ŠTA JE OPORTUNITET ILI ODLAGANJE KRIVIČNOG GONJENJA

Oportunitet značenje

Oportunitet ili odlaganje krivičnog gonjenja je mogućnost da javni tužilac ne pokrene krivični postupak protiv osumnjičenog, ukoliko osumnjičeni ispuni jednu ili više obaveza koje su propisane zakonom.

Često se dešava da građanima nije najjasnije šta znači kada se nekom licu odloži krivično gonjenje. U ovom tekstu daćemo neke najosnovnije odgovore na to pitanje.

Oportunitet krivičnog gonjenja i njegov značaj za okrivljenog

Ukoliko osumnjičeni prihvati odlaganje krivičnog gonjenja i ispuni naložene obaveze protiv njega će biti odbačena krivična prijava. Protiv njega se neće voditi krivični postupak pred sudom niti će mu se evidentirati da je izvršio krivično delo i da je osuđen. Kada se krivična prijava odbaci, osumnjičeni takoreći ima ,,čist dosije“. Ovo je veoma značajno kod osoba koje traže zaposlenje. Jedan od uslova za zaposlenje može biti i taj da su neosuđivani. Za razliku od lica koja u postupku pred sudom budu oglašeni krivim, lica prema kojima je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja mogu dobiti uverenje da su neosuđivana.

Koji su uslovi za oportunitet

Prvi uslov je da je za krivično delo za koje se određeno lice sumnjiči zaprećena kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna.

Krivična dela kod kojih se najčešće primenjuje ovaj institut

• krađa iz člana 203. stav 1 Krivičnog zakonika
• neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246 a stav 1 Krivičnog zakonika
• „saobraćajke“, tačnije za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz čl. 289 Krivičnog zakonika.

Drugi uslov je da tužilac ponudi primenu odlaganja krivičnog gonjenja za konkretno krivično delo osumnjičenom i da osumnjičeni prihvati institut odlaganja krivičnog gonjenja. Kada prihvati,  javni tužilac će predočiti i naložiti osumnjičenom ispunjenje jedne ili više obaveza. Osumnjičeni mora da ispuni te obaveze u roku koji mu odredi javni tužilac. Zakonodavac je predvideo više obaveza koje javni tužilac može da naloži osumnjičenom:

• da nadoknadi pričinjenu štetu odnosno da otkloni štetnu posledicu,
• da uplati određeni novčani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove,
• da ispuni dospele obaveze izdržavanja,
• da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga.

Kada se može primeniti oportunitet

Primena ovog instituta je moguća od podnošenja krivične prijave, pa sve dok javni tužilac ne podnese optužni predlog sudu.

Oportunitet u krivičnom postupku

Nakon podnošenja optužnog predloga – u fazi glavnog pretresa, primena ovog instituta nije moguća.

Ko primenjuje načelo oportuniteta

Primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja je diskreciono pravo javnog tužioca. Čak i kada je neko osumnjičen za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna javni tužilac mu ne mora ponuditi odlaganje krivičnog gonjenja. Javni tužilac u svakom konkretnom slučaju proverava da li je prema osumnjičenom ranije primenjivan institut odlaganja krivičnog gonjenja i da li je osumnjičeni ranije osuđivan. Osim toga javni tužilac ceni i sve okolnosti izvršenja konkretnog krivičnog dela.

Da li je potrebna saglasnost oštećenog za oportunitet

Oštećeni se poziva u prostorije tužilaštva radi izjašnjenja povodom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Međutim, stav oštećenog ne obavezuje javnog tužioca. To znači da se odlaganje krivičnog gonjenja može primeniti i kada se oštećeni ne saglasi sa tim. Bez obzira da li je oštećeni dao saglasnost ili ju je uskratio, oštećeni ne gubi pravo da svoj imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

Šta ako osumnjičeni ne ispuni obavezu koju mu naloži javni tužilac

Rok za izvršenje obaveze koja odlaže krivično gonjenje javni tužilac navodi u naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja koju predaje osumnjičenom. U praksi je to obično 3-4 meseca, a najviše može biti godinu dana. Kada osumnjičeni izvrši naloženu obavezu tužilac će odbaciti krivičnu prijavu rešenjem i o tome će obavestiti oštećenog. Ako osumnjičeni ne izvrši naloženu obavezu, javni tužilac će ga obavestiti da se protiv njega nastavlja krivično gonjenje i podneće optužni predlog nadležnom sudu. Primena odlaganja krivičnog gonjenja je moguća sve dok javni tužilac ne podnese optužni predlog nadležnom sudu. Ukoliko osumnjičeni naložene obaveze ispuni nakon podnošenja optužnog predloga sudu ne može se primeniti odlaganje krivičnog postupka. U tom slučaju postupak se mora okončati pred sudom.

