Sitna krađa je krivično delo. Međutim, kod građana često dolazi do zabune da li se za sitnu krađu krivično odgovara i da li učinilac ovog krivičnog dela može biti kažnjen. U ovom tekstu ćemo pokušati da razjasnimo ova pitanja.
Šta je sitna krađa
Ako vrednost ukradene stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, takva krađa će se smatrati sitnom krađom.
U čemu se razlikuju krađa i sitna krađa
Krivično delo krađa prema Krivičnom zakoniku RS čini onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Krađa će postojati kada vrednost ukradene stvari prelazi iznos od pet hiljada dinara. Pored toga krađa će postojati i kada vrednost ukradene stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, ali učinilac nije išao za tim da pribavi malu imovinsku korist.
Za razlikovanje krađe i sitne krađe nije bitna samo vrednost ukradene stvari već i namera učinioca. Ako se iz objektivnih okolnosti u konkretnom slučaju zaključuje da učinilac nije išao za tim da pribavi malu protivpravnu imovinsku korist radi će se o krivičnom delu krađa iz čl. 203 KZ ili krivičnom delu teška krađa iz čl. 204 KZ, čak i kada iznos ukradene stvari ne prelazi pet hiljada dinara.
Sitna krađa primeri
Kada je učinilac ukrao novčanik i iz novčanika oduzeo sav novac koji je našao ( 200,00 dinara), ne može se raditi o sitnoj krađi. Iz činjenice da učinilac oduzima novčanik pri čemu ne zna koliko u njemu ima novca te da oduzima sav novac može se zaključiti da nije išao za tim da pribavi malu protipravnu imovinsku korist. Sa druge strane, ako je učiniocu bilo dostupno oduzimanje i vrednijih stvari ali i pored toga njih nije oduzeo može se zaključiti da je išao za tim da pribavi malu protipravnu imovinsku korist. To je na primer slučaj kada je učinilac iz prodavnice u kojoj je bila otvorena kasa sa novcem u iznosu od 30.000,00 dinara oduzeo samo 1.000,00 da bi kupio da jede.
Najčešći primeri sitne krađe u praski su oduzimanje robe u mareketima i buticima koja ne prelazi iznos od 5.000,00 dinara. Međutim, javljaju se i slučajevi ovakvih krađa na radnom mestu. Tako je bilo slučajeva krađe goriva ili pazara koji nisu prelazili iznos od 5.000,00 dinara.
Da li se učinilac sitne krađe može krivično goniti
Odgovor je da. Kada je sitna krađa izvršena na štetu državne imovine gonjenje preduzima javni tužilac po službenoj dužnosti. To bi bio slučaj kada bi neko sa zgrade opštine oduzeo bakarni oluk čija je vrednost 4.000,00 dinara.
Međutim, kada je sitna krađa izvršena na štetu privatne imovine, gonjenje ne preduzima javni tužilac po službenoj dužnosti. Zbog toga veliki broj građana smatra da se za sitnu krađu krivično ne odgovara. To nije tačno. I kradljivac čokolade u supermarketu može biti krivično gonjen pred sudom za krivično delo sitna krađa iz čl. 210 KZ. Stvar je u tome što se u slučaju kada je sitna krađa izvršena na štetu privatne imovine gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. To znači da oštećeni mora podneti sudu optužni akt – privatnu tužbu i zastupati privatnu tužbu pred sudom. Trgovački lanci često angažuju advokate koji gone učinioce ovog krivičnog dela privatnim tužbama. To čine najčešće iz razloga da ne bi ponavljali ovo krivično delo u njihovim objektima.
Produženo krivično delo krađa
Treba imati u vidu da se više sitnih krađa mogu pravno kvalifikovati i kao jedno produženo krivično delo krađa. U tom slučaju javni tužilac će preduzeti krivično gonjenje bez obzira da li su učinjene na štetu privatne ili državne imovine. To može biti zanimljivo marketima i trgovačkim lancima kog kojih ista lica više puta vrše sitnu krađu. Oni koji ne žele da ih gone privatnom tužbom mogu sačekati da ukupna vrednost ukradenih stvari pređe iznos od 5.000,00 dinara i da podnesu krivičnu prijavu protiv učinioca za produženo krivično delo krađa nadležnom javnom tužiocu. U krivičnoj prijavi treba da opišu sve događaje i da navedu ukupnu vrednost ukradene stvari. Kako podneti krivičnu prijavu možete pročitati ovde.
Više sitnih krađa se mogu kvalifikovati kao produženo krivično delo krađa ukoliko su učinjene u vremenskoj povezanosti, od strane istog učinioca i koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti:
- istovetnosti oštećenog
- istovrsnosti predmeta dela
- korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa
- jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.
Koja je kazna propisana za krivično delo sitna krađa
Za ovo krivično delo zaprećena je novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci. Međutim, koju kaznu će sud izreći učiniocu ponajviše zavisi od ranije osuđivanosti učinioca. Ukoliko je neosuđivan najčešće će mu biti izrečena ulovna kazna zatvora ili novčana kazna. Sud ima mogućnost da mu izrekne i kaznu rada u javnom interesu, pa čak i sudsku opomenu. Onima koji su ranije više puta osuđivani sud u većini slučajeva izriče kazne zatvora.
U krivičnim postupcima za sitnu krađu po privatnoj tužbi troškovi postupka mogu biti od 100.000, 00 do 300,000, 00 dinara. Obavezivanje okrivljenog da plati ove troškove je često mnogo teže za njega nego sama sankcija.
Koje su posledice sitne krađe
Osim menjeg finansijskog gubitka žrtve sitne krađe često doživljavaju osećaj narušene sigurnosti i poverenja u svoje okruženje. To može dovesti do stalnog straha od krađe i osećaja nepoverenja prema drugim ljudima. Zbog toga je važno goniti učinioce ovih krivičnih dela kako se ne bi stvorila slika neodgovornosti za sitne krađe.
O najsmešnijim krađama možete pročitati tekst Lopovi, al’ za malo: Ovo su bile najsmešnije krađe u 2021. (nova.rs)
