Zastarelost prekršaja je zapravo zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka. To je ograničeni period u kojem država može pokrenuti postupak ili kazniti pojedinca zbog određenog prekršaja. Zastarelost je pravni institut koji osigurava da država efikasno sprovodi ove postupke, omogućavajući društvu da napreduje. Kako se računa zastarelost, kada ona nastupa i koje su njene posledice?
Od kada se računa rok za nastupanje zastarelosti prekršaja
Rok za nastupanje zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka počinje da teče od dana kada je prekršaj učinjen. Prekršaj može da se učini činjenjem ili nečinjenjem. Prekršaj je izvršen u vreme kada je učinilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila. Kod većine prekršaja posledica nastupa istog dana kada je preduzeta radnja ili kada učinilac ne preduzme radnju koju je bio dužan da preduzeme. Međutim, postoje i oni prekršaji kod kojih se radnja preduzima jednog dana a posledica može nastupiti kasnije. Bez obzira na to rok zastarelosti, u tom slučaju, počinje da teče od dana kada je radnja preduzeta odnosno kada je učinilac bio dužan da preduzme određenu radnju koju nije preduzeo.
Kada nastupa zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa po proteku zakonom određenog perioda. Ovaj zakonski period se razlikuje u zavisnosti od „ozbiljnosti“ prekršaja. Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen. Međutim, zastarelost ne nastupa uvek u ovom roku i nekada je potrebno da protekne duži rok od dana učinjenog prekršaja o čemu će detaljnije biti reči u nastavku teksta.
Zastarelost prekršaja u saobraćaju
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka za prekršaje u saobraćaju nastupa protekom jedne godine od dana kada je prekršaj učinjen. Međutim, ovo je relativni rok zastarelosti što ne znači da će u ovom roku i nastupisti zastarelost. Radi potupnog razumevanja kada nastupa zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka potrebno je objasniti razliku između relativne i apsolutne zastarelosti.
Prekršaji kod kojih je rok zastarelosti duži
Izuzetno, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, prometa roba i usluga, životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti. Međutim, ovaj rok ne može biti duži od pet godina. Ovi duži rokovi propisuju se posebnim zakonima kojima se propisuju i ovi prekršaji.
Tako na primer Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da se prekršajni postupak za koji u skladu sa zakonom Poreska uprava podnosi zahtev za pokretanje, odnosno izdaje prekršajne naloge, ne može pokrenuti ni voditi ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Relativna zastarelost prekršaja
Relativna zastarelost nastupa kada se ne preduzimaju procesne radnje radi vođenja prekršajnog postupka. U roku od godinu dana može zastareti pokretanje prekršajnog postupka za koji važi ovaj rok samo ako on nije pokrenut odnosno ako sud nije preduzeo ni jednu radnju radi vođenja ovog postupka. Svakom procesnom radnjom nadležnog suda koja se preduzima radi vođenja prekršajnog postupka zastarevanje se prekida i ovaj rok od godinu dana počinje povnovo da teče.
Primer relativne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka može biti kada se sudu podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka a sud u roku od godinu dana ne zakaže pretres, ne poziva okrivljenog niti preduzima druge radnje radi vođenja tog prekršajnog postupka.
Apsolutna zastarelost prekršaja
Apsolutna zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost. To znači da ona nastupa nezavisno od toga da li sud preduzima procesne radnje radi vođenja prekršajnog postupka ili ne. Zbog toga su rokovi za nastupanje apsolutne zastarelosti duplo duži od rokova za nastupanje relativne zastarelosti.
Apsolutna zastarelost za saobraćajne prekršaje bi bila 2 godine od dana učinjenog prekršaja ali bi zato za poreske prekršaje taj rok bio čak 10 godina.
