Privatna krivična tužba za uvredu je akt kojim se inicira krivični postupak zbog krivičnog dela uvreda iz čl. 170 Krivičnog zakonika. Tužba za uvredu se podnosi sudu tek nakon što se pažljivo sagledaju sve okolnosti slučaju.
Tužba za uvredu
Pre nego što se pristupi pisanju i podnošenju privatne tužbe za uvredu veoma je važno sagledati sve okolnosti slučaja. Neophodno je pre svega proceniti da li određeno ponašanje nekog lica zbog koga se potencijalni podnosilac privatne tužbe smatra uvređenim predstavlja krivično delo uvreda iz čl. 170 Krivičnog zakonika. Nakon ove procene treba sagledati kojim dokazima raspolaže privatni tužilac. Na osnovu toga se procenjuje da li se takvo ponašanje učinioca može dokazati pred sudom sa stepenom izvesnosti. Pre podnošenja privatne tužbe treba biti siguran da će svedoci, ukoliko ih je bilo, potvrditi tvrdnje iz privatne tužbe na sudu.
Kada se podnosi privatna krivična tužba za uvredu
Tuzba za uvredu se podnosi kada radnja nekog lica predstavlja krivično delo uvreda iz čl. 170 Krivičnog zakonika.
Uvreda je izjava ili ponašanje kojom se omalovažava drugo lice. Uvredljiva izjava može biti usmena ili pismena. Uvreda se može učiniti i drugim radnjama kojima se vređa dostojanstvo drugog lica. To se može učiniti simboličkim znakovima, crtežom, gestovima, pokretima, tonovima i sl. Uvredu bi predstavljalo na primer i pokazivanje srednjeg prsta, šamaranje ( bez nanošenja lakih telesnih povreda), polivanje pićem i dr. Za postojanje ovog krivičnog dela nije od uticaja da li je ono što se iznosi istinito ili neistinito. Obično nije od uticaja ni da li je učinilac želeo da uvredi drugo lice. Nije od uticaja čak ni da li se to lice osetilo uvređenim. Da bi postojalo krivično delo uvreda potrebno je da uvredljiva izjava ili ponašanje ispunjavaju više uslova.
Izjava ili ponašanje moraju objektivno da predstavljaju omalovažavanje drugog lica. To ceni sud u svakoj konkretnoj situaciji, prema prosečnom shvatanju u datom vremenu i datoj društvenoj sredini. Pri tome sud uzima u obzir i odnos učinioca i lica na koga se uvreda odnosi.
Uvreda mora biti upućena određenom licu. Uopštene izjave uvredljive sadržine ne predstavljaju ovo krivično delo. Neće postojati ovo krivično delo ukoliko neko izjavi da su lekari korumpirani. Međutim, dovoljno je da se iz sadržine izjave ili načina ponašanja može nedvosmisleno utvrditi na koga se to odnosi.
Oštećeni mora da sazna za uvredu.
Neće postojati krivično delo uvreda ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učininjeno u nameri omalovažavanja.
Ko može podneti privatna krivična tužbu za uvredu
Krivično gonjenje za krivično delo uvreda iz čl. 170 Krivičnog zakonika preduzima se po privatnoj tužbi. Ovlašćeni tužilac je privatni tužilac. To znači da lice koje je pretrpelo uvredu podnosi privatnu tužbu nadležnom sudu. Tužbu može podneti samostalno ili preko punomoćnika odnosno advokata koga će za to ovlastiti.
Kada je uvreda učinjena prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi njemu bliskih lica. U tom slučaju tužbu mogu podneti bračni drug ili lice koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat ili sestra umrlog lica.
Ako oštećeni umre u toku postupka, njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća, sestre i zakonski zastupnik mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti dati izjavu da preuzimaju gonjenje. Ovu izjavu je neophodno dati izričito sudu podneskom ili na samom ročištu zahtevati da se unese u zapisnik.
