Tužba za klevetu – zaštita časti kroz postojeća krivična dela

Tužba za klevetu je tužba kojom se štiti čast i ugled. Klevetanje je iznošenje ili pronošenje nečeg neistinitog o nekom licu što može štetiti njegovom ugledu. To što je krivično delo kleveta iz nekada čl. 171 KZ brisano iz Krivičnog zakonika ne znači da lice koje iznosi neistine o drugome ne može biti krivično kažnjeno i obavezano da naknadi štetu.

Klevetanjem se mogu izvršiti druga krivična dela koja još uvek postoje u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Podnošenjem tužbe za ova krivična dela može se štititi čast i ugled slično kao nekada tužbom za klevetu. Osim toga u parničnom postupku se može ostvarivati pravo na naknadu štete zbog povrede časti i ugleda usled klevetanja.

Kako tužba za klevetu može biti tužba za uvredu

Iznošenje neistina za neko lice može u isto vreme značiti i vređanje drugog lica. To znači da onaj ko iznosi neistine o drugom licu, ukoliko one predstavljaju negativni vrednosni sud o tom licu, može odgovarati za krivično delo uvreda iz čl 170 KZ. To može biti slučaj kada se član porodice omalovažava tako što se iznose neistine za drugog člana porodice. Na primer izvršilac priča o nekom licu da mu je otac lopov. U tom slučaju važe sva ona pravila koja su potrebna za postojanje krivičnog dela uvreda iz čl. 170 KZ o čemu je autor već pisao u članku Tužba za uvredu.

Kada tužba za klevetu može biti tužba za iznošenje neistina o ličnim i porodičnim prilikama

U zakonodavstvu Republike Srbije i dalje postoji krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz čl. 172 KZ. Ovo krivično delo čini onaj ko iznosi ili pronosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica što može škoditi njegovoj časti i ugledu. Za postojanje ovog dela, za razliku od klevete, nije bitno da li se ono što se iznosi i pronosi istinito ili neistinito. To znači da se tokom postupka ne dokazuje da li je ono što se iznosi i pronosi istinito ili neistinito osim u jednom slučaju što ćemo kasnije objasniti. Međutim, neophodno je da to što se iznosi ili pronosi može škoditi časti ili ugledu i da se to odnosi na lični i porodični život nekog lica.

Lični život bi podrazumevao sve ono što spada u lična svojstva i karakteristike nekog lica. Lična svojstva nekog licu su njegovi maniri, sklonosti, poštovanje običaja, održavanje lične higijene i dr.

Porodični život obuhvata odnose i pojave između članova porodice. To je odnos između supružnika, reditelja i dece, braće i sestre i dr. Ovo krivično delo bi postojalo kada bi neko tvrdio za nekog da je alkoholičar, narkoman, da vrši nasilje u porodici ili pak da žena vara svog muža ili muž svoju ženu.

Kada se podnosi tužba za klevetu odnosno druga krivična dela protiv časti i ugleda treba biti obazriv

Neće postojati krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz čl. 172 KZ kada je iznošenje ili pronošenje ličnih i porodičnih prilika učinjeno u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, odbrani nekog prava ili pri zaštiti opravdavdanih interesa. U slučaju takve odbrane okrivljenog dolazimo do jedinog slučaja kada se može dokazivati da je učinilac izneo istinite tvrdnje odnosno da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onog što je iznosio i pronosio. To je najčešće slučaj kada je iznošeno ili pronošeno nešto o nekom licu putem medija odnosno kada su učinioci novinari.

Slučajevi kada neće postojati krivično delo uvreda iz čl. 170 KZ se malo razlikuju. Za ovo krivično delo se neće kazniti učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja. To znači da će učinilac svakako odgovarati ako je način izražavanja takav da iz njega očigledno proizlazi namera omalovažavanja.

