Uslovna kazna ili uslovna osuda – brisanje iz KE i opoziv

Uslovna kazna ili osuda je mera upozorenja propisana Krivičnim zakonikom. U ovom tekstu ćemo razmotriti kako uslovna osuda može da utiče na prestupnika. Da li se i kako može brisati iz kaznene evidencije. Saznaćete i da li se i u kojim slučajevima, nakon ponavljanja krivičnog dela, opoziva uslovna osuda.

Šta je uslovna kazna zatvora

Uslovna osuda je mera upozorenja učiniocu lakših krivičnih dela. Njena svrha je da se ne primeni kazna kad se može očekivati da će se i upozorenjem uz pretnju kazne (uslovna osuda) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.

Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako u određenom roku ne učini novo krivično delo.

Uslovna kazna i posao

Izricanje uslovne osude najčešće ne utiče na one koji su zaposleni. Nema zakonskih smetnji da osuđeni kome je izrečena uslovna osuda nastavi da radi na radnom mestu na kojem je radio. Međutim, izrečena uslovna osuda može uticati na lica koja traže zaposlenje. Često se prilikom prijave na konkurse za određena radna mesta zahteva uverenje o neosuđivanosti.

Da li uslovna kazna utiče na izlazak iz zemlje

Izrečena uslovna osuda ne utiče na izdavanje putne isprave niti na putovanje u inostranstvo. Jedino osuda na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca može uticati na izdavanje putne isprave. U ovom slučaju organ kome je podnesen zahtev za izdavanje putne isprave rešenjem će odbiti zahtev, ako osuđeni ovu kaznu nije izdržao.

Kada sud može izreći uslovnu kaznu ili osudu

Uslovna kazna ili osuda se može izreći učiniocima krivičnih dela kod kojih je zapraćena kazna zatvora ispod osam godina. Najčešće se izriče neosuđivanim licima. Međutim, ona se može ireći i licima koja su ranije osuđivana. Uslov za to je da je proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.

Sud može izreći uslovnu osuda samo ukoliko učiniocu utvrdi kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.

Kada su ispunjeni ovi uslovi ne postoji obaveza suda da izrekne uslovnu osudu već samo mogućnost. Da li će sud izreći uslovnu osudu ceni se u svakom konkretnom slučaju. Sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Pored toga sud će voditi računa o svrsi uslovne osude, i da li će se njome dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.

Uslovna kazna ili osuda za dodatnim obavezama

Najčešće se uslova osuda izriče uz pretnju da će se utvrđena kazna zatvora izvršiti ukoliko osuđeni izvrši novo krivično delo. Međutim, sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se utvrđena kazna izvršiti i ako osuđeni ne izvši druge obaveze.

Uslovna osuda uz obavezu da osuđeni u određenom roku vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela.

Sud osuđenom uz uslovnu osudu može naložiti da vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela. To se može primeniti kod krivičnih dela krađe ili prevare. Presudom se osuđenom nalaže da u određenom roku vrati ukradeni novac ili vrednost ukradenih stvari, odnosno novac pribavljen prevarom. Ukoliko on to ne učini oštećeni može obavestiti javnog tužioca radi pokretanja postupka opoziva uslovne osude i izvršenja utvrđene kazne zatvora.

Uslovna osuda uz obavezu da osuđeni u određenom roku naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom

Slično kao u prethodnom stavu sud uz uslovnu osudu može naložiti osuđenom da naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom. Ovde možemo navesti primer kada učinilac krivičnog dela ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 289 Krivičnog zakonika prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. U ovim sličajevima sud može osuđenom da naloži da u određenom roku naknadi štetu i da odredi će se utvrđena kazna zatvora izvršiti ako to ne učini. Ukoliko osuđeni to ne učini oštećeni može obavestiti javnog tužioca radi pokretanja postupka opoziva uslovne osude i izvršenja utvrđene kazne zatvora.

Uslovna osuda uz obavezu da osuđeni u određenom roku ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama.

Ova vrsta uslovne osude se najćešće primenjuje kod krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz čl 195 Krivičnog zakonika. U ovim slučajevima sud najšeće uz ulovnu osudu nalaže osuđenom da izmiri dospele obaveze i da uredno daje izdržavanje. Istovremeno sud određuje da će se utvrđena kazna zavora izvršiti ako osuđeni prekrši ove obaveze. Cilj koji se postiže ovakvom uslovnom osudom je u interesu kako optuženog tako i oštećenog. Optuženom se pruža prilika da ne ide u zatvor jer za vreme boravka u zatvoru ponovo ne bi mogao da daje izdržavanje. Sa druge strane obezbeđuje se izdržavanje za izdržavana lica. Ukoliko osuđeni ne ispuni ove obaveze oštećeni može obavestiti javnog tužioca radi pokretanja postupka opoziva uslovne osude i izvršenja utvrđene kazne zatvora.

