Ispitivanje svedoka – veštine i procesne zloupotrebe

Ispitivanje svedoka često je ključni deo postupka pred sudom. Od toga na koji način sudija i stranke ispituju svedoke često zavisi i sam ishod tog postupka. To nalaže obavezu sudiji da svedoke podrobno i valjano ispita ali i da spreči procesne zloupotrebe kako bi bio zaista uveren u činjenice na osnovu kojih donosi svoju odluku.

Dobar sudija se poznaje po tome što otklanja svaku preopširnost, a ipak ispituje sve što je važno.

U ovom članku izneću mišljenje na koji način sudija podrobno i valjano može ispitati svedoke kako bi što sigurnije mogao da ceni verodostojnost njihovih iskaza. Iako se članak odnosi na sudije delovi ovog članka mogu koristiti i drugim procesnim subjektima. Pre svega javnim tužiocima ali i advokatima. Izneto mišljenje je rezultat ličnog iskustva autora ali i korišćene literature koja se odnosi na ovu temu.

POZIVANJE ZA ISPTIVANJE SVEDOKA

Za tačnost iskaza svedoka bitno je najpre da sudija spreči da svedoci pre svedočenja dođu u kontakt i razgovaraju o događaju. Ukoliko svedoci dok čekaju međusobno razgovaraju, gubi se indivindualnost njihovih iskaza. Oni mogu voljno da slede mišljenje drugih zbog lične nesigurnosti ali i da se ne bi izlagali kritici ili smehu. Da do ovoga ne bi došlo sudija može odrediti tačno vreme u koje će se pojavljivati svedoci. Na taj način će se smanjiti rizik da pre glavnog pretresa odnosno javne rasprave zajedno čekaju ispred sudnice i pričaju o događaju.

NESTRPLJIVI SVEDOCI

Često se dešava da svedoci pristupe po pozivu suda negodujući što su pozvani za svedoke. Tom prilikom pokazuju nestrpljivost govoreći da su izašli sa posla, da žure i dr. Takve svedoke treba ohrabriti i oraspoložiti. Nestrpljivom svedoku možete reći ,, ja vidim da vi imate malo vremena, i ja ću se potruditi da ispitivanje tako obavimo da drugi put ne mora da dolazite.“ Malo laskanja i stavljanja u izgled nekog preimutstva čine nezadovoljnika prilagodljivijim. Možete reći svedoku ,,vaš iskaz je od naročite važnosti i iščekujemo ga sa posebnim interesovanjem“. Možete mu reći da želite da mu pružite mogućnost da ostvari troškove za dolazak, kao i da već u krivičnom postupku ostvari imovinskopravni zahtev.

Veoma je bitno da sudija stvori prijatnu atmosferu. Dobro je nešto i prokomentarisati u šali da se svedok opusti.

UPOZORENjA NA POŠTOVANjE PROCESNE DISCIPLINE KOD ISPITIVANJA SVEDOKA

Pre ispitivanja svedoka korisno je upozoriti učesnike u postupku o pravilima ispitivanja. Odmah treba objasniti učesnicima da će svako postavljati pitanja ispitivanom licu u delu pretresa odnosno rasprave koji je namenjen tom učesniku i da za vreme dok drugi učesnik u postupku ispituje ostali ne mogu da iznose konstatacije, zaključke i drugo. ( O tome zašto je ovo bitno više u nastavku teksta.)

Ukoliko se ipak dogode nedozvoljene upadice učesnika sudija mora odmah reagovati upozorenjem koje će uneti uz zapisnik. Dobro je da to upozorenje sadrži i konstataciju da će se naredno remećenje discipline na glavnom pretresu novčano sankcionisati. Kada se takvo ponašanje ponovi radi održavanja dicipline sudija odmah mora izreći novčanu kaznu da bi pokazao autoritet. Nikako nije dobro više puta izricati opomene.

