Troškovi obrade kredita su troškovi koje su banke naplaćivale klijentima prilikom odobravanja kredita. Oni su razlog hiljada podnetih tužbi pred sudovima.
Sporovi protiv banaka po tuzbama za naknadu troškova obrade kredita su najmasovniji sporovi pred sudovima u Republici Srbiji.
Šta je ključno da bi se pred sudom naplatili troškovi obrade kredita prema aktuelnoj sudskoj praksi ? Koliko novca građani koji uspeju u sporu zbog troškova obrade kredita mogu dobiti ? Koliko mogu iznositi troškovi ukoliko se ovaj postupak izgubi i ko će ih snositi ? Na ova pitanja daćemo najpre kratak odgovor, a potom, za one koji imaju više interesovanja za ovu temo, detaljno pojasniti.
Do 16.09.2021. godine većini građana koji su tužili banke za troškove obrade kredita sudovi su usvajali tužbene zahteve. Međutim, dana 16.09.2021.godine Vrhovni kasacioni sud je svoj stav o ovom pitanju dopunio.
Troškovi obrade kredita se mogu naplatiti ali je ključno pitanje ponude
Ključno pitanje za uspeh u postupku je da li je korisnik kredita potpisao ponudu za zaključenje ugovora o kreditu koja je obuhvatala i troškove obrade kredita. To se odnosi na ugovore o kreditu zaključene nakon 05.12.2012.godine. Za ugovore o kreditu zaključene pre 05.11.2012.godine, ključno pitanje za uspeh u postupku je da li je korisnik kredita potpisao Osnovne podatke o kreditu koji su obuhvatali i troškove obrade kredita.
Iznos novca koji građani mogu dobiti uspehom u sporu po tužbi za troškove obrade kredita zavisi od procenta u kome je banka naplaćivala troškove obrade kredita, iznosa kredita koji je kod banke podigao, kao i datuma kada je taj ugovor o kreditu zaključen odnosno datuma kada je banka naplatila troškove obrade kredita.
Troškovi u slučaju gubitka spora protiv banke za troškove obrade kredita mogu biti desetak hiljada dinara ali u nekim slučajevima mogu preći iznos od ćak 100.000,00 dinara.
Detaljno ćemo objasniti najpre kako sudovi, u većini slučajeva, postupaju nakon dopunjenog stava Vrhovnog kasacionog suda.
Praksa većine sudova nakon 16.09.2021.godine može se podeliti na dve vrste predmeta:
- Predmete koji su se dana 16.09.2021.godine već našli pred Višim sudovima po žalbama banaka
- Predmete u kojima do navedenog datuma još uvek nisu donete prvostepene presude.
I u jednom i u drugom slučaju ključno je pitanje ponude za zaključenje ugovora o kreditu.
Troškovi obrade kredita u praksi drugostepenih sudova
U predmetima koji su se dana 16.09.2021.godine našli pred Višim sudom većina predmeta se može podeliti u dve vrste.
A) Tokom postupka se tužilac pozivao na to da sa bankom nije potpisao ponudu za zaključenje ugovora o kreditu koja je obuhvatala i troškove obrade kredita. Banka kao tuženi nije to osporavala niti je sudu dostavila takvu potpisanu ponudu. U ovim slučajevima sudovi su najčešće usvajali tužbene zahteve.
B) Tokom postupka se tužilac nije pozivao na to da sa bankom nije potpisao ponudu za zaključenje ugovora o kreditu koja je obuhvatala i troškove obrade kredita. Banka kao tuženi sudu nije dostavila takvu potpisanu ponudu ili ju je dostavila. U ovim slučajevima sudovi su najčešće odbijali tužbene zahteve. Istovremeno sudovi su obavezivale tužioce da naknade banci troškove postupka ukoliko ih je banka tražila.
( O troškovima u slučaju gubitka spora će biti više reči u drugom delu ovog teksta).
Troškovi obrade kredita u praksa prvostepenih sudova
U postupcima koji su dana 16.09.2021.godine još uvek bili pred prvostepenim sudom takođe je od značaja ponuda. Ukoliko je tužilac tokom postupka isticao da sa tuženom bankom nije potpisao ponudu za zaključenje ugovora o kreditu koja je obuhvatala i troškove obrade kredita teret dokazivanja da je potpisao takvu ponuda je na banci. I ovde se većina predmeta može podeliti u dve vrste.
