Krivična prijava primer – obrazac krivične prijave

Krivična prijava primer se može napisati rukom na papiru ili iskucati na računaru i odštampati. Pored toga može se podneti putem telefona, mejla, kao i usmeno na zapisnik. Ne postoji strogo propisana forma za pisanje krivične prijave. Ipak, u krivičnoj prijavi treba navesti određene podatke koji su neophodni da bi nadležni organi po njoj mogli postupati.

Šta treba da sadrži krivična prijava primer

Prilikom pisanja krivične prijave treba najpre označiti, u vidu naslova, kome se ona podnosi. U prvom redu treba označiti javnog tužioca po stvarnoj nadležnosti ( npr. Osnovni javni tužilac ili Viši javni tužilac ) što zavisi od krivičnog dela koje se prijavljuje. Javnog tužioca treba označiti i po mestu ( npr. Aleksinac ili Niš ). Međutim, treba pojasniti da pogrešno navođenje javnog tužioca pa i organa kome se podnosi nije razlog za odbacivanje i nepostupanje po krivičnoj prijavi. Krivična prijava koja je podneta nenadležnom javnom tužiocu biće, od tog tužioca, po pravilu, prosleđena javnom tužiocu koji je po zakonu nadležan. Ukoliko krivičnu prijavu podnesete sudu umesto javnom tužiocu po pravilu će biti prosleđena javnom tužiocu. Detaljnije o tome kome se podnosi krivična prijava biće u nastavku ovog članka.

Ispod označenja konkretnog javnog tužioca po mestu i stvarnoj nadležnosti takođe u vidu naslova može se navesti “ KRIVIČNA PRIJAVA“. Time podnosilac na jasan način stavlja do znanja na šta se odnosi podnesak.

U trećem redu s leve strane može se takođe velikom slovima napisati „PROTIV:„, a u nastavku navesti protiv koga se krivična prijava podnosi. Dalja sadržina krivične prijave zavisi od toga da li podnosilac zna ko je učinilac krivičnog dela, da li želi da prijavi tačno određeno lice i da li poseduje lične podatke za to lice.

Krivična prijava protiv NN lica

Ukoliko podnosilac krivične prijave ne zna ko je učinilac krivičnog dela krivična prijava se podnosi protiv nepoznatog učinioca. Skraćenica koja se koristi za nepoznatog učinioca je NN lice. Kod ovakve krivične prijave na samom početku treba navesti da se podnosi protiv NN lica. Ovde se mogu razlikovati dve situacije.

• podnosilac ima neke podatke o učiniocu npr. zna njegovo svojstvo ( zna da je to neki od zaposlenih u nekom preduzeću, zna ga po izgledu ili zna neke druge njegove karakteristike) ali ne zna njegovo ime i prezime
• podnosilac zna samo da je izvršeno krivično delo ali nema informacije o tome ko je učinilac

U prvom slučaju treba navesti da se krivična prijava podnosi protiv lica čije se ime i prezime ne zna a u nastavku se mogu navesti poznate informacije i podaci o tom licu.

U drugom slučaju je dovoljno navesti samo da se krivična prijava podnosi protiv NN lica

Krivična prijava primer protiv poznatog učinioca

Ukoliko znate ime, prezime ili nadimak učinioca treba navesti da se krivična prijava podnosi protiv njega. Važno je označiti što više ličnih podataka za to lice kao što su JMBG, datum rođenja, ime oca a posebno adresa stanovanja. Navođenje ovih podataka će znatno olakšati posao javnom tužiocu i ubrzati postupak.

Međutim, čak i da ne navedete sve podatke javni tužilac će preduzimati radnje kako bi do ovih podataka došao.

Krivična prijava obrazac

Neki uobičajeni obrazac krivične prijave je da se nakon navođenja protiv koga se podnosi krivična prijava opisuje događaj zbog kojeg se podnosi krivična prijava. Prilikom opisivanja događaja treba početi od vremena izvršenja krivičnog dela. Najpre treba navesti dan mesec i godinu kada je prijavljeno lice preduzimalo radnje kao i kada je nastupila posledica. Ukoliko se to zna dobro je navesti i čas kada je krivično delo izvršeno.

Po označenju vremena izvršenja krivičnog dela navodi se mesto izvršenja krivičnog dela. Ovde treba navesti naseljeno mesto i državu gde je prijavljeno lice preduzimalo radnje izvršenja krivičnog dela odnosno gde je nastupila posledica. Kod nekih krivičnih dela radnja izvršenja i posledica se dešavaju u istom mestu dok se kod nekih ta mesta razlikuju. Kod prevare putem interneta mesto radnje izvršenja može biti u jednom gradu a posledica u drugom. Ukoliko se znaju oba mesta to treba u krivičnoj prijavi i navesti. Ukoliko se zna samo mesto posledice i to treba jasno naznačiti. Kada podnosilac prijave ne zna mesto preduzimanja radnje izvršenja krivičnog dela treba navesti da je to nepoznato mesto.

