Pregled i pretres vozila nije isto! Pitanje na koje ćemo u ovom tekstu dati odgovor jeste – da li je policijskim službenicima dozvoljeno da bez zvaničnog pisanog naloga izvrše pregled i pretres vozila.
Jedno od čestih pitanja u praksi je da li je policijskim službenicima dopušteno da vrše pretres vozila tokom rutinske kontrole? Svaki vozač u saobraćaju na putevima se neminovno mora jednom susresti sa policijskim službenicima. Mnogi vozači su već iskusili takvo ponašanje na svojoj koži. Stoga ćemo analizirati zakonski okvir, jer je zakonodavac jasno propisao šta se i pod kojim uslovima smatra dozvoljenim ponašanjem policijskih službenika.
Ovlašćenja policije
Na osnovu Zakona o policiji, članom 64. predvidjene su vrste policijskih ovlašćenja. U obavljanju policijskih poslova, policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica primenjuju policijska ovlašćenja utvrđena ovim i drugim zakonom. Policijska ovlašćenja jesu: 1) upozorenje i naređenje; 2) provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta; 3) pozivanje; 4) dovođenje; 5) zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja; 6) prikupljanje obaveštenja; 7) privremeno oduzimanje predmeta ;8) pregled prostora, objekata, dokumentacije i kontradiverzioni pregled; 9) zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava; 10) obezbeđenje i pregled mesta događaja; 11) upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i sredstva veze; 12) utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci; 13) vršenje bezbednosnih provera; 14) prijem nađenih stvari; 15) upotreba sredstava prinude; 16) druga ovlašćenja predviđena zakonom.
Takodje, u članu 65. i 66. istog zakona, predvidjeni su uslovi za primenu policijskih ovlašćenja. Pre primene policijskog ovlašćenja, policijski službenik dužan je da se uveri da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu ovlašćenja i odgovoran je za tu procenu. Policijski službenik primenjuje policijska ovlašćenja po sopstvenoj inicijativi, po naređenju nadređenog službenika, po nalogu javnog tužioca ili drugog nadležnog organa izdatom u skladu sa drugim posebnim zakonom. Kad je nadređeni službenik prisutan, policijska ovlašćenja primenjuju se po njegovom naređenju, izuzev ako nema vremena da se čeka na to naređenje i mora se bez odlaganja postupiti po sopstvenoj inicijativi.
Zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava
U članu 97. predvidjeno je – zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava. Policijski službenik ovlašćen je da zaustavi i izvrši pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom i saobraćajnog sredstva: 1) kada lice treba dovesti ; 2) kada je to neophodno radi pronalaska predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje;3) kada preduzima mere traganja za licima i predmetima; 4) kada preduzima druge mere i radnje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Prilikom zaustavljanja policijski službenik, pre nego što pristupi pregledu iz stava 1. ovog člana, saopštava licu da li je zaustavljeno radi vršenja pregleda zbog preventivne kontrole, zbog njegovog ili tuđeg prekršaja ili krivičnog dela ili iz drugog bezbednosnog razloga.
Da li je policajac dužan da se predstavi kada vrši pregled i pretres
Prilikom primene policijskih ovlašćenja policijski službenik postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i poštuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oružja od strane službenih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim međunarodnim aktima koji se odnose na Policiju.
Na način utvrđen zakonom, ako je to u datoj situaciji moguće i ne bi ugrozilo izvršenje policijskog zadatka, lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznato i sa razlozima za to, da ukaže na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom policijskog službenika, koji se predstavlja i legitimiše, i da traži prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje.
Policijski službenik se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene značke i službene legitimacije, a policijski službenik u uniformi samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje. Izuzetno, policijski službenik neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. U tom slučaju policijski službenik će, tokom primene policijskog ovlašćenja, na svoje svojstvo upozoriti rečju: „Policija“. Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana policijski službenik će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.
Princip srazmernosti kada se vrši pregled i pretres
Princip srazmernosti je zagarantovan članom 68. – primena policijskog ovlašćenja mora biti srazmerna potrebi zbog koje se preduzima. Primena policijskog ovlašćenja ne sme izazvati veće štetne posledice od
onih koje bi nastupile da policijsko ovlašćenje nije primenjeno. Između više policijskih ovlašćenja primeniće se ono kojim se zadatak može izvršiti sa najmanje štetnih posledica i za najkraće vreme.