A) Banka je sudu dostavila takvu ponudu, koja je potpisana pre ili na dan zaključenja ugovora o kreditu. U tom slučaju sudovi su najčešće odbijali tužbene zahteve. Istovremeno su obavezivali tužioca da snosi troškove postupka ukoliko ih je banka tražila.
B) Tužilac nije potpisao takvu ponudu, banka je nije dostavila ili je dostavila potpisanu ponudu sa datumom koji je nakon datuma zaključenja ugovora o kreditu. U ovom slučaju sudovi su najčešće usvajali tužbene zahteve.
Ugovori zaključeni pre i posle 05.12.2012.godine
Treba napomenuti da većina banaka za ugovore o kreditu zaključene nakon 05.12.2012.godine dostavlja sudu potpisane ponude od strane korisnika kredita koje su obuhvatale troškove obrade kredita. Stupanjem na snagu Zakona o zaštiti korisnika finasnijskih usluga dana 05.12.2012.godine ponuda je bila obavezna.
Što se tiče ugovora zaključenih pre 05.12.2012.godine kod kojih nema ponude od značaja mogu biti Osnovni podaci o kreditu. Praksa je nekih Viših sudova da obavezni elementi ugovara, pregled bitnih elemenata ugovora odnosno Osnovni podaci o kreditu zamenjuju ponudu za zaključenje ugovora o kreditu. U tom slučaju važi sve ono što je rečeno za ponudu.
Pitanje ponude za zaključenje ugovora o kreditu ključno je za ostvarivanje prava na troškove obrade kredita
Ključno pitanje za uspeh u postupku za troškove obrade kredita je da li je korisnik kredita potpisao ponudu za zaključenje ugovora o kreditu koja je obuhvatala i troškove obrade kredita. To se odnosi na ugovore o kreditu zaključene nakon 05.12.2012.godine. Za ugovore o kreditu zaključene pre 05.11.2012.godine, ključno pitanje za uspeh u postupku je da li je korisnik kredita potpisao Osnovne podatke o kreditu koji su obuhvatali i troškove obrade kredita. Pri tome treba imati u vidu da se radi o trenutno aktuelnom postupanju sudova i postupanju u najvećem broju slučajeva.
Šta građani mogu dobiti od tuzbe protiv banke za troškove obrade kredita?
U postupcima protiv banaka za troškove obrada kredita iznos koji tužilac možete dobiti, ukoliko uspe u postupku, zavisi od više elemenata. Zavisi od procenta u kome je banka naplaćivala troškove obrade kredita, iznosa kredita koji je kod banke podigao, kao i datuma kada je taj ugovor o kreditu zaključen odnosno datuma kada je banka naplatila troškove obrade kredita.
Ukoliko korisnik kredita tuži ili je tužio banku za troškove obrade kredita može tražiti da mu banka isplati iznos koji mu je neosnovano naplatila na ime troškova obrade kredita. Pored toga može tražiti zakonsku zateznu kamatu na ovaj iznos i troškove parničnog postupka.
Koliko iznose troškovi obrade kredita
Banke su troškove obrade kredita najčešće naplaćivale u određenim procentima od iznosa kredita. Procenti u kojima su banke naplaćivale troškove obrade kredita su najčešće bili od 1 % do 2 % iznosa odobrenog kredita. To znači da ukoliko je korisnik kredita podigao kredit od 100.000,00 dinara, a troškovi obrade kredita su bilu u iznosu od 1 % odobrenog kredita, može zahtevati da mu banka isplati iznos od 1.000,00 dinara ( kao iznos glavnice).
Zakonska zatezna kamate i troškovi obrade kredita
Na iznos glavnice tužiocu pripada i pravo zakonske zatezne kamate od dana kada je banka te troškove naplatila. Ukoliko od dana kada je banka ovaj iznos neosnovano naplatila do dana kada po pravnosnažnoj presudi ovaj iznos plati tužiocu prođe 7 ipo godina ovaj iznos glavnice se sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom može udvostručiti. Ukupan iznos koji tužilac u tom slučaju može dobiti je iznos od 1.000,00 dinara na ime glavnice i iznos od 1.000,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate za period od 7 ipo godina. Ukoliko je ovaj period duzi od 7 ipo godina iznos kamate može biti i veći. Za detaljan obračun zakonske zatezna kamate može koristiti kalkulator zakonske zatezne kamate na stranici Osnovnog suda u Leskovcu ( http://www.le.os.sud.rs/kalkulator-zatezne-kamate/)
Troškovi postupka i troškovi obrade kredita
Pored glavnice i zakonske zatezne kamate, ukoliko tužilac uspe u postupku protiv banke za troškove obrade kredita, ima pravo i na naknadu troškova parničnog postupka. Presudom će se banka obavezati da ove troškove plati stranci koja je tužila banku a ne njenom punomoćniku odnosno advokatu. Troškovi se dosuđuju tužiocu, a ne njegovom punomoćniku, bez obzira da li je stranka advokatu platila to angažovanje ili ne. Međutim, stranka može dati punomoćje advokatu da ove troškove naplati od banke. Da li će ovi troškovi pripasti tužiocu ili advokatu zavisi od toga da li je svoje obaveze prema advokatu izmiro unapred, od dogovora koji ima sa advokatom, te od toga kakvo je punomoćje tužilac advokatu potpisao.