Brisanje uslovne osude iz kaznene evidencije

Pravnosnažnu presudu kojom je izrečena uslovna osuda sud dostavlja policijskoj upravi koja vodi kaznenu evedinciju. Kaznena evidencija o osuđivanosti se vodi u policijskoj upravi po mestu rođenja okrivljenog. Ova evidencija sadrži lične podatke okrivljenog, broj presude, datum izricanja presude i naziv suda koji je presudu izrekao. Pored toga sadrži podatke za koje krivično delo je to lice osuđeno i koja krivična sankcija mu je izrečena. Na osnovu ove evidencije policijska uprava izdaje uverenje o neosuđivanosti koje mnogi poslodavci zahtevaju prilikom zaposlenja. Podatke iz ove evidencije sud pribavlja pre donošenja odluke o krivičnoj sankciji. Lica kojima sud izrekne uslovnu osudu često postavljaju pitanje da li mogu izvaditi uverenje o neosuđivanosti, odnosno da li izrečenu uslovnu osudu mogu izbrisati iz kaznene evidencija o čemu ćemo u nastavku teksta.

Uverenje o neosuđivanosti i uslovna kazna

Ukoliko neko lice nije osuđivano a vodi se krivični postupak ono sve dok sud policijskoj upravi ne dostavi pravnosnažnu presudu koja sadrži krivičnu sankciju može izvaditi ovo uverenje. To znači da neko može i nakon izricanja uslovne osude da izvadi ovo uverenje. Često prođe određeni period od dana kada sud izrekne uslovnu osudu do dostavljanja presude. Ovo se deševa jer je sudu nakon izrecanja presude potrebno vreme da izradi presudu i da je dostavi strankama i drugim učesnicima u postupku.

Kako se briše uslovna kazna ili osuda

Uslovna osuda se briše u postupku rehabilitacije koji je propisan odredbama od člana 97. do člana 101. Krivičnog zakonika. Ove odredbe detaljno možete pročitati ovde.

Uslovi za brisanje uslovne osude

Za brisanje uslovne osude zakon propisuje određene uslove. Osnovni uslov je da osuđeni u roku proveravanja ne izvrši novo krivično delo.

Treba napomenuti da se uslovna osuda može obrisati samo ako lice kome je izrečena nije bilo osuđivano ili se po zakonu smatralo neosuđivanim. Uslovna osuda se po pravilu briše nakon proteka vremena proveravanja i po proteku još jedne godine nakon toga. To znači da ako je neko lice već imalo jednu osudu a potom u roku proveravanja ili u roku od godinu dana nakon proveravanja dobije drugu osudu ova uslovna osuda se ne može brisati iz kaznene evidencije.

Primer brisanja uslovne osude

Ako je sud osuđenom utvrdio kaznu zatvora od 3 meseca i odredio da se ona neće izvršiti ako u roku od godinu dana ne izvrši novo krivično delo, ova uslovna osuda se može obrisati nakon proteka dve godine od pravnosnažnosti presude.

Postupak brisanja uslovne kazne ili osude

Po pravilu ove osude se brišu iz kaznene evidencije po službenoj dužnosti. To znači da lice kome je izrečena uslovna osuda ne bi trebalo ništa da preduzima. Po proteku vremana i ispunjenosti uslova policijska uprava će sama obrasati osudu iz kaznene evidencije. Da li je ona obrisana iz kaznene evidencije ili nije može se proveriti prostim podnošenjem zahteva za izdavanje uverenja o neosuđivanosti. Ovo uverenje može se zahtevati i preko e uprave ovde. Ukoliko uslovna osuda nije izbrisana osuđeni se može obrati policijskoj upravi radi brisanja. Ako i tada ne dođe do brisanja osuđeni se može obratiti sudu.

Opoziv uslovne osude

Uslovna osuda se, ukoliko osuđeni u roku proveravanja učini novo krivično delo, nekada opoziva a nekada ne. Opoziv uslovne osude znači da sud izriče jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije učinjeno i za novo krivično delo. Pri tome sud uzima kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrđenu.

Ukoliko osuđeni u roku proveravanja učini novo krivično delo sud ne mora u svakom slučaju da opozove uslovnu osudu. Da li će sud opozvati uslovnu osudu ili ne zavisi od težine novo izvršenog krivičnog dela, izrečene kazne za novo krivično delo ali i od mnogih drugih okolnosti.

U kojim slučajevima opoziv uslovne osude nije obavezan

Ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna sud ne mora opozvati uslovnu osudu. U tom slučaju sud ima na raspolaganju dve mogućnosti. Sud može za novo učinjeno krivično delo izreći novu uslovnu osudu ili kaznu.

Da li će sud u ovom slučaju opozvati uslovnu osudu ili ne zavisi od ocene svih okolnosti izvršenih krivičnih dela. Sud u tom slučaju ceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu zatvora od dve godine ili u dužem trajanju.

