našteti njegovoj reputaciji
• Seksualno uznemiravanje: slanje neprimerenih seksualnih poruka, fotografija ili videa bez pristanka žrtve
• Stalking (Stalking): uporno praćenje, uznemiravanje ili zastrašivanje žrtve preko interneta ili drugih digitalnih tehnologija
• Ucenjivanje: pretnja objavljivanjem neprimerenog sadržaja o žrtvi, ako ne ispuni zahteva ucenjivača
• Tehnološko praćenje: korištenje tehnoloških alata za praćenje, nadzor ili kontrolu žrtve.
• Fišing (Phishing – ribarenje): Pokušaji prevara u kojima se korisnici pokušavaju prevariti kako bi otkrili lične informacije, kao što su lozinke ili brojevi kreditnih kartica.
• Doksing ( Doxxing – otkrivanje ličnih informacija): Otkrivanje i deljenje privatnih informacija o nekome, poput adrese, broja telefona ili drugih ličnih podataka, često s namerom da se šteti toj osobi.

Kako sprečiti digitalno nasilje

Prevencija digitalnog nasilja uključuje edukaciju o sigurnosti na internetu. Promovisanje etičkog ponašanja na mreži takođe može znatno doprineti sprečavanju digitalnog nasilja. Međutim, kada dođe do digitalnog nasilja neophodno je ovo nasilje prijaviti nadležnim organima kako bi digitalni nasilnici bili procesuirani i odgovarali u skladu sa zakonom. Ohrabrivanjem žrtava i sprovođenjem zakona uspostavlja se odgovornost za zlostavljanje putem digitalnih medija.

Kako prijaviti digitalno nasilje

Digitalno nasilje se može prijaviti različitim telima zavisno od vrste digitalnog nasilja. Ukoliko digitalno nasilje uključuje pretnje ili uznemiravanje koje predstavljaju krivično delo, možete podneti krivičnu prijavu. Pored toga ako se digitaljno nasilje preduzima vređanjem žrtve može se podneti i tužba sudu.

Kome prijaviti digitalno nasilje

Evo nekoliko primera kome se može prijaviti digitalno nasilje:

1. Društvenoj mreži: Mnoge društvene mreže imaju politiku protiv zlostavljanja i digitalnog nasilja, te imaju postupak za prijavljivanje takvog ponašanja. Prijavljivanje digitalnog nasilja mreži društvenih medija može dovesti do blokiranja naloga osobe koja vrši zlostavljanje.
2. Školi: Ako se digitalno nasilje događa unutar školskog okruženja, možete se obratiti učitelju ili razrednom starešini škole. Škole imaju propisanu proceduri za postupanje u slučajevima nasilja.
3. Organizacijama za pomoć: Postoje organizacije koje pružaju podršku žrtvama digitalnog nasilja. Možete ih kontaktirati za pomoć i savete o tome kako se nositi s digitalnim nasiljem.
4. Javnom tužiocu: Podnošenjem krivične prijave javnom tužiocu inicirate preduzimanje radnji radi otkrivanja i gonjenja učinioca krivičnih dela koje se gone po službenoj dužnosti.
5. Nadležnom sudu: Ukoliko digitalno nasilje predstavlja krivično delo koje se goni po privatnoj tužbi podnošenjem tužbe sudu inicirate pokretanje krivičnog postupka.

Sudska zaštita od digitalnog nasilja

Od oblika u kojem se javlja digitalno nasilje zavisi i postupak sudske zaštite. U velikom broju slučajeva digitalno nasilje predstavlja i krivično delo. Učinioci ovih krivičnih dela mogu se goniti po službenoj dužnosti ili po privatnoj tužbi. U prvom slučaju potrebno je podneti krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu, a u drugom privatnu tužbu nadležnom sudu. U kojim slučajevima je potrebno podneti krivičnu prijavu a u kojem privatnu tužbu možete pročitati u nastavku teksta.

Krivična prijava za digitalno nasilje

Pojedini oblici digitalnog nasilja predstavljaju krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. To znači da žrtva podnosi krivičnu prijavu a dalje krivično gonjenje učinioca preduzima javni tužilac po službenoj dužnosti. Važno je znati da u ovom slučaju žrtva odnosno oštećeni ne snosi nikakve troškove krivičnog postupka čak i u slučaju da prijavljeni budi oslobođen od optužbe.

Evo nekih od oblika digitalnog nasilja koje predstavljaju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti:

Seksualno uznemiravanje

Slanje neprimerenih seksualnih poruka, fotografija ili videa bez pristanka žrtve može predstavljati krivično delo polno uznemiravanje iz čl. 182a KZ. Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

Ovde treba napomenuti da se gonjenje za ovo krivično delo preduzima po službenoj dužnosti ali je potreban predlog oštećenog.

Proganjanje putem interneta

Uporno praćenje, uznemiravanje ili zastrašivanje žrtve preko interneta ili drugih digitalnih tehnologija takođe može predstavljati krivično delo. Krivičnim zakonikom, u članu 138a, propisano je krivično delo proganjanje. Ovo krivično delo čini onaj ko u toku određenog vremenskog perioda uporno, protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije. Ovo krivično delo čini i onaj ko u toku određenog perioda uporno preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju.