Pregled i pretres – razlike i sličnosti
Pregled je neposredno vizuelno opažanje od strane policijskih službenika, dok je pretres naizgled slično ali dijametralno različito. Dok je pregled radnja kojom vozač ili lice dobrovoljno dopušta policajcu da izvrši
pregled, pretres je kompleksnija, procesna radnja koja zahteva da se ostvare odredjeni uslovi. Pregled jeste neposredno vizuelno opažanje policijskog službenika, tokom kojeg on nema pravo da ,,vršlja,, po vozilu. Jasno je naznačeno pod kojim uslovima se vrši pretres vozila. O pretresu će biti više reči u nastavku teksta.
Pregled vozila
Pregledom saobraćajnog sredstva u smislu člana 97 stav 1. Zakona o policiji, smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora saobraćajnog sredstva i predmeta koji se prevoze. Pored pregleda vozila policijski službenici mogu izvršiti i pregled predmeta koje lice prevozi. Pregled predmeta koje lice nosi sa sobom obuhvata pregled predmeta koji su kod lica ili u njegovoj neposrednoj blizini. Pri preduzimanju ove mere policijski službenik ovlašćen je da prinudno otvori zatvoreni predmet koji lice prevozi. Ako je verovatno da lice kod sebe, u predmetu koji prevozi ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku, policijski službenik ovlašćen je da zadrži lice do pribavljanja naredbe za pretresanje, a najduže šest časova.
Nalog za pretres ili naredba suda za pretres
Pretresanje se sprovodi na osnovu naredbe. Naredbu o pretresanju regučiše član 155. Zakonika o krivičnom postupku. Na obrazloženi zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud.
Naredba o pretresanju sadrži: 1) naziv suda koji je naredio pretresanje; 2) označenje predmeta pretresanja; 3) razlog pretresanja; 4) naziv organa koji će preduzeti pretresanje; 5) druge podatke od značaja za pretresanje. Pretresanje iz stava 1. ovog člana će započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe. Ako ne započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu. Pretpostavke za pretresanje predvidjene su članom 156. ZKP-a. Posle predaje naredbe o pretresanju, držalac stana i drugih prostorija ili lice na kome će se pretresanje preduzeti poziva se da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže. Držalac ili lice iz stava 1. ovog člana poučiće se da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju. Ako držalac ili lice iz stava 1. ovog člana zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresanja će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri časa.
Pretresanju se može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan. Pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, pretresanje se može preduzeti i bez prisustva svedoka. Kada se sprovodi pretresanje lica, svedoci i lice koje sprovodi pretresanje moraju biti lica istog pola kao i lice koje se pretresa.
Odbijanje pretresa
Svaki gradjanin koji upravlja svojim vozilom može odbiti da prema njemu bude izvršen pretres vozila pod izgovorom policijskog službenika da se vrši pregled vozila. Nažalost, svedoci smo da se naširoko zloupotrebljava institut pregleda vozila i takoreći u praksi nema razlike izmedju pregleda i pretresa, jer su policijski službenici svojim radom doprineli da se ta razlika izbriše. Problem je i nepoznavanje gradjana koja su njihova gradjanska prava i da su zaštićeni prilikom ovakvih zloupotreba, ali i nedovoljno poznavanje policijskih službenika šta im je prema zakonu dozvoljeno da rade. Ovaj tekst nema za cilj da bilo kome napravi problem, već da se gradjani i policijski službenici upoznaju sa zakonskim okvirima kojim je predvidjeno šta su radnje pretresa, a šta pregleda vozila u saobraćaju.
Pregled vozila kao deo rutinske kontrole policije
Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana, između ostalog, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga i o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima pronađenim ili oduzetim sastaviće zapisnik. Stavom 4. istog člana, propisano je da o preduzimanju mera i
radnji policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.
Pa da li se onda nameće zaključak da je svaki vozač u saobraćaju potencijalno sumnjiv? Odnosno, šta ako se tokom pregleda (pretresa) utvrdi da nema krivičnog dela, da li taj savesni gradjanin ima pravo na neku odštetu? Autor ovog teksta smatra da niko nije dužan da trpi neprikladno i neprimereno ponašanje od strane policijskih službenika, već u slučaju sumnje, policija može inicirati procedure za pretres vozila i zadržati to vozilo i vozača dok se ne stvore uslovi za zakonit pretres. Smatram da pregled vozila nikako ne može da bude rutinska akcija policije.
