Novčana kazna – zastarevanje i zamena za zatvor

Novčana kazna je jedna od krivičnih sankcija koja se može izreći učiniocima pojedinih kaznenih dela. Sudovi ovu kaznu mogu izricati za pojedina krivična dela i prekršaje. U zavisnosti od toga za koje kazneno delo je ona izrečena razlikuju se mogući iznosi kao i rokovi zastarelosti.

Registar neplaćenih novčanih kazni

Da li imate neplaćenu novčanu kaznu ili drugi novčani iznos možete proveriti ovde.

Novčana kazna za krivična dela

Novčana kazna za učinjeno krivično delo, se može izreći i kao glavna i kao sporedna kazna. Dok je za neka krivična dela ova sankcija propisana kao jedina negde se ona može izricati kao sporedna, odnosno uz drugu krivičnu sankciju.

Kod nekih krivičnih dela novčana kazna je propisana kao jedina kazna. Takav slučaj je na primer kod krivičnog dela uvreda iz čl. 170 KZ. Međutim, postoje krivična dela kod kojih je ova kazna propisana kumulativno sa kaznom zatvora. To znači da se ona izriče pored kazne zatvora. To je slučaj kod krivičnog dela prevara iz čl. 208 KZ ili falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz čl. 243 KZ.

Naposletku postoje krivična dela kod kojih je izricanje novčane kazne propisano alternativno sa kaznom zatvora. To znači da sud može izabrati kaznu zatvora ili novčanu kaznu. To je slučaj kod krivičnog dela krađa iz čl 203 KZ ili neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. Za krivična dela učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna kazna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.

Iznos novčane kazne za krivična dela

Iako zakon predviđa mogućnost izricanja novčane kazne u dnevnim iznosima u praksi se ona po pravilu
izriče u određenom iznosu.
Novčana kazna prema Krivičnom zakoniku ne može biti manja od deset hiljada dinara. Novčana kazna ne
može biti veća od milion dinara, a za krivična dela učinjena iz koristoljublja veća od deset miliona dinara. Iznos novčane kazne propisan je prema zaprećenoj kazni zatvora za određeno krivično delo.

Propisani iznos kazne	Zaprećena kazna zatvora
do sto hiljada dinara	za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri meseca
od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara	za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do šest meseci;
od trideset hiljada do trista hiljada dinara	za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do jedne godine;
od pedeset hiljada do petsto hiljada dinara	za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do dve godine
najmanje sto hiljada dinara	za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine
u okviru propisanog iznosa	za krivična dela za koja je kao jedina kazna propisana novčana kazna

Rok za plaćanje novčane kazne za krivična dela

Sud u presudi određuje rok plaćanja novčane kazne. Po zakonu taj rok ne može biti kraći od petnaest dana niti duži od tri meseca. Ovde je važno napomenuti da se osuđeni u ovom roku može obratiti sudu sa molbom da mu sud produži rok za plaćanje novčane kazne. Sud može dozvoliti da osuđeni plati novčanu kaznu u ratama. Međutim, rok isplate u ovom slučaju ne može biti duži od jedne godine. Opravdani slučajevi mogu biti bolest okrivljenog, njegove loše materijalne prilike i sl.

I pored ovog utvrđenog roka novčana kazna se može platiti sve do stupanja na izdržavanje kazne zatvora za koju je zamenjena pa i nakon toga. O tome više u nastavku teksta.

Zamena novčane kazne za kaznu zatvora

Kada osuđeni novčanu kaznu ne plati u roku određenom u presudi, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora. Novčana kazna se zamenjuje tako što se za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne određuje jedan dan kazne zatvora. Međutim, ovakav način zamene se ne primenjuje uvek. Postoje izuzeci kada se radi o većim iznosima novčane kazne.

Ukoliko je novčana kazna u iznosu do 700.000,00 dinara kazna zatvora prilikom zamene ne može biti duža od šest meseci. To znači da i ukoliko je neko osuđen na novčanu kaznu od 600.000,00 dinara pa ovu kaznu ne plati sud mu je ne može zameniti za 600 dana zatvora već maksimalno za kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. U slučaju kada je izrečena novčana kazna u iznosu većem od 700.000,00 dinara, kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine.

Delimično plaćanje novčane kazne

Ako osuđeni plati samo deo novčane kazne, sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora. Uzmimo primer da je osuđeni kažnjen novčanom kaznom u određenom iznosu od 50.000,00 dinara i određeno da je dužan da je plati u roku od tri meseca. Međutim, on u ovom roku plati samo 30.000,00 dinara. U tom slučaju sud će zameniti samo onih 20.000,00 dinara za 20 dana zatvora.