Za osnovni oblik ovog krivičnog dela propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Ucenjivanje

Digitalno nasilje se može vršiti i tako što će nasilnik pretiti objavljivanjem neprimerenog sadržaja o žrtvi, ako ne ispuni zahtev ucenjivača. Najčešće će ucenjivač to činiti kako bi za sebe pribavio neku imovinsku ili drugu korist. Ukoliko neko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da će protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi njihovoj časti ili ugledu škodilo i time ga prinudi da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, učiniće krivično delo ucena iz čl. 215 KZ.

Za osnovni oblik ovog krivičnog dela propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Upućivanje pretnji

Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica čini krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 Krivičnog zakonika. Za ovo krivično delo zaprećena je novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine. Međutim, kada je ovo delo učinjeno prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

KAKO NAPISATI I PODNETI KRIVIČNU PRIJAVU MOŽETE PROČITATI OVDE.

Tužba sudu za digitalno nasilje

Kada se digitalno nasilje vršu upućivanjem uvreda i ismejavanjem žrve može se raditi o krivičnom delu uvreda iz čl. 170 Krivičnog zakonika. Više o gonjenju učinioca za ovo krivično delo i kako napisati privatnu tužbu možete pročitati ovde.

Ukoliko se digitalno nasilje vrši objavljivanje lažnih ili obmanjujućih informacija o nekome s ciljem da se žrtva ocrni ili našteti njenoj reputaciji i ugledu može se raditi o krivičnom delo iznošenje ličnih i materijalnih prilika iz čl. 172 KZ. O tome kako goniti učinioca za ovo krivično delo detaljno je objašnjeno u članku TUŽBA ZA KLEVETU – ZAŠTITA ČASTI KROZ POSTOJEĆA KRVIČNA DELA.

Mere za zaštitu od digitalnog nasilja

Osim podnošenja krivične prijave i tužbe sudu postoje i druge mere radi brže zaštite žrtve. Jedna od tih mera može biti i Zabrana prilaska i komunikacije. Kako zahtevati izricanje ove mere detaljno je objašnjeno u članku ZABRANA PRILASKA I KOMUNIKACIJE – KAKO ZAHTEVATI IZRICANJE.

Koje mere preduzeti radi preventivne zaštite od digitalnog nasilja

Osim zaštite od digitalnog nasilja sudskim putem veoma je važno preduzeti preventivne mera da do ovog nasilje ne dođe. Ključna stvar u zaštiti od digitalnog nasilja je da budete oprezni i svesni rizika na internetu. Primenite mere opreza kako biste se zaštitili i osigurali sigurnost svojih ličnih podataka. Evo nekih predloga:

1. Ojačajte lozinke:
   • Koristite jake lozinke koje kombinuju velika i mala slova, brojeve i posebne znakove.
   • Nemojte koristiti istu lozinku za više naloga. Ako jedan nalog bude hakovan, ostali će ostati sigurni.
2. Aktivirajte dvostepenu autentifikaciju:
   • Dodatni sloj sigurnosti, kao što je dvostepena autentifikacija (2FA), pomaže u zaštiti vaših naloga čak i ako neko zna vašu lozinku.
3. Budite pažljivi s ličnim informacijama:
   • Pazite koje lične informacije delite online. Izbegavajte deljenje osetljivih informacija kao što su adresa, broj telefona ili finansijski podaci.
4. Pratite privatnost na društvenim mrežama:
   • Podesite postavke privatnosti na društvenim mrežama tako da kontrolišete ko može videti vaše informacije i objave.
   • Pazite na to koje informacije delite o svojim aktivnostima i lokaciji.
5. Edukacija o sigurnosti:
   • Redovno pratite informacije o najnovijim pretnjama i tehnikama koje se koriste u digitalnom nasilju.
   • Edukujte se o sigurnosnim postavkama i alatima koje nude online platforme koje koristite.
6. Oprez pri otvaranju nepoznatih linkova i priloga:
   • Ne otvarajte linkove ili priloge iz nepoznatih izvora jer mogu sadržavati zlonamerni softver.
7. Koristite sigurnosne alatke:
   • Instalirajte antivirusni softver i redovno ga ažurirajte kako biste zaštitili svoj uređaj od zlonamernih programa.
8. Prijavljivanje i blokiranje:
   • Ako dođe do digitalnog nasilja, prijavite to odgovarajućim vlastima ili platformama.
   • Blokirajte korisnike koji vas uznemiravaju ili čine nešto neprimereno.
9. Redovno ažurirajte softver:
   • Redovno ažurirajte operativni sistem, antivirusni softver i druge aplikacije kako biste iskoristili najnovije sigurnosne zakrpe.
10. Budite svesni cyberbullying-a:
    • Ako primetite da neko drugi postaje žrtva digitalnog nasilja, podržite ga i prijavite učinioca

Na sajtu Unicefa možete pročitati i 10 najčešćih pitanja o digitalnom nasilju.