U trećem delu opisa radnje poželjno je navesti opis celokupnog događaja i radnje lica protiv kog se podnosi krivična prijava. Uz opis događaja se treba pozivati i na dokaze koji se prilažu uz krivičnu prijavu odnosno dokaze koje bi javni tužilac i policija mogli da pribave. To se može činiti na dva načina.

Krivična prijava dokazi

Prvi je da se prilikom ukazivanja na određenu činjenicu odmah poziva i na dokaze koji to do dokazuju. Na primer podnosilac krivične prijave tvrdi da je učiniocu krivičnog dela prevara iz čl. 208 KZ preko interneta isplatio određeni iznos novca. U nastavku odmah navodi da se to dokazuje tim i tim dokazom. To bi mogla biti poštanska uputnica, izvod sa računa, nalog za uplatu i slično. U tom slučaju se može predložiti i da javni tužilac zatraži od pošte da li je, kada i ko podigao uplaćeni novac preko poštanske uputnice.

Drugi način je da se najpre opiše događaj a da se potom nabroje svi dokazi koji se prilažu uz krivičnu prijavu. Nakon opisa događaja mogu se navesti i lica koja bi mogla biti svedoci, kao i određeni predlozi u pogledu dokaze koje bi nadležni organi mogli pribaviti.

Nakon opisa dogođaja može se navesti pravna kvalifikacija krivičnog dela odnosno navesti zakonski naziv krivičnog dela uz navođenje člana Krivičnog zakonika. Međutim, javni tužilac nije vezan ovom pravnom kvalifikacijom te to nije nužno činiti. Ono što je bitno to je da se iz opisa događaja može zaključiti da se radi o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti.

Na kraju krivične prijave se može navesti ime, prezime, adresa stanovanja i broj telefona podnosioca krivične prijave. Ovi podaci su važni kako bi javni tužilac mogao da kontaktira podnosioca prijave. Podnosilac krivične prijave koji navodi svoje ime i prezime, po pravilu treba tu krivičnu prijavu i da potpiše. Međutim, čak i da se krivična prijava ne potpiše ili se ne navede ko je podnosilac ona zbog toga neće biti odbačena. Javni tužilac je dužan da i ovakvu krivičnu prijavu proveri.

Anonimna krivična prijava

Krivična prijava koju je podnela nepoznata osoba smatra se anonimnom krivičnom prijavom. Javni tužilac će po pravilu i ovakvu prijavu razmotriti i proveriti. Međutim, svakako je ozbiljnije i efikasnije kada određeno lice stoji iza svojih navada spremno da i samo svedoči o izvršenom krivičnom delu. U tom slučaju javni tužilac prihvata sa većom izvesnošću da je došlo do krivičnog dela i da će učinioca moći da procesuira.

Anonimna krivična prijava može se podneti i preko portala Ministarstva unutrašnjih poslova – ovde.

Ukoliko izuzmemo iz dosadašnjeg dela teksta boldirane delove teksta dolazimo do strukture ili obrasca krivične prijave

Osnovni javni tužilac

KRIVIČNA PRIJAVA

PROTIV :

dan, mesec i godinu, čas, mesto izvršenja krivičnog dela, opis celokupnog događaja

dokaze

naziv krivičnog dela

ime, prezime, adresa stanovanja i broj telefona podnosioca krivične prijave

Krivična prijava za prevaru obrazac

Potpuni obrazac krivične prijave može se prikazati kroz krivično delo prevara iz čl. 208 KZ učinjeno putem interneta. Često se preko interneta vrše prevare oglašavanjem navodne prodaje nekih stvari, najčeće telefona. Izvršilac dovodi u zabludu kupca telefona da će mu nakon uplate određenog iznosa poslati telefon koji prodaje. Izvršilac pošalje dokaz da je telefon poslao i zahteva uplatu ili pošalje paket pouzećem te primalac plati ceo iznos pošiljke i preuzme paket. Međutim, kada otvori paket u njemu se ne nalazi telefon već cigla, kutija soli, igračka ili slični predmeti.

Kako se podnosi krivična prijava primer

Javna tužilaštva su dužna da od građana primaju podneske ili na zapisnik uzimaju krivične prijave, predloge i druge izjave radi preduzimanja radnji na koje su ovlašćeni. Ako su prijava, predlog i izjava saopšteni telefonom, sačiniće se službena beleška, a ako su podneti putem elektronske pošte, sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati.