Advokatski troškovi
Iznos ovih troškova zavisi od toga da li je tužioca zastupao advokat, koliko je bilo održanih i neodržanih ročišta, kao i da li je punomoćnik u ime tužioca izjavljivao žalbu. Troškovi se dosuđuju prema Advokatskoj tarifi. Prema ovoj tarifi stranka koja je uspela u sporu ima pravo najčešće na iznos od 9.000,00 dinara na ime sastava tužbe ukoliko je tužbu sastavio advokat. Stranka koja je uspela u sporu ima pravo i na iznos od 10.500,00 dinara za svako održano ročište na kome ju je zastupao advokat, kao i iznos od 6.000,00 dinara za svako neodržano ročište kome je pristupio advokat. ( Ovi iznosi advokatskih troškova se odnose na sporove čija vrednost ne prelazi iznos od 750,000,00 dinara. Za veće iznose i više detalja pogledati Advokatsku tarifu )
Sudski troškovi
Osim advokatskih troškova troškovi parničnog postupka obuhvataju i sudske troškove. U sudske troškove spadaju naknade za plaćene sudske takse. Iznos sudske takse zavisi od vrednosti predmeta spora.
Za tužbu i presudu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća se taksa prema vrednosti predmeta spora: – do 10.000 dinara vrednosti – 1.900 dinara; – preko 10.000 do 100.000 dinara vrednosti – 1.900 dinara uvećano za 4% od vrednosti predmeta spora itd. Za detaljan obračun sudske takse može se koristiti ( Kalkulator sudske takse | Osnovni Sud Leskovac (sud.rs))
Ukoliko je tužilac tužbenim zahtevom tražio da mu banka isplati iznos do 10.000 dinara taksa za tužbu je 1.900 dinara i isto toliko za presudu. Ovaj iznos sudu plaća tužilac ali ima pravo da zahteva da mu tuženi naknadi ovaj trošak.
Treba napomenuti da se isti iznosi plaćaju i na ime takse za žalbu i drugostepenu odluku ali ko je dužan plaćati ove takse i da li će imati pravo na naknadu ovih troškova zavisi od toga ko je izjavio žalbu i da li je ona uvažena.
Na osnovu podataka iz ugovora o kreditu koji se odnose na dan zaključenja ugovora, iznosa odobrenog kredita i procenta u kom su naplaćeni troškovi obrade može se približno preračunati koji iznos novca će dobiti tužilac ukoliko uspe sa tužbenim zahtevom. Na osnovu podataka o broju održanih i neodržanih ročišta, izjavljenim žalbama i plaćenim taksama to se može učiniti i za troškove parničnog postupka.
Koliko mogu iznositi troškovi izgubljenog spora protiv banke za troškove obrade kredita?
Troškovi gubitka spora protiv banke za troškove obrade kredita mogu iznositi najmanje 10.500,00 dinara. Međutim, ukupan iznos troškova može iznositi i preko 100.000,00 dinara po predmetu.
Ukoliko tužilac izgubi u sporu protiv banke za troškove obrade kredita, može biti najpre obavezan da plati troškove parničnog postupka. Da li će onaj ko izgubi spor plaćati troškove parničnog postupka i koliko zavisi pre svega od toga da li će banka tražiti troškove postupka koje je imala.