Kom sudu se podnosi privatna krivična tužba za uvredu
Privatna tužba za uvredu se podnosi osnovnom sudu. Mesno nadležan sud za ovo krivično delo je, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno. Krivično delo je izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimično nastupila posledica dela. To znači da se tužba može podneti i u jednom i u drugom mestu. Tužba se može podneti u mestu gde je okrivljeni uputio uvredu ali i mestu gde je oštećeni saznao odnosno pretrpeo uvredu. Ovo može biti značajno kod uvreda upućenih putem telefona, društvenih mreža i dr. U slučaju da je nepoznato gde se okrivljeni nalazio u trenutku kada je na nekom profilu na društvenoj mreži napisao uvredu oštećeni može podneti tužbu sudu na području gde se zatekao kada je pročitao tu uvredu odnosno za nju saznao.
Po zakonu privatna tužba se može podneti i sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.
Možemo zaključiti da oštećeni može birati kojem sudu će podneti tužbu. On to može učiniti u mestu prebivališta ili boravišta lica koje mu je uputilo uvredu. Međutim, tužbu može podneti i po mestu gde mu je uvreda upućena, odnosno po mestu gde je za uvredu saznao.
Treba napomenuti da se posle zakazivanja glavnog pretresa, sud ne može oglasiti mesno nenadležnim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadležnosti. To znači da privatni tužilac može podneti privatnu tužbu i nekom dugom osnovnom sudu koji po zakonu nije mesno nadležan. Ukoliko sud zakaže glavni pretres, a do otpočinjanja glavnog pretresa ne bude prigovora mesne nenadležnosti uspostavlja se mesna nadležnost tog suda i postupak se mora okončati pred tim sudom.
U kom roku se podnosi tužba za uvredu
Privatna tužba za uvredu se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.
Treba razlikovati dve situacije.
Prva je kada je uvreda upućena ( licem u lice ) neposredno prisutnom oštećenom. Ovde rok od tri meseca počinje da teče od narednog dana.
Druga je kada je za uvredu oštećeni saznao posredno tako što je pročitao na društvenim mrežama ili preko drugog lica. Ovde rok za podnošenje tužbe počinje da teče narednog dana od dana kada je oštećeni za tu uvredu saznao. Međutim, ovde treba imati u vidu relativnu zastarelost krivičnog gonjenja. Ona nastupa po proteku dve godine od učinjenog dela. Ukoliko je oštećeni za uvredu saznao po proteku dve godine od dana kada je okrivljeni uvredu izgovorio odnosno napisao na društvenoj mreži oštećeni ne može preduzeti krivično gonjenje.
Kako se računaju rokovi za podnošenje tužbe za uvredu
Rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca. Kada je uvreda upućena oštećenom 24. novembra 2021.godine poslednji dan za podnošenje tužbe je 24. februar 2022.godine. Međutim, ukoliko je uvreda upućena 30.novembra 2021.godine godine poslednji dan za podnošenje tužbe je 28. februar 2022.godine jer je to poslednji dan u februaru.
Ako poslednji dan roka pada na državni praznik, u subotu ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud nije radio, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana. Kada je oštećeni za uvredu saznao 26. novembra 2021.godine poslednji dan roka bi pao u subotu 26. februara 2022.godine. U tom slučaju rok za podnošenje tužbe se pomera do narednog radnog dana. To znači da bi poslednji dan za podnošenje tužbe bio 28. februar 2022.godine. Sve ovo važi i za računanje rokova po godinama.
Blagovremeno podneta krivična prijava tretira se kao blagovremeno podneta tužba za uvredu
Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.
Može se desiti da usled nekog događaja umesto privatne tužbe nadležnom sudu bude podneta krivična prijava. To može biti slučaj npr. kada je oštećeni prijavio policiji učinioca za ugrožavanje sigurnosti jer mu je upućivao uvrede i pretnje. Policija po službenoj dužnosti podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu. Međutim, nakon što proveri navode prijave nadležni javni tužilac zaključi da nema mesta pokretanju krivičnog postupka za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti i odbaci krivičnu prijavu. Ovo se odnosi i na sitaciju kada je oštećeni krivičnu prijavu u vezi nekog događaja podneo neposredno javnom tužiocu ili policiji.
