Pritvor je privremeno zatvaranje osobe koja je osumnjičena da je izvršila krivičnog delo. Zakonikom o krivičnom postupku pritvor je svrstan u mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Najčešće se određuje da osumnjičeni ne bi pobegao, ometao postupak ili ponovo izvršio neko krivično delo. Osim pritvora postoje i drugi vidovi lišenja slobode osumnjičenog u vezi krivičnog postupka. Zbog toga je radi razumevanje pritvora potrebno napraviti razliku između pritvora, zatvora, hapšenja, policijskog zadržavanja i zabrane napuštanja stana ( kućni pritvor).
| Zaprećena kazna | Istraga / istražne radnje | nakon podizanja optužnice / nakon podnošenja optužnog predloga |
| novčana kazna ili kazna zatvora do 8 godina | ne duže od 30 dana izuzetno, još 30 dana. |
može trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora preispituje se na svakih 30 dana |
| kazna zatvora preko 8 godina | najduže 6 meseci | može trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora preispituje se po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude |
Pritvor i zatvor razlika
Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog. Zatvor je kazna na koju se, nakon okončanja krivičnog postupka, osuđuje lice za koje sud utvrdi da je izvršilo krivično delo. Vreme provedeno u pritvoru se učiniocu krivičnog dela uračunava u kaznu zatvora, ukoliko na ovu kaznu bude osuđeno. To znači da, ukoliko je osumnjičeni tokom trajanja postupka bio u pritvoru tri meseca pa je u tom istom postupku pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca on će izdržavati kaznu zatvora samo još 1 mesec.
Postoje još neke razlike između pritvora i zatvora. Pritvor je regulisan Zakonikom o krivičnom postupku jer se najčešće određuje i produžava tokom trajanja krivičnog postupka. Zatvor je kao jedna od krivičnih sankcija na koju se može osuditi učinilac krivičnog dela regulisan Krivičnim zakonikom. Trajanje kazne zatvora se unapred zna i ono je navedeno u pravnosnažnoj sudskoj presudi. Za razliku od zatvora osumnjičeni ne zna unapred koliko će pritvor trajati.
Pritvor treba razlikovati i od izdržavanja kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Često se može čuti formulacija zamena kazne zatvora za kućni pritvor. Ova formulacija je pogrešna. Ne vrši se zamena kazne zatvora za kućni pritvor već sud prilikom izricanja kazne zatvora može odrediti da se kazna zatvora izdržava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. O ovoj temi sam pisao u postovima Kućni zatvor bez elektronskog nadzora -molba za kućni zatvor i Nanogica – Iskustva, zakon i da li i kako skinuti nanogicu.
Kućni pritvor – zabrana napuštanja stana
Osim pritvora koji se sprovodi u posebnim jedinicama Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija tzv. zatvorima postoji i kućni pritvor. Kućni pritvor takođe nije kazna već mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja krivičnog postupka. Zakonski naziv za kućni pritvor je zapravo zabrana okrivljenom da bez odobrenja napušta stan tokom trajanja postupka.
Zakonik o krivičnom postupku propisuje da sud može zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi. Ovakvu zabranu sud može odrediti ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći, ili drugi razlozi za određivanje pritvora. Istovremeno sud može odrediti i uslove pod kojima će boraviti u stanu. Tom prilikom sud može zabraniti okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan.
Najčešće se pritvor zamenjuje zabranom napuštanja stana kada opasnost od bekstva i druge okolnosti na osnovu kojih je određen pritvor više nisu takvog inteziteta kao u trenutku određivanja pritvora. Kao primer se može uzeti jedan od medijski najpoznatijih sudskih slučajeva protiv Darka Šarića. Njemu je pritvor nakon 7 godina i 9 meseci zamenjem zabranom napuštanja stana uz elektronski nadzor. Prema obrazloženju Apelacionog suda Šarić je bio u pritvoru jer je postojala mogućnost da pobegne i skriva se od državnih organa Srbije. Međutim, Apelacioni sud je našao da ta opasnost nije bila više takvog intenziteta da bi se morala sprečiti jedino merom pritvora. Dovoljno je izricanje mere zabrane napuštanja stana, radi čije kontrole se primenjuje elektronski nadzor.