Dosadašnja praksa banaka u najvećem broju slučajeva bila je da banke ne traže troškove postupka u slučaju da se tužilac odrekne tužbenog zahteva. Odricanjem od tužbenog zahteva okončava se parnični postupak protiv banke i tužilac više ne može nikada da podnese tužbu za isto potraživanje protiv te banke. Na ovaj način banka je sigurna da je isto lice za ove troškove neće ponovo tužiti. Odricanje od tužbenog zahteva nije isto što i povlačenje tužbe jer kod povlačenja tužbe tužilac može istu tužbu podneti ponovo. Imajući u vidu da je stav sudova da ova potraživanja ne zastarevaju banke ne prihvataju povlačenje tužbe kao opciju da od tužioca ne traže troškove postupka.
Vrlo je važno znati da će sud svojom odlukom obavezati tužioca, kao stranku, da banci plati ove troškove a ne njegovog punomoćnika odnosno advokata. To će sud učiniti ukoliko je banka tražila troškove i ukoliko je takvih troškova bilo jer je banku zastupao advokat. Pritom će sud u presudi ostaviti rok za dobrovoljno plaćanje ovih troškova. U onim postupcima u kojima tužioci do kraja postupka ostanu pri svojim tužbenim zahtevima banke najčešće zahtevaju svoje troškove. To čine i u postupcima pred Vrhovnim kasacionim sudom po vanrednim pravnim lekovima koje podnose protiv odluka drugostepenih sudova.
PARNIČNI TROŠKOVI U POSTUPCIMA ZA TROŠKOVE OBRADE KREDITA
Advokatski troškovi
Iznos parničnih troškova na čije plaćanje stranka koja izgubi spor može biti obavezana zavisi od vrednosti spora. Osim od vrednosti spora zavisi i od radnji koje je advokat suprotne strane, tokom postupka preduzimao. Ukoliko je tužilac tužbenim zahtevom od banke tražio da isplati iznos do 750.000,00 dinara troškovi su prikazani u sledećoj tabeli.
| VREDNOST SPORA (T. br. 13) | PODNESAK | ROČIŠTE | NEODRŽANO ROČIŠTE 1/2 Pod+1.500.00 | ŽALBA / VANREDNI PRAVNI LEK |
| do 750,000,00 | 9.000,00 | 10.500,00 | 6.000,00 | 18.000,00 |
Tabela 1
Primeri
Pretpostavimo da je tužilac izgubio spor. Uzmimo da su u tom sporu održana dva ročišta i da je jedno odloženo. Ukoliko je tim ročištima pristupio advokat banke, banka ima pravo da od tužioca zahteva troškove postupka. Ti troškovi, za pristup advokata ročištima, iznosili bi ukupno 27.000,00 dinara.
Pretpostavimo da je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev nakon čega je advokat banke pisao žalbu. Uzmimo da je drugostepeni sud usvojio ovu žalbu i odbio tužbeni zahtev. U tom slučaju banka ima pravo da zahteva od tužioca da plati još i iznos od 18.000,00 dinara. Taj iznos banka može tražiti na ime sastava žalbe od strane advokata.
U slučajevima gde je odlučivao Vrhovni kasacioni sud po vanrednom pravnom leku treba dodati još i iznos od 18.000,00 dinara. Ovaj iznos pripada banci za sastav vanrednog pravnog leka od strane svog advokata.
Sudski troškovi
Advokatskim troškovima treba dodati i sudske troškove. Tužena banka koja je uspela u sporu ima pravo na troškove sudskih taksi ukoliko ih je prethodno snosila. Troškovi na ime sudskih taksi takođe zavise od vrednosti spora. Za žalbu i odluku drugostepenog suda plaća se taksa prema vrednosti predmeta spora. Do 10.000 dinara vrednosti plaća se 1.900 dinara. Preko 10.000 do 100.000 dinara vrednosti plaća se 1.900 dinara uvećano za 4% od vrednosti predmeta spora itd. Za odluku suda po vanrednom pravnom leku plaća se trostruki iznos takse od prethodno navedenog. (Detaljan iznos takse može se pogledati na prethodnom linku kalkulatora za obračun sudskih taklsi. )
Tužilac koji izgubi u sporu protiv banke za troškove obrade kredita može biti obavezan na plaćanje troškova parničnog postupka banci. Ti troškovi mogu biti u iznosu od desetak hiljada. ( To je slučaj kada je postupak okončan na jednom održanom ročištu). Međutim, ti troškovi mogu iznositi i do osamdesetak hiljada dinara. ( To je slučaj kada su zbog visine tužbenog zahteva veći iznosi taksi, kada je bilo više održanih i neodržanih ročišta, izjavljenih žalbi i vanrednog pravnog leka. )
TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA
U slučaju da se troškovi parničnog postupka ne plate dobrovoljno u ostavljenom roku od 8 dana, od dana prijema presude, banka može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja. U tom postupku se za izvršnog dužnika stvaraju dodatni troškovi. Troškovi izvršnog postupka mogu da se podele na advokatske troškove, sudske troškove i troškove koji nastanu pred javnim izvršiteljem.