Koju tužbu podneti

Kada učinioci nisu novinari i službena lica smatram da svoju čast efikasnije možete zaštititi tužbom za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz čl. 172 KZ. Međutim, kada su učinioci novinari, naučnici, književnici, službena lica i političari, ukolko su za to ispunjeni uslovi treba podneti tužbu za krivično delo uvreda iz čl 170 KZ. Ovde svakako treba voditi računa da li se radi o ozbiljnoj, opravdanoj i dozvoljenoj kritici. Važno je da iz načina izražavanja i nekih drugih okolnosti proističe namera za omalovažavanjem. Da li će postojati ovo krivično delo umnogome zavisi i od svojstva oštećenog. Treba naglasiti da su oni koji obavljaju javne funkcije dužni da trpe veći stepen kritika od onih koji ove funkcije ne obavljaju. U tom smislu treba dobro proceniti sve okolnosti pre podnošenja tužbe.

Ko može podneti tužbu za iznošenje neistina o ličnim i porodičnim prilikama

Krivično gonjenje za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz čl. 172 KZ preduzima se po privatnoj tužbi. Ovlašćeni tužilac je privatni tužilac odnosno lice čija je čast i ugled povređena iznošenjem ovih neistina. Tužba se može podneti samostalno ili preko punomoćnika odnosno advokata koga ćete za to ovlastiti.

Kom sudu se podnosi tužba za iznošenje neistina o ličnim i porodičnim prilikama

Privatna tužba za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz čl. 172 KZ se podnosi osnovnom sudu. Mesno nadležan sud za ovo krivično delo je, po pravilu, sud na čijem području je učinilac iznosio odnosno pronosio navedene neistine. Ovo pitanje može biti zanimljivo kod iznošenja neistina o nekom licu preko društvenih mreža i uopšte preko interneta. U slučaju da je nepoznato gde se okrivljeni nalazio u trenutku kada je preko interneta iznosio i pronosio neistine tužba se može podneti sudu u mestu prebivališta ili boravišta lica koje je iznosili ili pronosile takve neistine. Posle zakazivanja glavnog pretresa, sud se ne može oglasiti mesno nenadležnim. To znači da privatni tužilac može podneti privatnu tužbu i nekom dugom osnovnom sudu koji po zakonu nije mesno nadležan. Ukoliko sud zakaže glavni pretres, odnosno ukoliko do zakazivanja glavnog pretresa ne bude prigovora mesne nenadležnosti uspostavlja se mesna nadležnost tog suda i postupak se mora okončati pred tim sudom.

U kom roku se podnosi tužba za klevetu kao iznošenje neistina o ličnim i porodičnim prilikama

Privatna tužba za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz čl. 172 KZ se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Šta mora da sadrži privatna tužba za klevetu kao iznošenje neistina o ličnim i porodičnim prilikama

Po zakonu privatna tužba treba da sadrži:
1) ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati;
2) kratak opis dela;
3) zakonski naziv krivičnog dela;
4) označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres;
5) predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloženih dokaza;
6) predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži.
7) potpis podnosioca

Po pitanju detalja o sadržini privatne tužbe važe ista pravila kao i kod tužbe za uvredu o čemu možete pročitati ovde. To se takođe odnosi i na pitanja koja lica još mogu biti ovlašćeni tužioci u slučaju klevetanja umrlog lica, odnosno u slučaju smrti privatnog tužioca u toku postupka, kao i kako se računaju rokovi za podnošenje tužbe.

Tužba za klevetu odšteta

Naknadu štete za klevetu se može zahtevati odmah u krivičnom postupku. To se čini tako što se na glavnom pretresu pred sudom istakne imovinskopravni zahtev u određenom iznosu. Međutim, u praksi se ova naknada najčešće ostvaruje u posebnom parničnom postupku. U presudi kojom je okrivljeni oglašen krivim sud će najčešće uputiti privatnog tužioca da imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku. Sa pravnosnažnom presudom kojom je određeno lice oglašeno krivim za krivično delo uvreda iz čl 170 KZ ili krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz čl. 172 KZ posao u parničnom postupku biće vam znatno olakšan. U parničnom postupku sud će se baviti samo visinom štete.

Usled izvršenja navedenih krivičnih dela možete tražiti nematerijalnu štetuza za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti. Nematerijalna šteta podrazumeva novčanu naknadu kao satisfakciju.