Psihičko nasilje u porodici kazne i primer krivične prijave

Psihičko nasilje je veoma zastupljeno iako se za ovu vrstu nasilja nasilnici retko procesuiraju. Kako se izboriti sa ovim nasiljem, kako ga dokazati, kako se gone a kako kažnjavaju nasilnici?

Šta je psihičko nasilje?

Psihičko nasilje je verbalno ili neverbalno ponašanje prema drugom licu koje izaziva uznemirenje usled osećaja nemoći, straha, poniženja ili uvređenosti. To mogu biti pretnje, zastrašivanje, vređanje, provociranje, verbalno dosađivanje ali i zanemarivanje. Ono se javlja i kao ignorisanje ili kroz činove odbacivanja. Do psihičkog nasilja može doći na poslu, u školi, u porodici, preko telefona ili na društvenim mrežama. Važno je znati gde i kako prijaviti nasilje i kako se od ovog vida nasilja odbraniti. U zavisnosti od toga gde i od koga žrtva trpi nasilje razlikuju se i vidovi zaštite.

Psihičko nasilje u porodici

Važno je znati da svako ko nekim drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo ili duševno stanje člana svoje porodice vrši krivično delo nasilje u porodici iz čl. 194 Krivičnog zakonika ( KZ). Vrši će ovo krivično delo i onaj ko preti da će napasti na život i telo člana porodice. Upravo se ovim odredbama štite oni koji trpe psihičko nasilje. Vidovi drskog i bezobzirnog ponašanja prema članovima porodice mogu biti raznoliki ali je bitno da predstavljaju radnje opisane u definiciji psihičkog nasilja datoj na početku ovog članka.

Prema Krivičnom zakoniku članom porodice smatraju se: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Ukoliko se psihičko nasilje javlja između bilo kojih lica koji se smatraju članovima porodice po citiranim odredbama zakona takvo ponašanje može predstavljati krivično delo nasilje u pororodici iz čl. 194 KZ.

Psihičko nasilje u porodici kazne

Kazne za psihičko nasilje kao izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici iz čl. 194 KZ propisane su u samom Krivičnom zakoniku. Međutim, treba razlikovati propisane kazne od krivičnih sakcija koje sudovi za ovo krivično delo izriču.

Propisana ili zaprećena kazna

Za osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz čl. 194 Krivičnog zakonika ( KZ) zaprećena je kazna zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine. Ukoliko je prilikom izvršenja ovog krivičnog dela korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. U slučaju da je oštećeno maloletno lice zaprećena je kazna zatvora od dve do čak deset godina.

Međutim, to što je za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora ne znači da će sud učiniocu ovog krivičnog dela odmah i izreći kaznu zatvora. Da li će sud učiniocu izreći kaznu ili samo meru upozorenja zavisi od mnogih okolnosti. To pre svega zavisi od ranije osuđivanosti učinioca, od dužine perioda u kome je žrtva trpela nasilje, od inteziteta nasilja i izražene upornosti učinioca, od posledica koje je ovo nasilje ostavilo na žrtvu kao i od ponašanja okrivljenog prema žrtvi nakon izvršenja krivičnog dela.

Kazne koje se najčešće izriču

Ukoliko se radi o verbalnom nasilju koje je trajalo kraći vremenski period, a učinilac je neosuđivan vrlo je verovatno da će sud učiniocu najpre izreći uslovnu osudu. To znači da će sud učiniocu utvrditi kaznu zatvora ali se ona neće izvršiti ukoliko u određenom vremenu proveravanja ne izvrši novo krivično delo. Vreme u kome se proverava osuđeni ne može biti kraće od godinu dana ni duže od pet godine. Na ovaj način se daje prilika izvršiocu ovog krivičnog dela da se popravi.

Kada se radi o učiniocu koji je već osuđivan, ili koji u ovom roku proveravanja izvrši novo krivično delo sud će verovatno izreći kaznu zatvora. U tom slučaju sud može odrediti da će se kazna zatvora izvršavati tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ili tako što će ići u zatvor odnosno ustanovu za izvršenje kazne zatvora. Koji će način izvršenja kazne zatvora sud odrediti zavisi od ličnosti učinioca, njegovog ranijeg života, težini krivičnog dela i ponašanja prema žrtvi nakon učinjenog dela.

Psihičko nasilje u braku

Psihičko nasilje u braku se javlja često kao psihičko nasilje u porodici. Ovo nasilje se javlja između bračnih partnera koji se prema Krivičnom zakoniku smatraju članovima porodice. To znači da će i u ovom slučaju postojati krivično delo nasilje u porodici iz čl. 194 KZ o čemu je bilo reči u prethodnim poglavljima ovog članka.

Treba pojasniti da će se psihičko nasilje između bračnih partnera i nakon razvoda braka kvalifikovati kao krivično delo nasilje u porodici iz čl. 194 KZ. Razlog zbog kojeg je to tako je taj što se bivši supružnici prema Krivičnom zakoniku smatraju članovima porodice. Isto važi i za vanbračne partnere ali i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Psihičko nasilje nad decom

Ovo je najteži oblik psihičkog nasilja za koje je zaprećena i najteža kazna. Psihičko nasilje nad decom koje se dešava u porodici predstavlja krivično delo nasilje u porodici iz čl. 194 st. 3 KZ. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od dve do čak deset godina.