Kada je opoziv uslovne osude obavezan

Sud će opozvati uslovnu osudu, ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju.

Opoziv uslovne osude je obavezan i kada osuđeni po treći put izvrši novo krivično delo. Ovo je slučaj kada je osuđenom već izrečena uslovna osuda za prvo krivično delo. Potom osuđeni u roku proveravanja učini novo krivično delo i sud mu izrekne novu uslovnu osudu. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini krivično delo sud mu više ne može izricati uslovnu osudu.

Sud će opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. 

Rokovi za opoziv uslovne osude

Uslovna osuda se može opozvati u roku proveravanja ili najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

Ako osuđeni u vremenu proveravanja učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

Ako osuđeni u određenom roku ne ispuni obavezu koja mu je naložena uz uslovnu osudu, sud može, najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvrši utvrđena kazna u uslovnoj osudi.

Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen, zbog čega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

Postupak opoziva uslovne osude

Ukoliko je uslovna osuda izrečena samo pod uslovom da osuđeni ne izvrši novo krivično delo ona se može opozivati samo u krivičnom postupku za to novo krivično delo. U tom slučaju sudija ili veće koje sudi u tom novom krivičnom postupku odlučuje o opozivu uslovne osude.

Kada je uslovnom osudom osuđenom naložena i neka obaveza tu je postupak drugačiji. O neispunjenosti naložene obaveze potrebno je obavestiti javnog tužioca ako je postupao u postupku kada je ona izrečena. Potom je potrebno da ovlašćeni tužilac pokrene postupak opoziva uslovne osude pred sudom koji je sudio u prvom stepenu.

Sudija naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja ročišta za opozivanje uslovne osude. Na ročište se pozivaju stranke i branilac, kao i oštećeni. U pozivu sud upozorava osuđenog da će se u slučaju njegovog nedolaska ili kada odbrana nije obavezna, nedolaska branioca na ročište, ročište održati. Na ročištu najpre ovlašćeni tužilac iznosi razloge za opoziv uslovne osude. Potom sud može pozvati da se o tome izjasni oštećeni i osuđeni.

Odluke suda u postupku opoziva uslovne osude

Po okončanju ročišta za opozivanje uslovne osude sud donosi presudu. To može biti presuda kojom se odbija ili usvaja zahtev za opozivanje uslovne osude. Sudija će presudom odbiti zahtev za opozivanje uslovne osude ako utvrdi da nema osnova za opozivanje uslovne osude. Pored toga sud u okviru vremena proveravanja može da produži rok za ispunjenje obaveze ili, ako osuđeni iz opravdanih razloga ne može da ispuni postavljenu obavezu, da ga oslobodi ispunjenja te obaveze ili je zameni drugom odgovarajućom obavezom. Naposletku sudija može presudom usvojiti zahtev za opozivanje uslovne osude i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi.

Izricanje nove uslovne osude umesto opoziva

Ako sud nađe da i za novo krivično delo treba izreći uslovnu osudu utvrdiće jedinstvenu kaznu i za ranije učinjeno i za novo krivično delo i odrediće novo vreme proveravanja. Novo vreme proveravanja ne može biti kraće od jedne ni duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti nove presude.

Da li će sud za novo krivično delo izreći uslovnu osudu ili kaznu zavisi od perioda kada je novo krivično delo izvršeno. Zavisi i da li je novo krivično delo učinjeno iz nehata ili izvršeno sa umišljajem. Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo. To znači da ukoliko osuđeni u roku od pet godine nakon pravnosnažnosti presude kojom mu je izrečena uslovna osuda učini novo umišljajno krivično delo, za novo krivično delo ne može mu se izreći uslovna osuda već samo kazna.

Ako je uslovnom osudom osuđenom određeno ispunjenje neke obaveze, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud ne mora odmah da opozove uslovnu osudu. Sud može, u okviru vremena proveravanja, produžiti rok za ispunjenje obaveze. Ako utvrdi da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.

Zaključak

Uslovna kazna ili osuda je mera upozorenja koja pruža ravnotežu između pružanja šanse za rehabilitaciju osuđenika i zaštite društva od potencijalnih rizika. Međutim, može imati značajan uticaj na pojedinca i društvo u celini. U praski se dosta često izriče. Gotovo kod svih krivičnih dela kod kojih je zapraćena kazna zatvora ispod osam godina sudovi prema neosuđivanim licima izriču uslovnu osudu. Često se dešava da prestupnici za prekršaje budu strožije kažnjeni novčanim kaznama nego učinioci ozbiljnijih krivičnih dela. Zbog toga je pre izricanja uslovne osude potrebno pažljivo razmatranje svakog slučaja. Veoma je važno naći ravnotežu između individualnih okolnosti i potrebe svakog osuđenika, sa jedne strane, i generalne prevencije odnosno izražavanja društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona ali i uticanje na druge da ne čine krivična dela, sa druge strane.