Otkucana i odštampana ili rukom napisana krivična prijava može se podneti neposredno pisarnici javnog tužilaštva. U tom slučaju je potrebno da podnosilac ponese sa sobom dva primerka prijave. Radnici pisarnice odnosno prijema će na obe prijave staviti prijemni pečat sa datumom podnošenja. Jedan primerak ostaje javnom tužilaštvu i po njeme se formira predmet. Uz ovaj primerak treba priložiti i dokaze na koje se podnosilac poziva. Drugi primerak, nakon stavljanja prijemnog pečata, ostaje podnosiocu. To je dokaz da je i kada je predao krivičnu prijavu. Ovaj datum prijema je važan jer se prema njemu računa datum nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Pored neposredne predaje krivična prijava se može podneti i poštom. U tom slučaju se kod preporučene pošiljke datum predaje pošti računa kao datum podnošenja krivične prijave. Kod obične pošiljke kao datum podnošenja krivične prijave smatra se datum kada je javo tužilaštvo primilo navedenu krivičnu prijavu. Ukoliko krivična prijava nije podneta u određenom roku nakon izvršenja odnosno saznanja za krivično delo i učinioca može nastapiti zastarelost krivičnog gonjenja. U tom slučaju javni tužilac zbog nastupanja relativne ili apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja može odbaciti krivičnu prijavu.

Osim pisanja na papiru krivična prijava se može podneti i usmeno i neposredno kod javnog tužioca ili u policijskoj upravi. Ukoliko na tome podnosilac insistira javni tužilac, njegovi zamenici ili tužilački saradnici dužni su da krivičnu prijavu uzmu na zapisnik i da po njoj postupaju. Ukoliko se podnosilac odluči za ovu opciju bolje je da to učini kod javnog tužioca nego pred policijskom upravom jer će time ubrazati postupak.

Kome se podnosi krivična prijava primer

Najbolje je podneti krivičnu prijavu direktno nadležnom javnom tužiocu. Ukoliko krivičnu prijavu podnesete policiji ona će po pravilu o tome obavestiti javnog tužioca. Za razliku od datog obaveštenja policiji iskaz dat javnom tužiocu može se koristiti kao dokaz na sudu, te u tom smislu ubrzavate postupak. Koji će konkretno javni tužilac biti nadležan za postupanje po krivičnoj prijavi zavisi od krivičnog dela koje se prijavljuje ali i od mesta izvršenja krivičnog dela.

Nadležnost javnog tužilaštva određuje se prema stvarnoj nadležnosti i području suda koji je nadležan da sudi u prvom stepenu za izvršenje određenog krivičnog dela. Područje na kome je nadležno određeno javno tužilaštvo regulisano je Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva.

Stvarna nadležnost javnog tužilaštva takođe zavisi od nadležnosti suda. Ona je regulisana Zakonom o uređenju sudova. Za ona krivična dela za koja je nadležan da sudi osnovni sud u prvom stepenu za ta krivična dela nadležno je osnovno javno tužilaštvo. I obratn, za ona krivična dela za koja je nadležan da sudi u prvom stepenu viši sud nadležano je više javno tužilaštvo. Dakle prema nadležnosti suda određujemo i nadležnost javnog tužilaštva.

Osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti. Za ova krivična dela krivičnu prijavu treba podneti osnovnom javnom tužilaštvu.

Viši sud u prvom stepenu:

1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina;

2. sudi za krivična dela: protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, protiv Vojske Srbije; odavanje državne tajne; odavanje službene tajne; krivično delo propisano zakonom koji uređuje tajnost podataka; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživanje radi protivustavne delatnosti; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije; pranje novca; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje; obljuba nad nemoćnim licem; obljuba zloupotrebom položaja; otmica; trgovina maloletnim licima radi usvojenja; nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i javnom skupu; primanje mita; zloupotreba položaja odgovornog lica (član 234. stav 3. Krivičnog zakonika) i krivična dela za koja je posebnim zakonom utvrđena nadležnost višeg suda; zloupotreba u javnim nabavkama (član 234a stav 3. Krivičnog zakonika) ;

3. sudi u krivičnom postupku prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Za navedena krivična dela u nadležnosti Višeg suda krivičnu prijavu treba podneti Višem javnom tužilaštvu.

Zaključak

Prilikom podnošenja krivične prijave treba voditi računa da se ne izvrši krivično delo lažno prijavljivanje iz čl. 334 KZ ili krivično delo davanje lažnog iskaza iz čl. 335 KZ. O ovim krivičnim delima biće reči u nekom od narednih članaka.