Okrivljeni će se u rešenju o izricanju kućnog pritvora upozoriti da se protiv njega može odrediti pritvor ako prekrši izrečenu zabranu napuštanja stana. Izuzetno, okrivljeni može i bez odobrenja napustiti svoj stan. On to može učiniti ako je to neophodno radi hitne medicinske intervencije u odnosu na njega ili lice sa kojim živi u stanu, odnosno radi izbegavanja ili sprečavanja ozbiljne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu većeg obima. Okrivljeni je dužan da o napuštanju stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi, bez odlaganja obavesti poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.
Trajanje kućnog pritvora
Kućni pritvor može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode. Sud je dužan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje ove mere opravdano.
Kućni pritvor bez elektronskog nadzora
U rešenju o određivanju kućnog pritvora sud će naznačiti da li se mera kućnog pritvora izvršava sa ili bez primene elektronskog nadzora. Kada sud prema okrivljenom odredi primenu mere kućnog pritvora kontrolu poštovanja ograničenja koja su okrivljenom određena odlukom suda obavlja Poverenička služba preko Poverenika. Zbog toga sud svoju odluku o primeni mere kućnog pritvora odmah dostavlja Povereničkoj službi.
Ako sud donese odluku da se mera kućnog pritvora izvršava uz primenu elektronskog nadzora, oprema za elektronski nadzor aktivira se odmah posle dostavljanja odluke Povereničkoj službi.
Uređaj za lociranje okrivljenog (odašiljač sa pratećom opremom), koji je neškodljiv po zdravlje, postavlja stručno lice, koje pri tome daje potrebno uputstvo okrivljenom o načinu rada uređaja. Poverenička služba upravlja i uređajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov položaj u prostoru.
Okrivljeni prema kome se primenjuje mera kućnog pritvora ima pravo na boravak van prostorija u kojima se primenjuje mera u trajanju od najviše jedan čas dnevno u periodu od 7 do 17 časova. Ako se utvrdi zloupotreba prava na boravak van prostorija sud će, na obrazloženi predlog Poverenika, doneti odluku o oduzimanju tog prava.
Pritvor trajanje
Pritvor u nekim slučajevima može trajati svega nekoliko dana. Međutim, u nekim slučajevima može trajati godinama i to sve do upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora. Koliko će pritvor trajati zavisi od razloga zbog kojih je određen, faze postupka, od zaprećene kazne za krivično delo za koje se pritvoreni sumnjiči ali i mnogih drugih okolnosti.
Kada govorimo o trajanju pritvoru možemo podeliti maksimalno trajanje pritvora u odnosu na
- razloge zbog kojih je pritvor određen
- zaprećenu kaznu i to da li se vodi skraćeni ili redovni postupak
- na fazu postupka.
Maksimalno trajanje pritvora u odnosu na razloge zbog kojih je određen
U odnosu na razloge zbog kojih je pritvor određen zakon jasno propisuje trajanje pritvora. Tako se propisuje da pritvor koji je određen samo zbog toga što se ne može utvrditi istovetnost lica traje dok se ova istovetnost ne utvrdi. Pritvor koji je određen samo zbog toga što optuženi očigledno izbegava da dođe na glavni pretres može trajati do objavljivanja presude. Ukoliko je pritvor određen jer postoje okolnosti koje ukazuju da će osumnjičeni uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, pritvor će se ukinuti čim se obezbede dokazi zbog kojih je pritvor određen. Ovde možemo dati primer kada je pritvor određen iz razloga jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će osumnjičeni ometati postupak uticanjem na svedoke. U tom slučaju, kada je pritvor određen u fazi istrage, čim javni tužilac ispita te svedoke otpada razlog za pritvor i osumnjičeni se mora pustiti na slobodu.
Zakonik o krivičnom postupku propisuje da pritvor koji je određen ili produžen nakon izracanja presude može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.