SVEDOK SE MORA ISPITIVATI STRPLJIVO

Svedoka treba ispitivati bez žurbe i strpljivo jer momentalna ušteda vremena u kasnijem stadijumu postupka vodi do gubitka vremena. Veoma je bitno postupno sticanje saznanja kao i da se ne postavlja novo pitanje dok staro nije raščišćeno.
Kod svedoka treba prvo utvrditi kako je došao do opažanja. Na ovaj način se od samog početka zna šta svedok može da iznese iz ličnog opažanja, a šta po čuvenju.
Prilikom ispitivanja treba početi od osnovnog i opšteg ka posebnom. Treba objasniti svedoku da ispriča šta zna o događaju ali tako što će najpre govoriti o mestu gde se događaj zbio i kako je tamo dospeo, a potom o tome šta se dešavalo. Na kraju može pojasniti kako je on reagovao i kako se osećao.

Uvodni deo svedočenja

Pre nego što počne sa svojim izlaganjem svedoku se treba pojasniti o čemu najpre treba da govori.

U uvodnom delu svedočenja svedok treba da odgovori na sledeća pitanja:
Gde i kada se to dogodilo? U koje doba dana? Kakvo je bilo vreme? Kako je bilo osvetljeno? Da li je bilo toplo ili hladno? Kako je izgledalo mesto događaja? Kako se videlo, čulo i kako je mirisalo? Odakle je dopirao miris? Šta je prethodilo događaju i kako se našao tu odnosno šta ga je tu dovelo?
Ispitivanjem svedoka ovakvim redosledom sud postepeno saznaje o okolnostima u kojima se dogodio predmetni događaj i može dalje pratiti verodostojnost i značaj iskaza tog svedoka za utvrđivanje odlučnih činjenica.
Tek nakon što odgovori na ova pitanja svedoku se treba pojasniti da može preći na deo svedočenja koji se odnosi na događaj.

Pitanja o događaju

U ovom delu ispitivanja svedok treba odgovoriti na sledeća pitanja:
Šta se dogodilo? Ko se gde nalazio? Kako je svedok reagovao? Šta je osećao i mislio? Šta se zatim desilo?

Postoji sjajan citat o tome šta sudija prilikom ispitivanja svedoka treba da razjasni.

„Imam šest sluge i istinu. Naučili su me svemu što znam. Imena su im šta, gde i kada, kako, zašto i ko.“-

Rajdgard Kipling

Kada svedok završi sa svojim izlaganjem i kada odgovori na pitanja drugih učesnika u postupku sudija će, ukoliko je to potrebno, postaviti dodatna pitanja.
U zavisnosti od toga da li želi od svedoka da čuje više ili samo kratke odgovore sudija će postaviti otvoreno ili zatvoreno pitanje.

Otvorena i zatvorena pitanja za ispitivanje svedoka

Otvorena pitanja su pitanja koja generišu duže odgovore
Primer takvog pitanja bi bio – Recite mi nešto o tome kakvi ste prijatelji?
Zatvorena pitanja generišu kratke odgovore ( da li ste, možete li, imate li, hoćete li, znate li…)
Primer takvog pitanja bi bio na primer – Da li ste porodični prijatelji sa okrivljenim?

VRSTE NAČINA RAZMIŠLJANJA I INTERPRETACIJE DOGAĐAJA

Ljudi se veoma razlikuju po načinu razmišljanja i interpretaciji događaja. Prilikom ispitivanja svedoka važno je imati u vidu da se ljudi po ovom kriterijumu mogu podeliti na tri tipa.
Vizuelni– onaj koji će se prilikom svedočenja o nekom događaju najviše držati onoga što je video.
Auditorni- onaj koji će prilikom svedočenja akcenat staviti na detalje onoga što je čuo.
Kinetički– onaj koji će se prilikom svedočenja koncentrisati na ono šta je osećao.

Sva tri primera možemo predstaviti kroz primer razgovora o koncertu koji je neka osoba posetila.
Vizuelni će govoriti koliko je ljudi bilo, kakva je bila rasveta, kako je pevač bio obučen i dr.
Auditorni će govoriti kako je pevala publika, kakvo je bilo ozvučenje, kako je pevao i dr.
Kinetički će govoriti o tome kako se osećao, kako se proveo, da mu je bilo lepo i dr.