Moguće zloupotrebe kod pregleda i pretresa vozila
Šta ako taj policijski službenik, namerno i ciljano sačeka negde vozača, pa dok vrši pregled vozila ima veoma lošu nameru i iskoristi situaciju i nekom gradjaninu podmetne neki predmet (pištolj, metak, bombu, kesicu sa opojnom drogom, tabletu psihoaktivne supstance). Kako se onda braniti protiv toga? Pa odgovor nije težak – nikako. Pomenuto svakako je grubo kršenje policijskih ovlašćenja, ali ajde da sagledamo još jednu hipotetičku situaciju.
Ugledni doktor, profesor univerziteta ili advokat, pa i sudija, upravlja svojim vozilom centrom grada i u rutinskoj kontroli, bez da je svojim ponašanjem u saobraćaju doprineo da bude zaustavljen, policija ga zaustavi i naočigled mnogih prolaznika izvrši pregled – pretres njegovog vozila, što su svi prisutni mogli da vide. Malo je reći da je tim pregledom doživeo neprijatnost i da mu je time narušen ugled, jer su ga ljudi prepoznali. A obično ti takvi pregledi vozila budu toliko dramatizovani, upečatljivi i upadljivi, zbog ponašanja policijskih službenika, da svaki građanin koji se tu zatekao, odmah je zapamtio i vozilo i lice koje je upravljalo istim i pitalo se šta se desilo. I naravno, pomenutim pregledom nije pronadjeno ništa što bi bilo nezakonito, a policija kaže da je rutinski pregled. Da li taj ugledni gradjanin sa zanimanjem koje ima javnu težinu, ima pravo na neku vrstu naknade štete, za blamažu koju je doživeo i za neprijatnost kojom je bio izložen?
Zbog toga je zakonodavac propisao uslove za pretres kako bi onemogućio bilo kakve zloupotrebe, odnosno zaštitio gradjane od nemilosti policijskih službenika. Policajac postupa sa pozicije sile i vlasti i njemu se veruje. E ako je tako, onda on mora da sledi procesne i materijalne zakone i da ih poštuje, pa stoga ako vozač odbije pregled vozila, onda policijski službenik u slučaju sumnje, može pokrenuti postupak za pretres vozila.
Pregled i pretres vozila u sudskoj praksi
Ako se tokom pregleda vozila ispostavi da je vozač kod sebe držao neke predmete koje predstavljaju krivično delo, onda to može biti korišćeno kao dokaz u krivičnom postupku. Naime, u odluci Vrhovnog suda Republike Kzz br. 253/2023 navedeno je da je iz opisa mesta na kome su pronađeni predmeti, jasno da prilikom radnje koja je prethodila oduzimanju predmeta, nije vršena demontaža vozila, niti rastavljanje njegovih delova, već su predmeti pronađeni na mestima na kojima su bili vidljivi u unutrašnjosti automobila, a objektivno ih je bilo moguće uočiti i pronaći prilikom pregleda automobila izvršenog od strane ovlašćenih službenih lica, koja su sačinila i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta i uz fotodokumentaciju ga dostavila javnom tužiocu. Potvrda o oduzetim predmetima je, prema tome, usledila nakon pregleda lica mesta, pa su neosnovani i proizvoljni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o navodno nezakonito preduzetoj radnji pretresa vozila.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP i u tom smislu obavila pregled vozila, u skladu sa članom 286. stav. 2. ZKP, o čemu je u smislu stava 4. istog člana, obavešten postupajući javni tužilac, pa su dokazi koji su pribavljeni na ovaj način zakonito pribavljeni dokazi koji su korišćeni u krivičnom postupku u skladu sa odredbama ZKP, zbog čega su suprotni navodi zahteva zazaštitu zakonitosti ocenjeni neosnovanim.
Zaključak
Analizirajući uporednopravnu praksu u razvijenim zemljama sveta, proizilazi da kada policijski službenik preduzima ovu ili sličnu radnju – u obavezi je da obrazloži usmeno, a kasnije i pismeno zbog čega je to uradio i na osnovu kog valjanog razloga. Zaključuje se da mora postojati jak osnov i razlog za tako nešto, a ne tek neka ,,rutinska” kontrola. Sumnja nije dovoljna! Postavlja se pitanje i šta predstavlja pojam sumnja, jako široko postavljeno i nažalost, izgovor da ako se nekom policijskom službeniku neko ne svidja, on može na osnovu ,,sumnje” da šikanira tog gradjanina. Smatram da od policijskog službenika nakon izvršene rutinske kontrole nad njim, svako ima pravo da zatraži zvaničan papir da je nad njim izvršen pregled (pretres), odnosno da postoji neki pisani trag o tome. Tim načinom se formira pravna država, a ne policijska država ili strahovlada.