Da pojasnimo apsolutnu zastarelost na primeru prekršajnog postupka za saobraćajni prekršaj. Uzmimo da je protiv nekog lica podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, sud je zakazao pretres i izveo dokaze. Međutim, postupak pred sudom nije pravnosnažno okončan u roku od dve godine od dana izvršenja prekršaj. To se može desiti jer sud nije doneo presudu u ovom roku ili presuda nije postala pravnosnažna zbog izjavljene žalbe ili nekih drugih razloga. Po proteku roka za nastupanje apsolutne zastaresliti okrivlljeni više ne može biti kažnjen za taj prekršaj. Za razliku od prekida relativne zastarelosti kod apsolutne nema prekida i ona nastupa u svakom slučaju kad prođe rok predviđen zakonom od dana izvršenja prekršaja.
Zašto nastupa zastarelost prekršaja
Postoje više razloga zbog kojih može nastupiti zastarelost krivičnog gonjenja. Neke od njih smo objasnili u delu koji se odnosi na nastupanje relativne zastarelosti. Zbog toga ćemo ovde ukazati na razloge i okolnosti koje u praksi najčešće dovode do nastupanja apsolutne zastarelosti.
Kasno podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka može dovesti do zastarelosti vođenja prekršajnog postupka. Neretko se dešava da nadležni sud ne može odmah, pozivom, obezbediti prisustvo okrivljenog radi saslušanja. U tom slučaju se izdaju naredbe policiji radi prinudnog dovođenja okrivljenog pa je i policiji potrebno vreme da ga pronađe. Nakon presuđenja potrebno je izraditi presudu i uredno je dostaviti strankama. Okrivljeni ima pravo žalbe pa je potrebno i da drugostepeni sud odluči o toj žalbi. Drugostepeni sud ima ovlašćenje da ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje. Sve ove procesne radnje zahtevaju određeno vreme. Zbog toga je veoma važno blagovremeno podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Veći broj okrivljenih i njihova nedostupnost sudu može biti razlog nastupanja zastarelosti prekršaja. Veći broj okrivljenih stvara potoškoće najpre prilikom održavanja pretresa a potom i kod dostavljanja presude.
Ko utvrđuje zastarelost prekršaja
U slučaju nastupanja zatsarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nadležni prekršajni sud donosi rešenje o obustavi postupka.
Kakve su posledice nastupanja zastarelosti prekršajnog gonjenja
Osim što dovodi do toga da se izvšilac prekršaja ne može kazniti nastupanje zastarelosti vođenja prekršajnog postupka može imati i druge posledice. Ono izaziva razočarenje kod građana koji poštuju propise.
Nastupanje zastarelosti vođenja prekršajnog postupka dovodi i do smanjenja poverenja u državne organe i sud. Osim toga ako osoba koja je počinila prekršaj izbegne kažnjavanje zbog zastarelosti, može biti podstaknuta da ponovi prekršaje jer ne oseća posledice za svoja dela.
U slučaju odustave postupka zbog zastarelosti sud nadoknađuje troškove vođenja prekršajnog postupka okrivljenom.
Kako precizno izračunati nastupanje zastarelosti prekršaja
Prilikom utvrđivanja rokova zastarelosti treba najpre pouzdano utvrditi za koji prekršaj se vodi postupak a potom utvrditi rokove zastarelosti.
Međutim, i pored toga prilikom provere nastupanja apsolutne zastarelosti treba biti veoma obraziv. Može se desiti da prekršajni sud donese presudu bez prisustva okrivljenog i da ta presuda postane pravnosnažna pre nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka. Da li se to desilo i da li učinilac ima neplaćene kazne može se prveriti odve.
Ukoliko se to desi okrivljeni ne može izbeći kažnjavanje dok ne nastupi zastarelost izvršenja kazne. Više o zastarelosti izvršenja novčane kazne možete pročitati ovde.
Imajuči u vidu navedeno proističe da učinilac na primer saobraćajnog prekršaja može biti siguran, u svakom slučaju, da je izbegao kaznu samo ako je od dana izvršenja proteklo više od četiri godine.
