Oportunitet može biti ključ ukoliko ste suočeni sa krivičnim gonjenjem. U ovom tekstu ćete saznati u kojim slučajevima se primenjuje, kako da izbegnete optužbu pred sudom, da li ćete snositi troškove postupka i koje su posledice primene načela oportuniteta.
Oportunitet značenje
Odlaganje krivičnog gonjenja ili oportunitet je mogućnost da javni tužilac ne pokrene krivični postupak protiv osumnjičenog. To javni tužilac može učiniti ukoliko osumnjičeni ispuni jednu ili više obaveza koje mu javni tužilac naloži.
Uslovi za primenu ovog instuta propisani su u članu 283. Zakonika o krivičnom postupku što možete pogledati na sajtu Paragrafa.
Značaj oprtuniteta za okrivljenog
Ukoliko osumnjičeni prihvati odlaganje krivičnog gonjenja i ispuni naložene obaveze protiv njega će biti odbačena krivična prijava. Protiv osumnjičenog se neće voditi krivični postupak pred sudom niti će mu se evidentirati da je izvršio krivično delo i da je osuđen. Kada se krivična prijava odbaci, osumnjičeni takoreći ima ,,čist dosije“. Ovo je veoma značajno kod osoba koje traže zaposlenje. Jedan od uslova za zaposlenje može biti i taj da su neosuđivani. Za razliku od lica koja u postupku pred sudom budu oglašeni krivim, lica prema kojima je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja mogu dobiti uverenje da su neosuđivana.
Prvi uslov za oportunitet
Prvi uslov je da je za krivično delo za koje se određeno lice sumnjiči zaprećena kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna. Krivično delo kod kog se često primenjuje oportunitet je neovlašeno držanje opojnih doga iz čl. 246 a st. 1 KZ. Više o kaznama i mogućnošću oslobađanja od optužbe za ovo krivično delo možete pročitati u tekstu Kazna za posedovanje Marihuane član 246 a Krivičnog zakonika.
Krivična dela kod kojih se takođe često primenjuje ovaj institut su i
- krađa iz člana 203. stav 1 Krivičnog zakonika
- „saobraćajke“, tačnije za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz čl. 289 Krivičnog zakonika.
- nasilje u porodici iz čl. 194 st. 1 i 2 KZ
Drugi uslov za oportunitet
Drugi uslov je da tužilac ponudi primenu odlaganja krivičnog gonjenja za konkretno krivično delo. Primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja je diskreciono pravo javnog tužioca. Čak i kada je neko osumnjičen za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna javni tužilac mu ne mora ponuditi odlaganje krivičnog gonjenja. Javni tužilac u svakom konkretnom slučaju proverava da li je prema osumnjičenom ranije primenjivan institut odlaganja krivičnog gonjenja i da li je osumnjičeni ranije osuđivan. Osim toga javni tužilac ceni i sve okolnosti izvršenja konkretnog krivičnog dela.
Treći uslov za oportunitet
Treći uslov je da osumnjičeni prihvati institut odlaganja krivičnog gonjenja. Kada prihvati, javni tužilac će predočiti i naložiti osumnjičenom ispunjenje jedne ili više obaveza.
Četvrti uslov za oportunitet
Osumnjičeni mora da ispuni obaveze u roku koji mu odredi javni tužilac. Zakonodavac je predvideo više obaveza koje javni tužilac može da naloži osumnjičenom:
- da nadoknadi pričinjenu štetu odnosno da otkloni štetnu posledicu,
- da uplati određeni novčani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove,
- da ispuni dospele obaveze izdržavanja,
- da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga.
Kada se može primeniti oportunitet
Primena ovog instituta je moguća od podnošenja krivične prijave, pa sve dok javni tužilac ne podnese optužni predlog sudu. Nakon podnošenja optužnog predloga – u fazi glavnog pretresa, primena ovog instituta nije moguća.
Procedura kod primene oportuniteta
Nakon izvršenja krivičnog dela najpre dolazi do podnošenja krivične prijave. Krivičnu prijavu javnom tužiocu može podneti policija, oštećeni ili neko drugo lice. Prilikom razmatranja krivične prijave javni tužilac odlučuje da li postoje uslovi za primenu načela oportuniteta i da li će ga u konkretnom slučaju primeniti. Kada se odluči za primenu ovog načela javni tužilac će uputiti poziv osumnjičenom da određenog dana dođe u prostorije javnog tužilaštva.
Kada osumnjičeni dođe kod javnog tužioca on će mu predočiti mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja. Objasniće mu koje obaveze i u kom roku treba da ispuni da bi se krivična prijava odbacila. Osumnjičeni može da prihvati ili odbije primenu načela oportuniteta.
U tom slučaju javni tužilac donisi naredbu. Ova nareba sadrži koju obavezu osumnjičeni treba da ispuni i rok za ispunjenje obaveze. Najčešće se radi o uplati određenog iznosa novca u humanitarne svrhe odnosno na određeni račun. Osumnjičeni treba da obavesti javnog tužioca o ispunjenju ove obaveze i dostavi uplatnicu u roku za ispunjenje obaveze. Nakon ispunjene obaveze po naredbi javni tužilac donosi rešenje o odbačaju krivične prijave.
Veoma je važno da se obaveza ispuni u celosti i u roku iz naredbe. U suprotnom tužilac može podneti optužni predlog nakon čega se oportunitet ne može primeniti. Čak i da je osumnjičeni ispunio veći deo obaveze u roku ali obavezu nije ispunio u celosti javni tužilac neće odbaciti krivičnu prijavu. Međutim, u nekom slučajevima javni tužilac može omogućiti osumnjičenom dodatni rok za ispunjenje naložene obaveze.