Zašto je ova podela značajna u praksi? Kako bi se postigli najbolji rezultati u ispitivanju i izvuklo najviše iz svedoka, treba se prilagoditi tipu svedoka. ( Npr. Vizuelnog tipa svedoka treba pitati – Da li ste primetili?). Može se desiti da od auditornog tipa ne možete izvući šta je video ali možete ono šta je čuo.

SPOSOBNOST UŽIVLJAVANJA PRILIKOM ISPITIVANJA SVEDOKA

Ukoliko želi da potpuno stekne utisak o nekom svedoku sudija mora zaroniti ispod sante leda da okrije njegova mišljenja, vrednosti, sklonosti, zašto mu je nešto važno i dr. Ovde je vrlo važna i sposobnost uživljavanja. Ukoliko sudija pokaže saosećajnost i interesovanje za druge okolnosti iz svedokovog života svedok će se otvoriti i izneti i neke okolnosti koje mogu biti odlučujuće.

Protivrečnosti u iskazu

Kada svedok prvi put odstupi od ranije datog iskaza ili izjavi nešto što nije u skladu sa drugim dokazima treba postavljati potpitanja. I ovako ponovo činiti. Na kraju treba uputiti dobronameran savet da kaže istinu i upozoriti ga da je davanje lažnog iskaza krivično delo. U trenutku kada se neko uhvati u laži treba ga opomenuti na obavezu kazivanja istine.

Radi provere da li je svedok zaista zapamtio detalje ili ih je naučio napamet, mogu mu se postavljati pitanja obrnutim redosledom. Onaj koji je zapamtio i prisustvovao događaju ima sliku ispred sebe i odmah će odgovoriti na pitanje. Onaj ko nije prisustvovao događaju već je učio šta treba da svedoči moraće da se priseća. To će se primetiti po kašnjenju u odgovoru.

Suočenje treba sprovesti samo kada neko pokazuje nesigurnost.

POMOĆ SVEDOKU U PRISEĆANjU

Kada se svedoci sete novih detalja pri svedočenju ne znači da lažu.
U psihologiji postoji teorija da se informacija ne može zaboraviti jednom kad se upije već samo može da se izgubi pristup do nje. Ona se u određenim okolnostima može opet prizvati u sećanje. Nadražajem određenih područja kore velikog mozga zaboravljene uspomene se mogu vratiti. Umnom reprodukcijom situacije u kojoj je informacija dobijena može se informacija povratiti.
Za podsećanje svedoka mogu se koristiti vremenske asocijacije, utakmice, praznici, rođendani i drugo, kao i prostorne asojacije gde je ko sedeo i drugo.

SPREČAVANjE PROCESNIH ZLOUPOTREBA ZA ISPITIVANJE SVEDOKA

Upadice advokata

Svedok se lakše može setiti detalja u vezi radnje koje je započeo ali nije dovršio nego onih koje je završio.
Nedovršeni ili prekinuti zadaci lakše se pamte od dovršenih zadataka. Ovaj efekat je poznat kao Zajgarnikov efekat. Objašnjava se održavanjem motivacione napetosti, koja pokreće pamćenje. Motivacija nestaje kad se zadatak obavi i čovek zaboravlja sve što je bilo u vezi sa tom radnjom.
Kao primer može se uzeti konobar koji sa lakoćom pamti porudžbine koje nije odneo ali se ne može setititi šta su naručili gosti kojima je isporučio narudžbinu.
Ako prekinete ispitivanje na sredini kada je napetost na vrhuncu uticaj na ispitivano lice biće mnogo veći. Ispitivano lice će se osvrtati na pitanje i razmišljati o njemu i veći je izgled da usvoji ugao gledanja sagovornika.
Ovo mogu koristiti advokati da usred ispitivanja prekinu ispitivanje svedoka sa nekim zaključcima i konstatacijama pokušavajući da izvrše uticaj na svedoka da te konstatacije prihvati. O tome treba voditi računa i ne dozvoliti takve upadice. Upravo zbog toga je korisno pre ispitivanja upozoriti na pravila ispitivanja o čemu je bilo reči u prvom delu ovog članka.

