Krađa novca sa kartice je ozbiljno krivično delo koje se javlja kada neko neovlašćeno koristi kreditnu ili debitnu karticu da bi preuzeo novac sa računa vlasnika kartice. Ovaj oblik kriminala može biti veoma štetan po žrtvu. U mnogim slučajevima, novac se ne može povratiti. Međutim, postoje neke mere koje možete preduzeti kako biste se zaštitili i povratili novac.
Krađa novca sa kartice kao krivično delo
Ukoliko neko dođe do tuđe platne kartice i neovlašćeno je upotrebi za plaćanje ili podizanje novca time će učiniti krivično delo. Isti je slučaj i kada se tuđa platna kartica neovlašćeno koristi za plaćanje preko interneta. Može se reći da ovakvo oduzimanje tuđeg novca predstavlja krađu. Međutim, ovakve radnje se sankcionišu kroz posebno krivično delodelo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz čl. 242 KZ. Ovo krivično delo čini onaj ko neovlašćenom upotrebom tuđe kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu pribavi protivpravnu imonsku korist.
Koja je kazna za krađu novca sa kartice
Zanimljivo je da je zaprećena kazna za ovo krivično delo strožija i od teške krađe. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina ali se sa njom kumulativno izriče i novčana kazna. Ako je učinilac ovog krivičnog dela pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od dve do čak dvanaest godina i novčanom kaznom.
Kome se prijavljuje krađa novca sa kartice
U slučaju da postanete žrtva krađe novca sa kartice, najbolje je odmah kontaktirati banku i to prijaviti. Mnoge banke imaju kol centre koje možete pronaći na internetu. Pored toga većina banaka imaju mobilne aplikacije preko kojih je moguće blokirati kartice. Obaveštavanjem banke i blokiranjem kartice sprečavate dalju zloupotrebu. Od tog trenutka za svaku dalju neovlašćenu transakciju odgovara isključivo banka. Istovremeno možete preduzeti korake za povraćaj novca koji je nestao sa vašeg računa.
Ukoliko ste žrtva neovlašćenog oduzimanja novca sa kartice potrebno je da podnesete i krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu. O tome na koji način to učiniti možete pročitati u članku Krivična prijava primer – obrazac krivične prijave.
Kako povratiti novac kada se desi krađa novca sa kartice
Treba napomenuti da u slučaju krađe ili zloupotrebe platne kartice korisnik odgovara za iznos do 3.000 dinara, a svu odgovornost iznad tog iznosa snosi banka koja mora da nadoknadi gubitak. Zbog toga je potrebno da se obratite i banci.
Članom 51. Zakona o platnim uslugama propisana je odgovornost platioca za neodobrenu platnu transakciju.
Odgovornost platioca za neodobrenu platnu transakciju
Član 51
Izuzetno od člana 50. ovog zakona, platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa 3.000 dinara, ako su te transakcije izvršene usled korišćenja:
1) izgubljenog ili ukradenog platnog instrumenta, ili
2) platnog instrumenta koji je bio zloupotrebljen jer platilac nije uspeo da zaštiti njegove personalizovane sigurnosne elemente.
Platilac snosi sve gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija, ako su te transakcije izvršene zbog prevarnih radnji platioca ili neispunjenja njegove obaveze iz člana 47. ovog zakona usled njegove namere ili krajnje nepažnje.
Kada platilac neće snositi gubitke
Platilac neće snositi gubitke iz ovog člana ako mu pružalac platnih usluga nije obezbedio odgovarajući način obaveštavanja o izgubljenom, ukradenom ili zloupotrebljenom platnom instrumentu u skladu s članom 48. stav 1. tačka 2) ovog zakona, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca.
Platilac neće snositi gubitke nastale zbog neodobrenih platnih transakcija koje su izvršene nakon što je obavestio pružaoca platnih usluga da je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može propisati da platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa koji je niži od 3.000 dinara, naročito uzimajući u obzir prirodu personalizovanih sigurnosnih elemenata platnog instrumenta i okolnosti pod kojima je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen.
Na koji način se vrši krađa novca sa kartice
Kradljivci novca sa kartica mogu koristiti različite tehnike kako bi došli do novca sa kartice.