Ako je u ovakvim slučajevima krivična prijava podneta u zakonskom roku za podnošenje privatne tužbe od tri meseca ona će se smatrati blagovremenom privatnom tužbom. Neophodno je u ovim slučajevima da je u toj krivičnoj prijavi naveden opis onih radnji odnosno reči zbog kojih se učinilac goni za uvredu.
Šta mora da sadrži privatna tužba za uvredu
Po zakonu privatna tužba treba da sadrži:
1) ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati;
2) kratak opis dela;
3) zakonski naziv krivičnog dela;
4) označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres;
5) predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloženih dokaza;
6) predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži.
7) potpis podnosioca
PODACI O OKRIVLJENOM
Pre podnošenja privatne tužbe treba doći do što više podataka o okrivljenom. Iako zakon daje mogućnost podnošenja tužbe uz navođenje samo imena i prezimena okrivljenog takva tužba može znatno otežati i odugovlačiti postupak uz stvaranje nepotrebnih troškova. Najbolje je da privatna tužba sadrži pored imena i prezimena okrivljenog, njegovu adresu, ime oca i JMBG. Ukoliko podnosilac privatne tužbe ne može doći do JMBG okrivljenog poželjno je navesti makar datum rođenja i ime oca.
Ovi podaci će znatno olakšati uručenje privatne tužbe okrivljenom i blagovremeno održavanje ročišta. Ukoliko se navede samo ime i prezime sud neće moći da dostavi privatni tužbu i poziv okrivljenom. Kada se pored imena i prezimena navede samo adresa okrivljenog to može otežati uručenje tužbe i poziva okrivljenom. Dešavalo se da se prikom dostave okrivljenima koji žive u selima, gde nema bliže adrese povratnice vraćaju sa napomenom da ima više lica sa istim imenom i prezimenom.
KRATAK OPIS DELA
Kratak opis dela je najznačajniji deo privatne tužbe. Greške u opisu dela koje se okrivljenom stavlja na teret mogu dovesti do oslobađajuće presude. Opis dela ne treba biti previše opširan. S druge strane on mora imate sve subjektivne i objektivne elemente koje neko delo čine krivičnim delom. Kratak opis dela bi trebalo da sadrži sledeće elemente:
Vreme izvršenja
Kod označenja vremena izvršenja dela najbolje je upisati tačan dan i čas kada je delo izvršeno npr. dana 12. januara 2021.godine u 12,00 časova. Međutim, ukoliko je to nemoguće bitno je da bude odredivo. Može se napisati u jutarnjim, odnosno večernjim satima ili između 15 i 20 časova. Takođe se može navesti u periodu od 1. januara ili prve polovine januara do 31. januara ili druge polovine januara. Čak i da se tokom postupka utvrdi da je u tužbi pogrešno označen datum i čas izvršenja dela to se može precizirati čak i u završnoj reči. Sud u izreci presude ove elemente opisa dela može takođe korigovati. Međutim, treba imati u vidu da će sud prema označenom vremenu izvršenja dela u privatnoj tužbi ceniti blagovremenost tužbe i zastarelost.
Tužba za uvredu
Vreme izvršenja dela u tužbi može biti veoma značajno ukoliko okrivljeni nudi dokaze da u navedeno vreme nije bio na mestu izvršenja krivičnog dela. Preciznije označenje vremena izvršenja dela čini da tužba za uvredu izgleda uverljivije a okrivljenom daje manje mogućnosti za odbranu.
Mesto izvršenja
Ono što je rečeno za vreme izvršenja važi i za mesto izvršenja dela. Najbolje je mesto izvršenja odrediti što preciznije npr. u Kruševcu u ul. Petra Kočića kod kućnog broja 22. Međutim, ukoliko je to nemoguće dovoljno je samo napisati naseljeno mesto npr. u Kruševcu. Prema mestu izvršenja dela sud će ceniti da li je mesno nadležan. Preciznije označenje mesta izvršenja dela čini da tužba za uvredu bude uverljivija a okrivljenom daje manje mogućnosti za odbranu.