Ukoliko je sud već zamenio celu novčanu kaznu ili preostali deo te kazne u kaznu zatvora osuđeni je i u tom slučaju može platiti. Onog trenutka kada isplati ceo iznos novčane kazne sud će obustaviti izvršenje kazne zatvora. Osuđeni koji je već stupio na izdržavanje a ostatak novčane kazne isplati u celusti pušta se na slobodu.

Posle smrti osuđenog novčana kazna neće se izvršiti.

Osim u kaznu zatvora novčana kazna se može zameniti u kaznu rada u javnom interesu. U tom slučaju se za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne određuje osam časova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od tristašezdeset časova.

Postupak zamene novčane kazne u kaznu zatvora za krivična dela

Kada protekne rok za plaćanje novčane kazne određen u presudi sud po službenoj dužnosti menja ovu kaznu u kaznu zatvora. Rešenje o zameni dostavlja se osumnjičenom koji ima pravo žalbe. Ukoliko osuđeni ne uloži žalbu ili mu žalba bude odbijena ovo rešenje postaje pravnosnažno. Nakon pravnosnažnosti ovo rešenje se dostavlja referentu za izvršenje krivičnih sankcija.

Referent za izvršenje krivičnih sankcija upućuje poziv osuđenom da se javi na izdržavanje kazne zatvora. Ukoliko se ne javi ili očigledno izbegava prijem poziva protiv osuđenog se može izdati naredba policiji da ga prinudno sprovede na izdržavanje kazne. Ako osuđenog policija ne pronađe ili se krije protiv njega može biti raspisana poternica. Ta poternica će biti na snazi sve dok osuđeni ne bude uhapšen ili dok ne nastupi zastarelost izvršenja novčane kazne za krivično delo.

Zastarelost novčane kazne

Razumevanje rokova nastupanja zastarelosti izvršenja novčane kazne zahteva razjašnjenje razlike između relativne i apsolutne zastarelosti izvršenja novčane kazne.

Relativna zastarelost novčane kazne izrečene za krivično delo

Relativna zastarelost izvršenja novčane kazne nastupa kada nadležni organi ne preduzimaju radnje radi izvršenja te kazne. Relativna zastarelost izvršenja novčane kazne za krivična dela nastupa za dve godine od dana pravnosnažnosti presude. Svaka radnja koja se preduzima radi izvršenja novčane kazne prekida zastarelost i po preduzetoj radnji taj rok počinje ponovo da teče.

Relativna zastarelost bi nastupila na primer kada se u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne bi donelo rešenje kojim se novčana kazna menja u kaznu zatvora ili kada se osuđenom dve godine ne bi slao poziv da se javi na izdržavanje niti preduzimale druge radnje radi izvršenja kazne zatvora.

Apsolutna zastarelost novčane kazne izrečene za krivično delo

Apsolutna zastarelost izvršenja kazne nastupa u svakom slučaju po proteku određenog vremena i nezavisno od toga da li su i koje radnje nadležni organ preduzimali radi izvršenja novčane kazne. Apsolutna zastarelost izvršenja kazne nastaje kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne. To znači da zastarelost izvršenja novčane kazne izrečene za krivično delo nastupa po proteku četiri godine od pravnosnažnosti presude. Nezavisno od toga da li nadležni organi preduzimaju procesne radnje radi izvršenja kazne ili ne ona nastupa po proteku četri godine od pravnosnažnosti presude kojom je izrečena.

Novčana kazna za prekršaj

Novčana kazna za prekršaj se propisuje zakonima ili uredbama. Zakon o prekršajima propisuje raspon novčanih kaznih koji se može propisati za određena lica.

Zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati prema sledećoj tabeli

Novčana kazna	Lice
od 5.000 do 150.000 dinara	za fizičko lice ili odgovorno lice
od 50.000 do 2.000.000 dinara	za pravno lice
od 10.000 do 500.000 dinara	za preduzetnika

Izuzetno novčana kazna može se propisati u fiksnom iznosu za fizičko lice i odgovorno lice od 1.000 do 50.000 dinara, za preduzetnika od 5.000 do 150.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 300.000 dinara.