Trajanje pritvora u odnosu na zaprećenu kaznu i fazu postupka
Zaprećena kazna
Za razumevanje pravila o trajanju postupka veoma je važno napraviti razliku između skraćenog postupka i „redovnog“ postupka. U zavisnosti od toga o kom postupku se radi zavise i pravila o trajanju pritvora. Koji će se postupak sprovesti zavisi od krivičnog dela za koje se određeno lice sumnjiči odnosno od zaprećene kazne.
U postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina primenjuju se odredbe o skraćenom postupku. Skraćeni postupak se razlikuje od redovnog postupka jer se ne sprovodi istraga već se preduzimaju istražne radnje. Kod skraćenog postupka se podnosi optužni predlog ili privatna tužba dok se u redovnom postupku podiže optužnica.
Faza postupka
Zakon propisuje pravila o maksimalnom trajanju pritvora u određenim fazama postupka. Cilj ovih pravila je da se postupak ubrza i što pre okonča kako se osumnjičeni ne bi držao u pritvoru više nego što je neophodno.
Trajanje pritvora u skraćenom postupku u fazi istražnih radnji
Pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, ali ne duže od 30 dana. Ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor se može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, produžiti najviše za još 30 dana. To bi mogao biti slučaj kada oštećeni usled zadobijenih povreda, po nalazu lekara, nije u stanju da svedoči pred javnim tužiocem. Sud, u tom slučaju, može produžiti trajanje pritvora za još 30 dana kada se očekuje da će se zdravstveno stanje oštećenog poboljšati kako bi javni tužilac obezbedio ovaj dokaz i odlučio da li će podneti optužni predlog.
Zaključuje se da pritvor u fazi istražnih radnji može trajati 30 dana, a samo izuzetno 60 dana. Nakon isteka ovih 60 dana, ukoliko prema osumnjičenom ne bude podnet optužni predlog, mora se pustiti na slobodu.
Trajanje pritvora u istrazi
Za razliku od skraćenog postupka, u istrazi ( kada je zaprećena kazna preko 8 godina), na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode. Sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora.
Veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca. Ako se po proteku ovih šest meseci ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu.
Zaključuje se da pritvor u istrazi može trajati najduže 6 meseci. Nakon toga javni tužilac mora podići optužnicu ukoliko ne želi da okrivljeni bude pušten na slobodu.
Pritvor nakon podizanja optužnice i nakon podnošenja optužnog predloga
Od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća. Rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi se po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca.
U ovoj fazi postupka ne postoji izričito propisano u danima, mesecima ili godinama koliko pritvor može trajati. Međutim, ovde treba voditi računa da se postupak sprovede u što kraćem roku i da se pritvor prema okrivljenom ne produžava duže od kazne na koju može biti osuđen. U tom smislu je propisano da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude.
U skraćenom postupku ( kada je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do 8 godina) u pogledu trajanja pritvora važe nešto drugačija pravila. Od podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude vanpretresno veće ( sastavljeno od troje sudija) dužno je da svakih 30 dana ispita da li postoje razlozi za pritvor.
Pritvor zbog izbegavanja dolaska na glavni pretres
Kada je optuženi nedostupan suda i njegovo prisustvo za glavni pretres se ne može obezbediti naredbama za prinudno dovođenje prema njemu se određuje pritvor. U tom slučaju sud izdaje i naredbu za raspisivanje poternice. Izdavanje poternice može se narediti ako se okrivljeni protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti nalazi u bekstvu, a postoji naredba za njegovo dovođenje ili rešenje o određivanju pritvora.
Nakon što optuženi bude uhapšen sud ga saslušava na okolnost pritvora u roku od 48 sati i odlučuje da li pritvor ostaje na snazi ili ne. U tom slučaju pritvor se može zameniti i blažim merama kao što je zabrana napuštanja boravišta ili jemstvo.
Uslov za izdavanje poternice je da je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. Ovo je interesantno u slučaju kada se krivični postupak vodi po privatnoj tužbi a okrivljeni je nedostupan sudu. U tom slučaju ne može se narediti izdavanje poternice.
Pritvor nakon izricanja prvostepene presude
Kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen.