Subjektivni elementi
U opisu dela je svakako neophodno navesti da je okrivljeni postupao sa umišljajem odnosno da je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. Nenavođenje svih elemenata krivice u smislu člana 22. Krivičnog zakonika može dovesti do donošenja oslobađajuće presude. Vrhovni kasacioni sud se u više svojih odluka izjašnjavao u pogledu subjektivnih elemenata krivičnog dela, odnosno o pitanju prekoračenja optužbe kada je neke od ovih elemenata, dodavao sud u izreci presude. Najpotpunije navođe subjektivnih elemanata krivičnog delo bilo bi navođenje sva tri zakonska elementa krivice. U tom smislu opis dela koji obuhvata subjektivne elemente treba da glasi – u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje.
Klikom na brojeve odluka u nastavku možete detaljno pročitati stavove Vrhovnog kasacionog suda koji se odnose na subjektivne elemente krivičnog dela Kzz 634/2015, Kzz 117/2017, Kzz 941/2018.
Zakonska definicija konkretnog krivičnog dela
U opisu dela koje se okrivljenom stavlja na teret neophodno je uneti doslovce definiciju tj. biće krivičnog dela onako kako je ono definisano u Krivičnom zakoniku. Veoma je bitno ne parafrazirati i ne unosti slične termine već prepisati taj deo iz Krivičnog zakonika. Ukoliko je krivično delo uvreda iz čl. 170 KZ definasano u zakonu tako da to krivično delo čini onaj ko uvredi drugoga, u tužbi treba napisati – uvredio privatnog tužioca. Nije ispravno navesti npr. rekao privatnom tužiocu, obratio se privatnom tužiocu pa čak ni izgovorio uvredljive reči. Ukoliko opis dela ne sadrži zakonku definiciju dela sud može doneti oslobađajuću presudu jer delo koje se okrivljenom stavlja na teret nije krivično delo. Druge termine i parafraziranje treba ostaviti za deo opisa dela u kojem će se navesti ponašanje okrivljenog koje predstavlja krivično delo odnosno vređanje.
Opis ponašanja okrivljenog koje mu se stavlja na teret
Na kraju opisa dela treba opisati koja je to izjava, ponašanje ili radnja kojom je okrivljeni izvršio krivično delo. Nakon zakonske definicije krivičnog dela, opis dela se odvaja zapetom, a nakon toga se obično pičinje rečima – tako što je, na način što je. Potom se dodaje opis ponašanja okrivljenog. To bi izgledalo npr. ovako – uvredio privatnog tužioca tako što je privatnom tužiocu rekao da je majmun. Stava sam da prilikom opisa ponašanja okrivljenog ne treba detaljno i opširno opisivati ceo događaj. Ne treba u ovom delu navoditi šta je prethodilo toj uvredi, šta je ko kome pre toga rekao i slično ukoliko to nisu konkretne radnje koje predstavljaju krivično delo. Time se samo opterećuje kratak opis dela. Tokom postupka će sud svakako ispitati stranke i utvrditi sve bitne činjenice od značaja za presuđenje.
ZAKONSKI NAZIV KRIVIČNOG DELA
Odmah ispod kratkog opisa dela navodi se zakonski naziv krivičnog dela uz naznačenje člana zakona. Pored numerisanja člana zakona potrebno je označiti i stav, odnosno tačku ukoliko se član zakona sastoji od više stavova i tačaka. Tako bi zakonski naziv krivičnog dela glasio – čime je izvršio krivično delo uvreda iz čl. 170 st. 1 KZ. Ukoliko je okrivljeni uvredio privatnog tužioca izjavom na televiziji pravilan zakonski naziv krivičnog dela bio bi – čime je izvršio krivično delo uvreda iz čl. 170 st. 2 KZ. Zakonski naziv dela se uvek piše u nominativu i malim početnim slovom.