U zavisnosti od dokaza kojima raspolaže javni tužilac može postupiti na više načina. Ako poseduje dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je osumnjičeni izvršio krivično delo odmah će podneti optužni predlog sudu. Nakon toga postupak se završava pred sudom.
U situacij kada nema dovoljno dokaza za optuženje javni tužilac može preduzimati istražne radnje i prikupiti dodatne dokaze. U tom smilu može ispitati još neka lica kao svedoke, obaviti veštačenja, prikipiti pisane dokaze i dr. Nastale troškove veštačenja će na kraju snositi osumnjičeni ako pred sudom bude oglašen krivim. Ko snosi troškove krivičnog postupka i šta je siromaško pravo možete pročiati ovde.
Da li je potrebna saglasnost oštećenog za oportunitet
Oštećeni se poziva u prostorije tužilaštva radi izjašnjenja povodom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Međutim, stav oštećenog ne obavezuje javnog tužioca. To znači da se odlaganje krivičnog gonjenja može primeniti i kada se oštećeni ne saglasi sa tim. Bez obzira da li je oštećeni dao saglasnost ili ju je uskratio, oštećeni ne gubi pravo da svoj imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.
Šta ako osumnjičeni ne ispuni obavezu koju mu naloži javni tužilac
Rok za izvršenje obaveze koja odlaže krivično gonjenje javni tužilac navodi u naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja. Ovu naredbu predaje osumnjičenom. U praksi je to obično 3-4 meseca, a najviše može biti godinu dana. Kada osumnjičeni izvrši naloženu obavezu tužilac će odbaciti krivičnu prijavu rešenjem.Otome ćeće obavestiti oštećenog. Ako osumnjičeni ne izvrši naloženu obavezu, javni tužilac će ga obavestiti da se protiv njega nastavlja krivično gonjenje. Potom će podneti optužni predlog nadležnom sudu. Primena odlaganja krivičnog gonjenja je moguća sve dok javni tužilac ne podnese optužni predlog nadležnom sudu. Ukoliko osumnjičeni naložene obaveze ispuni nakon podnošenja optužnog predloga sudu ne može se primeniti odlaganje krivičnog postupka. U tom slučaju postupak se mora okončati pred sudom.
Troškovi postupka i oportunitet
Bliže o stavu Vrhovnog kasacionog suda u pogledu troškova postupka koje snosi osumnjičeni kod primene oportuniteta možete pročitati u presudi Kzz 1292/2020 ovde.
Da li optuženi može tražiti troškove postupka kao kod odbacivanje krivične prijave u drugim slučajevima možete pročitati u presudi Kzz 306/2014 ovde.
Da li oštećeni nakon oportuniteta može pokrenuti postupak za naknadu štete ?
Odbacivanje krivične prijave ne sprečava oštećenog da zahteva naknadu štete u parničnom postupku. Bez obzira što nema osuđujuće presude u krivičnom postupku parnični sud može utvrđivati da li je osumnjičeni kriv za nastanak štete. Pojam krivice u građankopravnom smislu širi je od pojma krivice u krivičnom postupku. U tom postupku oštećeni od optuženog može tražiti materijalnu i nematerijalnu štetu. Koje vidove štete oštećeni može tražiti možete pročitati ovde.
Svrha načela opurtuniteta
Svrha instituta odlaganja krivičnog gonjenja jeste izbegavanje vođenja krivičnog postupka protiv lica prema kojima nije nužno izricanje krivičnih sankcija. Cilj je da se ta lica ne osude i ne evidentiraju kao osuđivani već da im se pruži ,,još jedna šansa“ . Osim toga na ovaj način se rasterećuju sudovi i smanjuju troškovi postupka. Novac uplaćen u humanitarne svrhe usmerava se za društvene potrebe. Ovaj novac se dodeljuje zdravstvenim ustanovama, ustanovama u prosveti, kulturi i dr.
Primer iz prakse
Žena u srednjim godinama, domaćica, majka dva maloletna deteta ušla je u prodavnicu, uzela šest majica sa police, stavila u svoju kesu i izašla. Prodavačica ju je zadržala dok nije došla policija. Vrednost tih majica je bila 15.000,00 dinara. Ova žena se sumnjičila za izvršenje krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. Oštećenoj su majice odmah vraćene i nije tražila nikakvu odštetu od osimnjičene. Osumnjičena je pred tužiocem izjavila ,,ne znam šta mi je bilo“.
Postupanje javnog tužioca
Javni tužilac je osumnjičenoj predočio mogućnost primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, s obzirom na to da ranije nije bila osuđivana. Ona je izjavila da se kaje za izvršeno krivično delo i prihvatila primenu ovog instituta. Naredba o odlaganju gonjenja je glasila da u roku od 3 meseca uplati iznos od 30.000,00 dinara u humanitarne svrhe. U ostavljenom roku ona je to učinila. Nadležnom javnom tužilastvu dostavila je dokaz o uplati iznosa od 30.000,00 dinara, u humanitarne svrhe i krivična prijava protiv nje je odbačena.
Oportunitet kao presuđena stvar
Da li se nakon odbacivanja krivične prijave primenom oportuniteta može voditi krivični postupak povodom krivičnog dela zbog kog je odbačena krivična prijava? Na sednici Krivičnog odeljenja Vrhovni kasacioni sud je 1.3.2021.godine zauzeo stav po ovom pitanju.
Obrazloženje ovog stava možete pročitati ovde.
Bravo Stefane
Bravo stefane, prava stvar…..
Zahvaljujem, smatrao sam da bi mozda trebalo da se sa ovim institutom upoznaju i ljudi koji nisu diplomirani pravnici.