Advokatski troškovi
Advokatski troškovi su troškovi za sastav predloga za izvršenje. Banka može tražiti troškove na ime sastava predloga za izvršenje. Ovi troškovi se dosuđuju pbično u iznosu od 9.000,00 dinara. Kada vrednost glavnog potraživanja prelazi iznos od 750.000,00 dinara oni mogu biti i veći.
Sudski troškovi
Sudski troškovi predstavljaju taksu za predlog da se odredi izvršenje. Iznos ovih taksi se određuje prema istoj skali koja je već prikazana za iznos takse na tužbu i odluku prvostepenog suda. Međutim, ukoliko je za sprovođenje izvršenja nadležan izvršitelj plaća se trećina od prikazanih iznosa. Za predlog da se odredi izvršenje novčanog potraživanja do 9.000,00 dinara na osnovu izvršne isprave iznos takse bio bi 600,00 dinara.
Troškovi javnog izvršitelja
Troškovi nastali pred javnim izvršiteljem su troškovi za naknadu i nagradu za rad javnog izvršitelja kao i njegovi stvarni troškovi. Naknada za rad izvršitelja obuhvata:
1) naknadu za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta koju predujmljuje izvršni poverilac, u ovom slučaju banka, a kasnije se naplaćuje od izvršnog dužnika. Visina ove naknade određuje se prema vrednosti glavnog zahteva. Primenjuje se sledeća tabela.
Tabelarni prikaz
| VREDNOST GLAVNOG ZAHTEVA (T. br. 1) | Naknada za pripremu, vođenje i arhiviranje predmeta |
| do 6,000,00 dinara | 960,00 dinara + PDV |
| Preko 6.000,00 do 12.000,00 dinara | 1.440,00 dinara +PDV |
| Preko 12.000,00 do 30.000,00 dinara | 2.400,00 +PDV |
| preko 30.000 do 120.000 | 2.640,00 dinara, uvećano za 2% vrednosti glavnog zahteva koje prelazi iznos od 30.000 +PDV |
2) naknada za preduzimanje pojedinačnih radnji koja zavisi od broja preduzetih radnji javnog izvršitelja i koja može biti oko 12.000,00 dinara
3) naknada za uspešno sprovođenje izvršenja koja pripada javnom izvršitelju ukoliko je naplatio makar deo potraživanja i zavisi od visine potraživanja koje je namireno. Obračun se vrši prema istoj tabeli kao i naknada za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta.
Troškovi izvršnog postupka se mogu kretati od desetak hiljada do tridesetak hiljada dinara.
Zaključak
Naposletku možemo zaključiti da troškovi u slučaju gubitka spora protiv banke za troškove obrade kredita mogu biti najmanje 10.500,00 dinara. Ukoliko je pak tokom postupka bilo više ročišta, izjavljivanih redovnih i vanrednih pravnih lekove, te ukoliko je vođen i postupak prinudnog izvršenja ti troškovi mogu dostići iznose do 130.000,00 dinara, samo u jednom predmetu. Tome treba dodati troškove koje je tužilac imao za plaćanje sudskih taksi, kao i troškove svog advokata ukoliko ga je imao i plaćao.
Dopunjen stav Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju izazvao je buru u stručnoj i široj javnosti. Čini se da su građani olako ušli u ove sporove podnoseći veliki broj tužbi protiv banaka. Pri tome nisu računali na to da mugu ove sporove da izgube i da im može biti naloženo da banci plaćaju troškove parničnog postupka. Dok se jedni odriču tužbenih zahteva kako banke ne bi tražile troškove postupka ima i onih upornih koji su spremni da idu do poslednje sudske instance. Neminovnost je da ovo pitanje bude predmet velikog broja ustavnih žalbi pred Ustavnim sudom Republike Srbije, verovatno i predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Autori ovog teksta su sudija Aleksandar Kocić i sudija Dejan Milovanović
Sva prava zadržavaju Aleksandar Kocić i Dejan Milovanović