Ukoliko izdvojimo kose boldirane delove teksta koji se odnosi na kratak opis dela i spojimo ih dobićemo primer kako treba da glasi kratak opis dela koje se okrivljenom stavlja na teret.
dana 12. januara 2021.godine u 12,00 časova, u Kruševcu u ul. Petra Kočića kod kućnog broja 22, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje, uvredio privatnog tužioca tako što je privatnom tužiocu rekao da je majmun
čime je izvršio krivično delo uvreda iz čl. 170 st. 1 KZ.
OZNAČENJE SUDA PRED KOJIM SE IMA ODRŽATI GLAVNI PRETRES PO TUŽBI ZA UVREDU
Ovaj deo privatne tužbe se jednostavno navodi tako što se nakon zakonskog opisa dela dodaje jedna rečenaca. U toj rečenici se navodi sud pred kojim treba održati glavni pretres. Ova rečenica bi mogla da glasi npr. – Predlažem da se glavni pretres održi pred Osnovnim sudom u Kručevcu.
PREDLOG KOJE DOKAZE TREBA IZVESTI NA GLAVNOM PRETRESU A KOJIMA DOKAZUJETE SVOJE TVRDNJE IZ TUŽBE ZA UVREDU
Nakon označenja suda predlažu se dokazi kojima će se dokazati ono što je navedeno u kratkom opisu dela. Najčešće se u praksi, u ovom delu privatne tužbe samo nabrajaju dokazi navođenjem imena, prezimena i adresa svedoka, odnosno nabrajanjem pisanih dokaza, fotografija i dr. Međutim, zakon propisuje da privatna tužba sadrži predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloženih dokaza. To znači da je potrebno kod svakog predloženog dokaza pojasniti koja činjenica iz kratkog opisa dela se dokazuje tim dokazom. Tako bi kod predloga da se ispita svedok Marko Marković trebalo da stoji – čijim iskazom će se dokazati da je okrivljeni rekao privatnom tužiocu da je majmun.
Na ovakav način privatna tužba za uvredu i predlozi za izvođenja dokaza izgledaju uverljivije. Osim toga sudiji se olakšava da proceni koje dokaze je neophodno izvesti. Na taj način se sprečava bespotrebno odugovlačenje postupka i stvaranje nepotrebnih troškova postupka. Pre predlaganja svedoka treba biti siguran da će svedoci potvrditi navode iz privatne tužbe na sudu. Ukoliko privatni tužilac, u privatnoj tužbi tvrdi da ga je okrivljeni vređao pred nekim svedokom, predloži tog svedoka, a taj svedok to ne potvrdi male su šanse da uspe u postupku.
PREDLOG VRSTE I MERE KRIVIČNE SANKCIJE TREBA NAVESTI U TUŽBI ZA UVREDU
Kao i kod dela privatne tužbe koji se odnosi na predlaganje dokaza i zakonske odredbe koje se odnose na ovaj deo privatne tužbe podnosioci često zanemaruju. Najčešće se u praksi navodi samo da se okrivljeni oglasi krivim i kazni po zakonu. Ovakva formulacija, nije prikladna, jer zvuči kao da sud protivzakonito kažnjava pa se od suda zahteva da okrivljenog kazni po zakonu. Sud svakako sudi po zakonu i ovakva formulacija je bespotrebna. Umesto ovakve formulacije treba navesti konkretnu krivičnu sankciju ili meru upozorenju za koju tužilac smatra da sud treba da izrekne okrivljenom. Pored toga treba navesti i visinu odnosno dužinu trajanja sankcije ili mere.
