Verbalno nasilje primeri i kako se zaštiti

Verbalno nasilje je oblik nasilja koji je često zastupljeniji od fizičkog nasilja. Iako nekima izgleda bezazleno može imati ozbiljne posledice za mentalno i fizičko zdravlje žrtve. Zbog toga je neophodno prepoznati ga i preduzeti mere da se blagovremeno zaustavi.

Verbalno nasilje
Verbalno nasilje

Šta je verbalno nasilje

Verbalno nasilje je govor, komunikacija ili ponašanje koje uzrokuje bol, strah ili poniženje nekog lica. Ono se može vršiti govorom odnosno rečima u pismenoj ili usmenoj komunikaciji, kao i raznim gestikulacijama. Pored toga može se vršiti ponašanjem koje predstavljaja ili ima za cilj odbacivanje i ignorisanje žrtve.

Verbalno nasilje primeri

Primeri i oblici verbalnog nasilja mogu biti različitit. To može biti:

  • Vređanje
  • Ismevanje i omalovažavanje
  • Stalno kritikovanje nekog lica kako bi se ono osramotilo
  • Pretnje na život i telo nekog lica ili njemu bliskih lica
  • Pretnje uperene na imovinu nekog lica ili kućne ljubimce
  • Ucene
  • Ograničavanje komunikacije
  • Odbijanje da se razgovara i sl.

Najčešće se kao sredstvo za vršenje verbalnog nasilja koristi jezik. Koliko jezik može biti opasno sredstvo za povređivanje nabolje govore stare narodne izreke i mudrosti.

Ubi me prejaka reč.

Jezik gore može poseći nego mač.

Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.

Jezik je više glava posekao nego sablja.

Sa druge strane postoji i ona da „Lepa reč i gvozdena vrata otvara“ koje se svakako treba držati. Međutim, u situaciji kada postoje oni koji jezik koriste kao mač a ne kao ključ protiv toga se treba braniti odgovarajućim štitom.

Kako se zaštiti od verbalnog nasilja

Postoje više načina da se zaštitite od verbalnog nasilja.

Jedan od načina je da se žrtva suprostavi nasilniku takođe verbalno. U ovom slučaju treba mu jasno i glasno staviti do znanja koje su granice njegovog ponašanja. Ćutanje žrtve i nesuprostavljanje može ohrabriti nasilnika. Ne treba dozvoliti da verbalno nasilje natera žrtvu da se oseća krivom ili da se pravda. Takođe žrtva može zatražiti podršku bliskih lica. Ukoliko se žrtva oseća napeto, preopterećeno i verbalno nasilje joj stvara emocionalne probleme treba da razmisli o poseti stručnjaku za mentalno zdravlje.

Jedan od načina zaštite je i krivično gonjenje nasilnika. Vršenjem verbalnog nasilja se najčešće vrše i neka krivična dela propisana Krivičnim zakonikom. Za neke vidove verbalnog nasilja se može podneti privatna tužba a za neke krivična prijava.

Zaštita od verbalnog nasilja koje se vrši vređanjem

Vređanje podrazumeva iznosenje negativnih vrednosnih sudova o drugom licu, odnosno izjave, gestikulaciju ili ponašanje kojima se drugo lice omalovažava. To mogu biti razne psovke ili nazivanje drugog pogrdnim imenima ali i konkludentne radnje kao što je pokazivanje srednjeg prsta. Ukoliko lice koje vrši ovakvo nasilje nije član porodice oštećenog načešće se njegove radnje mogu podvesti pod krivično delo uvreda iz čl. 170 KZ. U tom slučaju se protiv učinioca može podneti privatna krivična tužba za uvredu.

O tome šta treba da sadrži privatna krivična tužba za uvredu, kada se, kako i kome podnosi možete pročitati u tekstu PRIVATNA KRIVIČNA TUŽBA ZA UVREDU – KAKO NAPISATI – PRIMER.

Verbalno nasilje u porodici

Ukoliko je lice koje koje vrši verbalno nasilje član porodice oštećenog najčešće se njegove radnje mogu podvesti pod krivično delo nasilje u porodici iz čl 194 KZ. Ovo krivično delo će postojati ne samo kada se upućuju uvrede već kada se članu porodice upućuju i pretnje ali i kada se drugim drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo ili duševno stanje člana porodice . Više o vidovima i načinu zaštite od psihičkog nasilja možete pročitati ovde.

Ostali vidovi verbalnog nasilja mogu predstavljati druga krivična dela za koje gonjenje po službenoj dužnosti preduzima javni tužilac. Tako upućivanje pretnji može predstavljati krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 KZ, a razne vrste prinude krivično delo prinuda iz čl. 135 KZ.

Radi gonjenja učinioca za ostale vidove verbalnog nasilje najbolje je da žrtva ili drugo lice o njima obavestiti javnog tužioca. Za to nije neophodno poznavati o kom krivičnom delu se radi već je dovoljno da javnog tužioca obavetsite o nasilju. To se može učiniti podnošenjem krivične prijave ili običnog obaveštenja. Bitno je u ovom dopisu navesti kada se dešavalo nasilje, ko je vršio i kako nasilje i kako se žrtva osećala. Javni tužilac će proceniti da li te radnje predstavljaju krivično delo i koje krivično delo. Nakon ove procene može preduzeti krivično gonjenje učinioca ili odbaciti krivičnu prijavu o čemu će podnosilac po pravilu biti obavešten.

Više o tome kako napisati krivičnu prijavu, kome se i kako ona podnesi, kao i obrazac krivične prijave možete pronaći u tekstu Krivična prijava primer – obrazac krivične prijave.

Za više o nasilju nad ženama i podršci u borbi protiv nasilja možete detaljnije čitati i na Početna | Sigurna Kuća (sigurnakuca.net)