Pritvor će veće uvek ukinuti i narediti da se optuženi pusti na slobodu ako je oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena ili ako je oglašen krivim, a oslobođen od kazne ili je osuđen samo na novčanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole ili mu je izrečena sudska opomena ili je uslovno osuđen ili je zbog uračunavanja pritvora kaznu već izdržao ili je optužba odbačena (član 416.), osim zbog stvarne nenadležnosti.
Pritvor koji je određen ili produžen nakon izricanja prvostepene presude, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.
Da li je pritvor isto što i hapšenje
Pritvor i hapšenje nisu isto. Prema Zakoniku o krivičnom postupku policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora. Međutim, tada je policija dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu. Odmah posle saslušanja, javni tužilac će odlučiti da li će uhapšenog pustiti na slobodu ili će sudu predložiti određivanje pritvora.
Ovde se radi o slučaju kada se osumnjičeni lišava slobode i prema njemu još nije određen pritvor niti se zna da li će biti određen već se samo sprovodi do javnog tužioca koji dalje odlučuje koje mere će preduzeti prema osumnjičenom.
Osim policije svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. U ovom slučaju uhapšeni će se odmah predati javnom tužiocu ili policiji, a ako to nije moguće, mora se odmah obavestiti jedan od tih organa. Dok neko lice može uhapsiti policija ali i svako ko ga zatekne pri izvršenju krivičnog dela pritvor može odrediti samo sud. Zaključuje se da je hapšenje samo faza u privremenom lišenju slobode koja prethodi određivanju pritvora.
Razlika između pritvora i zadržavanja
Određivanju pritvora pored hapšenja najčešće prethodi i zadržavanje. Uhapšeno lice javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv. Međutim, bez odluke suda uhapšeno lice ne može biti zadržano duže od 48 sati.
O zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja.
Lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu.
Zaključuje se da zadržavanje prethodi određivanju pritvora i da može trajati najduže 48 sati, te da osumnjičeni nakon toga može biti lišen slobode samo ukoliko mu je sud odredio pritvor.
Dok se pritvor može odrediti samo protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo zadržati se mogu i druga lica. Pored zadržavanja osumnjičenog mogu se zadržati i druga lica zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela. Policija može lica zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela uputiti javnom tužiocu ili ih zadržati do njegovog dolaska, ako bi ta lica mogla da daju podatke važne za postupak i ako je verovatno da se njihovo ispitivanje kasnije ne bi moglo izvršiti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama. Zadržavanje ovih lica na mestu krivičnog dela ne može trajati duže od šest časova. Jasno je da zadržavanje ovih lica nije pritvor niti može biti pritvor.
U kojoj fazi postupka se može odrediti pritvor
Ako se posmatra u odnosu na fazu krivičnog postupka pritvor se može odrediti
- neposredno nakon izvršenja krivičnog dela u fazi istrage ili istražnih radnji,
- u fazi podizanja optužnice odnosno podnošenja optužnog predloga
- u fazi podnošenja predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja
- u fazi glavnog pretresa
- nakon izricanje presude
- prilikom donošenja rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje krivičnog postupka.
Razlozi za pritvor
Razlozi za pritvor propisani su u čl. 211 Zakonika o krivičnom postupku.
Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako:
1) se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;
2) postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;
3) osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti;
4) je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
U skraćenom postupku pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.
U predlogu za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja javni tužilac može predložiti da se prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi odredi pritvor, pored osnova iz člana 211. ovog zakonika, i ako postoji opravdana opasnost da bi usled duševnih smetnji mogao da izvrši krivično delo. U ovom slučaju pre odlučivanja o određivanju pritvora sud će pribaviti mišljenje veštaka.
Ko određuje pritvor
O određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti. U fazi istražnih radnji pritvor najčešće određuje sudija pojedinac a u istrazi sudija za prethodni postupak. O žalbi na njegovu odluku odlučuje vanpretresno veće sastavljeno od troje sudija.
Od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća.
Na pripremnom ročištu predsednik sudećeg veća može, uz saglasnost stranaka, ukinuti pritvor ili ga zameniti blažom merom.
Kad izrekne presudu na kaznu zatvora, sudeće veće može optuženom koji se brani sa slobode odrediti ili produžiti pritvor.