Svrha izricanja krivičnih sankcija je, između ostalog, ostvarivanje pravednosti, odnosno zadovoljenje privatnog tužioca kao žrtve krivičnog dela time što je učinilac kažnjen. U tom smislu privatni tužilac treba da ima svoj stav o toj sankciji i da ga jasno istakne u privatnoj tužbi. Na ta način će i sudija imati u vidu koliko se oštećeni odnosno privatni tužilac oseća povrađeno zbog izvršenog krivičnog dela i kojom krivičnom sankcijom odnosno merom bi po njegovom mišljenju bila zadovoljena pravda. Iako se privatni tužilac o tome može izjasniti i u završnoj reči dobro je odmah u privatnoj tužbi iskazati svoj stav i ukazivati sudu od samog starta na okolnosti koje opravdavaju zauzeti stav u pogledu sankcije odnosno mere.
POTPIS PODNOSIOCA TUŽBE ZA UVREDU
Privatna tužba mora biti potpisana. Ukoliko privatnu tužbu samostalno podnosi privatni tužilac mora je i potpisati. Korisno je da privatni tužilac iznad svog potpisa navede svoje ime i prezime, adresu i broj telefona kako bi sud mogao da ga kontaktira ukoliko to bude potrebno. Ukoliko privatnu tužbu podnosi advokat koga je privatni tužilac na to ovlastio privatnu tužbu može potpisati i taj advokat. U tom slučaju uz privatni tužbu mora se priložiti punomoćje kojim privatni tužilac ovlašćuje tog advokata da ga zastupa. To punomoćje mora biti potpisano od strane privatnog tužioca.
Dešavalo se u praksi da privatnu tužbu potpiše advokat, ali da sudu ne dostavi punomoćje ili da dostavi punomoćje koje nije potpisao privatni tužilac. U tom slučaju sud je odbacivao privatnu tužbu jer nema ovlašćenog tužioca s obzirom na to da tužbu nije podneo privatni tužilac, a advokat nije ovlašćen da je podnese. Zato je, pre nego što se podnese tužba za uvredu neophodno dobro proveriti potpise na privatnoj tužbi odnosno punomoćju.
Plaćanje takse i podnošenje tužbe za uvredu sudu
Kada se podnosi tužba za uvredu plaća se sudska taksa. Taksa za podnošenje privatne tužbe za uvredu je 980,00 dinara. Ovu taksu plaća podnosilac tužbe prilikom njenog podnošenja. Pre predaje privatne tužbe za uvredu sudu, potrebno je kupiti sudske taksene marke. Taksene marke se kupuju u Pošti. Potrebno je na poleđini tužbe zalepiti ove marke u iznosu od 980,00 dinara pre predaje tužbe sudu.
Na kraju je potrebno da se tužba za uvredu odštampa i preda sudu u dovoljnom broju primeraka. Jedan primerak zadržava sud za spise predmeta. Drugi primerak se dostavlja okrivljenom. Ukoliko ima više okrivljenih potrebno je predati sudu po jedan primerak za svakog okrivljenog. Prilikom predaje privatne tužbe sudu potrebno je imati još jedan primerak. Na tom primerku će prilikom predaje tužbe sudu biti otisnut prijemni štambilj, sa datumom i vremenom kada je sudu predata privatna tužba. Ovaj primerak podnosilac privatne tužbe zadržava za sebe kao dokaz kada je predao privatnu tužbu.
Tužba za uvredu odšteta
Naknadu štete za uvredu možete zahtevati odmah u krivičnom postupku tako što ćete istaći imovinskopravni zahtev u određenom iznosu. Međutim, u praksi se ova naknada najčešće ostvaruje u posebnom parničnom postupku. U presudi kojom je okrivljeni oglašen krivim sud će najčešće uputiti privatnog tužioca da imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku. Sa pravnosnažnom presudom kojom je određeno lice oglašeno krivim za krivično delo uvrede iz čl 170 KZ posao u parničnom postupku biće vam znatno otežan. U parničnom postupku sud će se baviti samo visinom štete.
Naknada nematerijalne štete može se ostvarivati za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti. Nematerijalna šteta podrazumeva novčanu naknadu kao satisfakciju.
Autor ovog teksta je sudija Aleksandar Kocić
O postupanju suda po podnetoj privatnoj tužbi i mogućim troškovima postupka biće reči u nekom od narednih članaka.