Psihičko nasilje nad decom koje predstavlja ovo krivično delo su svi vidovi drskog i bezobzirnog ponašanja prema deci odnosno pretnje da će se napasti na njihov život i telo koje ugrožavaju njihovo spokojstvo i duševno stanje. Ono se takođe može javiti kao verbalno ili neverbalno ponašanje koje izaziva uznemirenje usled osećaja nemoći, straha, poniženja ili uvređenosti. To mogu biti pretnje, zastrašivanje, vređanje, provociranje, verbalno dosađivanje ali i zanemarivanje. Može se javiti takođe kao ignorisanje ili kroz činove odbacivanja. Iako se prema Krivičnom zakoniku detetom smatra lice koje nije navršilo četrnaest godina, zakonodavac je ovo krivično delo proširio na sva maloletna lica. To znači sva lica do navršene 18 godine života.

Važno je napomenuti da učinioci ovog krivičnog dela prema maloletnicima ne moraju biti samo roditelji. To mogu biti i njihove braće i sestre, babe i dede, kao i usvojilac i hranilac.

Psihičko nasilje dokazi

Psihičko nasilje se može dokazivati na više načina. Pre svega iskazom oštećenog kao svedoka. Poželjno je da ovaj iskaz bude potkrepljen još nekim dokazom kako bi ga javni tužilac a kasnije i sud prihvatio kao verodostojan. Ukoliko se lice koje trpi psihičko nasilje javljalo lekaru neuropsihijatru zbog psihičkih tegoba ove izveštaje svakako treba priložiti uz krivičnu prijavu. Iskaz oštećenog može se potkrepiti foto dokumentacijom poruka odnosno fotokopijom skrinšotova sms poruka ili poruka preko društvenih mreža. Ukoliko je nasilje vršeno preko mobilnog telefona može se predložiti i prabavljanje zadržanih podataka od operatera i uvid u telefon. Ukoliko je bilo očevidaca psihičkog nasilja njih svakako treba predložiti kao svedoke.

Krivična prijava za psihičko nasilje i nasilje u porodici

Da bi se nasilnik krivično gonio i bio kažnjen treba podneti krivičnu prijavu. Najbolje je podneti krivičnu prijavu direktno osnovnom javnom tužiocu nadležnom za područije na kome se dešava nasilje. Ako se uz takvu prijavu javnom tužiocu dostave i dokazi velika je verovatnoća da će javni tužilac pozvati oštećenog da odmah pred njim da iskaz u svojstvu svedoka. Time se skraćuje postupak i izbegava davanje obaveštenja pred policijom. Za razliku od datog obaveštenja policiji ovako dat iskaz može se koristiti kao dokaz na sudu.

U krivičnoj prijavi treba najpre navesti ko se prijavljuje. Javnom tužiocu će se znatno olakšati posao ukoliko se za prijavljeno lice navede što više ličnih podataka. Najbitnije je da se navede ime i prizeme, JMBG ili datum rođenja, ime oca i adresu stanovanja na kojoj mu se može uručiti poziv. U ovom delu krivične prijave odmah se može navesti i svojstvo tog lica sa oštećenim. Navodi se da li se i kako smatra članom porodice i u kom je srodstvu sa prijevljenim licem.

Kada se u krivičnu prijavu unesu lični podaci osumnjičenog potrebno je označiti vremenski period u kome oštećeni trpi nasilje i mesto gde trpi to nasilje. Poželjno je što preciznije označiti vremenski period i događaje koji se prijavljuju. Ukoliko je to moguće navode se dani i časovi događaja. Vreme izvršenja dela može biti veoma značajno ukoliko okrivljeni nudi dokaze da u navedeno vreme nije bio na mestu izvršenja krivičnog dela. Preciznije označenje vremena izvršenja dela čini da prijava bude uverljivija. Pored toga osumnjičenom daje manje mogućnosti za odbranu.

Opis radnje psihičkog nasilja u krivičnoj prijavi

U krivičnoj prijavi je potrebno detaljno objasniti radnje nasilnika koje predstavljaju psihičko nasilje kao i kako one utiču na oštećenog. Opisuju se načini na koje je osumnjičeni te radnje preduzimao i kako se oštećeni osećao. Poželjno je navesti da li je osumnjičeni radnje preduzimao neposredno, preko drugog, preko sredstava komunikacije i slično. Na kraju se može navesti koje krivično delo je osumnjičeni izvršio. Međutim, to nije nužno. Javnom tužiocu je dovoljno svojstvo okrivljenog i radnje koje ste opisali da bi postupao po krivičnoj prijavi.

Uz krivičnu prijavu obavezo treba dostaviti dokaze o kojima je bilo reči u ovom članku. Mogu se dostaviti dokazi u vidu izveštaja lekara, skrinšotova sms poruka ili poruka preko društvenih mreža. U prijavi treba predložiti svedoke uz navođenje njihovih imena i prezimena kao i adrese stanovanja.

Ovako napisana krivična prijava može se poslati poštom ili direkto predati pisarnici osnovnog javnog tužilaštva. Ukoliko se predaje direkto fotokopira se u dva primerka. Daju se oba primerka da bi stavili prijemni pečat. Jedan primerak sa prijemnim pečatom zadržava podnosilac za sebe. To je dokaz da je krivična prijava podneta.

Mere za zaštitu od psihičkog nasilja

Efikasna mera za zaštitu od psihičkog nasilja može biti zabrana prilaska i komunikacije. O tome kada i kako se može zahtevati izricanje ove mere možete pročitati u članku ZABRANA PRILASKA I KOMUNIKACIJE – KAKO ZAHTEVATI IZRICANJE – (mojaprava.com)