Zbunjivanje svedoka

Svedok će se teže setiti nekog detalja ako ga prethodno pitate za neke druge pojedinosti.
Efekat delimične reprodukcije i zaboravljanja je da kada neko zapamti mnogo informacija o nekom događaju teže je da se seti nekog detalja ako ga prethodno pitate za neke druge pojedinosti. Svedoku će biti teže da opiše odeću napadača ako ste ga pre toga pitali o obliku naočara. Ovo se može koristiti za zbunjivanje svedoka. Postavljanjem pitanja o sitnicama i upadanjem u reč u pravom trenutku može se uticati na samopouzdanje svedoka i svedok se može hvatati u protivrečnosti.
Ukoliko se neko obasipa informacijama o nekom događaju, pri čemu se traži njegovo mišljenje, to može dovesti do zbrke. Ispitivano lice može pomešati informacije i sećanja i izgubiti samopouzdanje. Kada neko pokušava da se seti nečega u razgovoru a sagovornik to ne želi može onemogućiti njegovo prisećanje tako što će ga bodriti dodavanjem informacija. Netačni ali slični predlozi onemogući će prisećanje.

PRIMER ZA ISPITIVANJE SVEDOKA

Advokat postavlja pitanje svedoku:
– Koje je boje bila jakna okrivljenog?
Dok svedok pokušava da se seti advokat dodaje:
– Pa sigurno možete da se setite. Da li je bila braon, crna, oker?

Ljudi pamte ono što poslednje čuju u razgovoru.
Ovaj efekat može biti koristan advokatima u ispitivanju svedoka. Advokati mogu, kada svedok odgovori na neko pitanje koje je nepovoljno po njih, ispitivanje završiti pitanjem gde očekuju značajne odgovore. Ukoliko sudija nije koncentrisan, ne zapisuje odgovore i slično uneće u zapisnik poslednje odgovore a možda propustiti nešto od ranijih odgovora.

Provociranje svedoka ili okrivljenog

Treba imati u vidu da u napetoj situaciji, kada je svesno vladanje oslabljeno, stare navike mogu isplivati na površinu. Da bi neko pokazao stare navike mogu se koristiti dve metode. Prva je da se podstaknu osetljive teme za njega i da se iznervira. Druga je da se zbuni tako što će se naterati da brzo odgovara na reči i postupke.
Verovatno je da će se u tom stanju rastrojenosti odati i pokazati svoje navike, osobine ili neke sposobnosti koje želi da sakrije.
U tom smislu treba dozvoliti advokatima ispitivanje do određenih razumnih granica.

Primer iz sudske prakse

Krivični postupak je vođen protiv nemačkog državljanina zbog krivičnog dela uvreda iz čl. 170 KZ. Optužen je da je privatnog tužioca uvredio rekavši mu, na srpskom jeziku, da je svinja i bezobrazan čovek. Okrivljeni se između ostalog branio da ne zna srpski jezik, da ne razume reči koje mu se stavljaju na teret i da ih nije ni mogao izgovoriti. Punomoćnik privatnog tužioca je dobrim pitanjima isprovocirao okrivljenog tako da je okrivljeni ne čekajući prevod sudskog prevodioca počeo da priča i na srpskom. Na ovaj način punomoćnik je pokazao sudu da okrivljeni lako plane i da dobro razume i govori srpski jezik.

Zaključak

Ispitivanje svedoka je veoma važna i veoma složena procesna radnja. Osim posedovanja veština, teorijskog znanja i životnog iskustva to zahteva i dobru pripremu. Da bi sudija ovu procesnu radnju sproveo valjano neophodno je da bude dobro upoznat sa pisanim dokazima u spisima predmeta kao i iskazima drugih svedoka. Nakon podrobnog i valjanog ispitivanja svedoka sudiju očekuje još teži zadatak. Ceneći iskaz svedoka u vezi sa drugim izvedenim dokazima sudija pristupa proceni verodostojnosti iskaza svedoka. O proceni verodostojnosti iskaza svedoka u nekom od narednih članaka.

Korišćena literatura:

Psihologija krivičnog postupka – Dr. Roland Grasberqer, Veština razgovora – Ema Sardžent i Tim Feron, Škola za špijune – Denis Bukin

Sva prava zadržava Aleksandar Kocić