Najprostiji način je kada dođu u posed same kartice. Tada ovom karticom mogu da izvrše plaćanje ili da podignu novac sa bankomata.
Međutim, treba znati da kradljivac ne mora fizički doći u posed kartice kako bi sa nje skinuo novac. Neke od najčešćih metoda za to su skeniranje i kopiranje podataka sa kartice, kao i hakovanje računa na internetu. Kradljivac može jednostavno doći do podataka sa vaše kartice. To su podci o broju kartice, datumu isteka kartice i tri cifre koje se nalaze na poleđini ( CVV kod ) a koje se koriste za plaćanje preko interneta. Do njih najlakše mogu daći tako što karticu fotografišu. Može se desiti da vam neko fotografiše karticu dok stojite u redu na kasi ili kada je predate konobaru ili na naplatnoj rampi. Ukoliko vam je novčanik ili kartica ostala u hotelskoj sobi može se takođe desiti da je neko slika.
Drugi način dolaska do podataka sa kartice je takozvani Fišing. Bliže o tome šta je Fišing možete pročitati ovde.
Međunarodne mreže preko kojih se vrši krađa novca sa kartice
Postoje umrežene međunarodne grupe na internetu koje razmenjuju podatke o karticama. Kako bi sprečili da budu uhvaćeni kradljivci razmenjuju podatke o karticima sa kradljivcima iz drugih dalekih država. Tako lica koja dođu do podataka sa nečije kartice u Srbiji mogu ove podatke menjati preko interneta za podatke sa nečije kartice iz Australije ili Tajvana. Zbog toga se nemojte čuditi ako novac sa vaše kartice koja vam je nestala u Srbiji bude skinut u Australiji ili na Tajvanu.
Kako se zaštiti od krađe novca sa kartice
Neki od savetu su:
- Zaštita podataka kartice: Nemojte deliti podatke sa svoje kreditne ili debitne kartice, poput broja kartice, datuma isteka, CVV koda ili PIN-a, sa bilo kim osim sa službenim predstavnicima banke ili finansijske institucije. Budite pažljivi prilikom unošenja podataka o kartici na internetu i pripazite da ne ostavljate tragove na javnim računarima.
- Ako je potrebno da pošaljete broj računa nekome ni slučajno ne fotografišite celu karticu, pa da šačjete i broj kartice i broj računa, već samo šaljite broj računa
- Mnoge banke imaju uslugu SMS obaveštavanja o transakcijama. Imajte na umu da na ovaj način odmah možete saznati ukoliko je sa vašeg računa neovlašćeno skinut novac te da možete blagovremeno da reagujete
- PIN ne čuvajte zajedno sa karticom
- Ukoliko obavljate plaćanje na internetu nikako jednokratnu lozinku koju dobije, takozvani OTP, ne šaljite drugim licima sa kojima ste u komunikaciji
- Redovno proveravanje izvoda kartice: Redovno proveravajte izvode kartice kako biste identifikovali neovlašžene transakcije ili transakcije koje ne prepoznajete. Ako primietite bilo kakve sumnjive transakcije, odmah obavestite banku ili finansijsku instituciju.
- Koristite sigurne internet veze: Koristite samo sigurne internet veze kada obavljate finansijske transakcije. Izbegavajte korišženje javnih Wi-Fi mreža jer su one često nesigurne i mogu biti podložne hakovanju.
- Upotreba zaštitnih programa: Koristite zaštitne programe kao što su antivirusni programi, firewall-i i anti-spyware softveri kako biste zaštitili svoje uređaje od virusa i malicioznih softvera koji bi mogli ugroziti sigurnost vaših finansijskih podataka.
- Korištenje mobilnih aplikacija za finansijske transakcije: Koristite samo službene mobilne aplikacije za finansijske transakcije koje su razvijene od strane vaše banke ili finansijske institucije. Ove aplikacije su obično sigurnije i manje podložne hakovanju u odnosu na druge aplikacije.
- Pravilno odlaganje starih kartica: Kada završite sa korišćenjem stare kreditne ili debitne kartice, uništite je na pravilan način tako da se ne mogu lako rekonstruisati podaci sa kartice.