Troškovi postupka i oportunitet

Imajči u vidu da se odbacivanjem krivične prijave već pogoduje osumnjičenom ono se ne može proširiti i na dodatne pogodnosti, u pogledu prava na naknadu troškova krivičnog postupka. To znači da optuženi u slučaju odlaganja krivičnog gonjenja može biti obavezan da naknadi troškove postupka koji su do tada nastali. Bliže o stavu Vrhovnog kasacionog suda u pogledu ovih troškova postupka možete pročitati u presudi Kzz 1292/2020 ovde.

Troškove koje je optuženi imao do primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja takođe ne može da traži kao kod odbacivanje krivične prijave u drugim slučajevima. O stavu Vrhovnog kasavionog suda po ovom pitanju možete pročitati u presudi Kzz 306/2014 ovde.

Nakon oportuniteta oštećeni može pokrenuti postupak za naknadu štete ?

Odbacivanje krivične prijave ne sprečava oštećenog da zahteva naknadu štete u parničnom postupku. Bez obzira što nema osuđujuće presude u krivičnom postupku parnični sud može utvrđivati da li je osumnjičeni kriv za nastanak štete. Pojam krivice u parničnom mnogo je širi od pojam krivice u krivičnom postupku. U tom postupku oštećeni od optuženog može tražiti materijalnu i nematerijalnu štetu.

Svrha načela opurtuniteta

Svrha instituta odlaganja krivičnog gonjenja jeste izbegavanje vođenja krivičnog postupka protiv lica prema kojima nije nužno izricanje krivičnih sankcija. Cilj je da se ta lica ne osude i ne evidentiraju kao osuđivani već da im se pruži ,,još jedna šansa“ . Osim toga na ovaj način se rasterećuju sudovi i smanjuju troškovi postupka. Novac uplaćen u humanitarne svrhe usmerava se za društvene potrebe. Ovaj novac se dodeljuje zdravstvenim ustanovama, ustanovama u prosveti, kulturi i dr.

Priručnik za oportunitet možete preuzeti ovde.

Primer iz prakse

Žena u srednjim godinama, domaćica, majka dva maloletna deteta ušla je u prodavnicu, uzela šest majica sa police, stavila u svoju kesu i izašla. Prodavačica ju je zadržala dok nije došla policija. Vrednost tih majica je bila 15.000,00 dinara. Ova žena se sumnjičila za izvršenje krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. Oštećenoj su majice odmah vraćene i nije tražila nikakvu odštetu od osimnjičene.  Osumnjičena je pred tužiocem izjavila ,,ne znam šta mi je bilo“.

Postupanje javnog tužioca

Javni tužilac je osumnjičenoj predočio mogućnost primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, s obzirom na to da ranije nije bila osuđivana. Ona je izjavila da se kaje za izvršeno krivično delo i prihvatila primenu ovog instituta. Naredba o odlaganju gonjenja je glasila da u roku od 3 meseca uplati iznos od 30.000,00 dinara u humanitarne svrhe. U ostavljenom roku ona je to učinila. Nadležnom javnom tužilastvu dostavila je dokaz o uplati iznosa od 30.000,00 dinara, u humanitarne svrhe i krivična prijava protiv nje je odbačena.

Oportunitet kao presuđena stvar

Na sednici Krivičnog odeljenja Vrhovni kasacioni sud je 1.3.2021.godine zauzeo stav po ovom pitanju.

Pravnosnažno okončan postupak donošenjem rešenja Javnog tužioca o
odbačaju krivične prijave primenom člana 283. stav 3. ZKP, nakon što je
okrivljeni ispunio obavezu iz naredbe Javnog tužioca o odlaganju krivičnog
gonjenja, jeste presuđena stvar u smislu člana 4. stav 1. ZKP.

Celo obrazloženje ovog stava možete pročitati ovde.

Ovakav stav znači da se nakon odbacivanja krivične prijave iz ovog razloga više ne može voditi krivični postupak povodom krivičnog dela zbog kog je odbačena krivična prijava.

Ukoliko Vas Javni tužilac ipak optuži ovde možete pročitati kako da ispitujete svedoke optuzbe na sudu.