Kako pritvor utiče na tok postupka i osumnjičenog
Imajući u vidu da se određivanjem pritvora ograničavaju osnovna prava čovaka to znatno utiče na tok postupka i položaj okrivljenog tokom krivičnog postupka
Okrivljeni koji se nalazi u pritvoru mora imati branioca. To znači da on može sam izabrati branioca ili prepustiti da mu sud postavi branioca po službenoj dužnosti ( povezati sa troškovima)
Ukoliko osumnjičeni bude oglašen krivim biće dužan da snosi eventualno nastale troškove svog lečenja za vreme dok se nalazio u pritvoru.
Krivični postupak protiv okrivljenog koji je u pritvoru je hitan.
Hitnost postupka znači da će organ postupa po pravilu prekoredno i u kraćim rokovima preduzimati radnje u postupku. Tako je propisano da će predsednik veća odrediti pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana ako je optuženi u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optuženi na slobodi, računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud.
Drugostepeni sud je dužan da svoju odluku sa spisima dostavi prvostepenom sudu najkasnije u roku od četiri meseca, a ako je optuženi u pritvoru, najkasnije u roku od tri meseca, od dana kada je sudija izvestilac primio spise tog suda sa predlogom javnog tužioca.
U skraćenom postupku je propisano da sudija naredbom odrediti dan, čas i mesto održavanja glavnog pretresa najkasnije u roku od 30 dana, a ako je određen pritvor, u roku od 15 dana, računajući od dana dostavljanja optužnog predloga, odnosno privatne tužbe okrivljenom.
Pritvor i radni odnos
O stavljanju okrivljenog u pritvor, sud će u roku od tri dana od donošenja odluke obavestiti po službenoj dužnosti organ ili poslodavca kod koga je okrivljeni zaposlen. Prema zakonu o radu zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. Ako je protiv zaposlenog započeto krivično gonjenje zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, udaljenje može da traje do pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Prvostepena osuđujuća presuda treba da sadrži i odluku o uračunavanju pritvora u izrečenu kaznu. Ukoliko osuđenom na kaznu zatvora nije uračunato vreme pritvora u kaznu ili uračunavanje nije pravilno izvršeno, o tome će odlučiti posebnim rešenjem sud koji je sudio u prvom stepenu. U tom slučaju osumnjičeni ili njegov branilac mogu sudu podneti zahtev za donošenje ovog rešenja.
Ako je prvostepenom presudom izrečena kazna zatvora, optuženi koji se nalazi u pritvoru može zahtevati da bude upućen na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude.
Ovaj zahtev optuženi može nakon objavljivanja presude podneti usmeno na zapisnik pred sudom ili pred zavodom u kojem je pritvoren. Tom prilikom će biti upozoren da će na izdržavanju kazne zatvora biti izjednačen u pravima i obavezama sa ostalim osuđenim licima. Zavod će bez odlaganja zapisnik dostaviti sudu.
Postupanje sa pritvorenicima
O postupanju sa pritvorenicima možete čitati od člana 217. do 223. Zakonika o krivičnom postupku.
Pravilnikom o izvršenju mere pritvora propisan je prijem i otpuštanje pritvorenika, kao i njihova prava i obaveze za vreme boravka u pritvoru. Ovaj pravilnik sa sadržajem možete pročitati ovde.
Takođe možete pročitati deo Zakona o izvršenju krivičnih sankcija čiji se deo odnosi i na primenu mere pritvor – Zakon o izvršenju krivičnih sankcija sa sadržajem – PRIMENA MERE PRITVOR.
Zaključak
Pritvorom se ograničava pravo na kretanje kao jedno od najvažnijih prava čovaka. Njegova ulogu u zaštiti javnog interesa i osiguranju pravde je veoma važna. Međutim, kako bi se osigurala pravednost i zaštitila prava okrivljenog, potrebno je strogo poštovati zakone i pravila koja regulišu pritvor i njegovu primenu. Lica koja su neosnovano pritvorena mogu zahtevani naknadu štete od države zbog neosnovanog lišenja slobode.