Za koji prekršaj je koja kazna propisana najčešće se nalazi u posebnim zakonima ili uredbama u kojima su propisani prekršaji. Tako na primer saobraćajne prekršaje i raspon novčanih kazni za ove prekršaje propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Rok plaćanja novčane kazne za prekršaj

U presudi i prekršajnom nalogu sud određuje rok plaćanja novčane kazne. Ovaj rok ne može biti duži od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko je žalba izjavljena, od dana dostavljanja drugostepene presude. ZA prekršajni nalog ovaj rok je osam dana od dana uručenja prekršajnog naloga. Kao i kod novčane kazne za krivična dela i kod ove kazne sud može produžiti rok plaćanja. Sud može rešenjem dozvoliti da se u opravdanim slučajevima novčana kazna isplati u ratama. U tom slučaju sud određuje način i rok plaćanja, koji ne može biti duži od šest meseci, pod uslovom da su plaćeni troškovi postupka.

Ukoliko sud dozvoli plaćanje novčane kazne u više mesečnih rata veoma je bitno plaćati redovno svaku ratu. Ako kažnjeno lice kome je dozvoljeno da novčanu kaznu isplaćuje u ratama ne vrši uredno uplate, sud može rešenjem opozvati svoju odluku o plaćanju u ratama.

I pored ovog utvrđenog roka novčana kazna se može platiti sve do stupanja na izdržavanje kazne zatvora za koju je zamenjena pa i nakon toga. O tome više u nastavku teksta.

Zamena neplaćene novčane kazne za kaznu zatvora kod prekršaja

Novčanu kaznu koju kažnjeno fizičko lice, preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu ne plati (u celini ili delimično), sud može zameniti kaznom zatvora. Kao i kod krivičnih dela i ovde sud za svakih započetih 1.000 dinara određuje jedan dan zatvora. Prilikom ove zamene, ma kolika bila novčana kazna, kazna zatvora ne može trajati kraće od jednog dana ni duže od šezdeset dana. Ako je pored novčane kazne kažnjenom licu bila izrečena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje neplaćena novčana kazna i izrečena kazna zatvora ne mogu trajati duže od devedeset dana.

Ako sud oceni opravdanim, s obzirom na težinu prekršaja, visinu neplaćene novčane kazne i imovinske mogućnosti osuđenog sud može, umesto kazne zatvora, odrediti da se neplaćena novčana kazna zameni radom u javnom interesu. U tom slučaju osam sati rada zamenjuje jedan dan zatvora, odnosno 1.000 dinara novčane kazne, a rad ne može da traje duže od 360 sati.

Pored toga sud može odlučiti da novčanu kaznu naplati i prinudnim putem.

Kada se novčana kazna za prekršaj ne menja u kaznu zatvora

Deo neplaćene novčane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu,
naplaćuje se prinudnim putem.

Zamena neplaćene novčane kazne kaznom zatvora ne može se odrediti za novčane kazne izrečene prema
maloletnicima i pravnim licima.

Postupak zamene novčane kazne u kaznu zatvora kod prekršaja

Ako posle odluke suda o zameni neplaćene novčane kazne kažnjeno fizičko lice isplati novčanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu neće se izvršiti. Ako je izvršenje kazne započeto, a kažnjeno lice isplati ostatak izrečene novčane kazne, obustaviće se izvršenje kazne zatvora i rada u javnom interesu.

Neplaćena novčana kazna izrečena prema maloletniku prinudno će se naplatiti na imovini maloletnika, njegovog roditelja ili drugog lica zaduženog da se o njemu stara.

Zastarelost novčane kazne za prekršaj

Za potpuno razumevanje zastarelosti novčane kazne za prekršaj takođe je potrebno razjasniti relativnu i apsolutnu zastarelost. U tom smislu važi sve ono što je navedeno kod zastarelosti novčane kazne za krivična dela u prethodnim redovima ovog teksta. Kod prekršaja je samo rok zastarelosti kraći. Relativna zastarelost nastupa nakon godinu dana od pravnosnažnosti presude kojom je ta kazna izrečena. To je slučaj kada sud u roku od godinu dana po pravnosnažnosti ne donese rešenje o zameni novčane kazne u kaznu zatvora lili kaznu rada u javnom interesu. Relativna zastarelost nastupa kada sud ne preduzima radnje radi izvršenja novčane kazne u roku od godinu dana.

Apsolutna zastarelost nastupa nezavisno od toga da li sud preduzima radnje u cilju izvršenja novčane kazne. To znači da izvršenje novčane kazne zastareva u svakom slučaju kad protekne dve godine od dana pravnosnažnosti presude kojom je ova kazna izrečena.

Zaključak

Iako postoje razlike u pogledu društvene opasnosti prekršaja i krivičnih dela često se u praksi dešava da učinioci prekršaja budu kažnjeni novčanim kaznama u većem iznosu nego učinioci krivičnih dela. U praksi se za krivična dela retko izriču novčane kazne u određenom isnosu koji prelazi iznos od 200.000,00 dinara.