ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA – KAKO PROVERITI I IZRAČUNATI

Zastarelost krivičnog gonjenja je vremenski period nakon izvršenja krivičnog dela nakon čijeg isteka se učinilac ne može goniti niti kazniti. Propisivanjem rokova zastarelosti utiče se na pravosudne organe da učinioce krivičnih dela ažurno i efikasno gone i kažnjavaju. Svrha kažnjavanja je da se učinilac popravi i da u buduće ne vrši krivična dela kao i da se pozitivno i preventivno utiče na druge moguće izvršioce. Protekom vremena izvršeno delo pada u zaborav pa naknadno kažnjavanje nije korisno ni za drušvo ni za samog učionioca.

Zastarelost krivičnog gonjenja
Zatarelost krivičnog gonjenja

Šta je zastarelost krivičnog gonjenja

Zastarelost krivičnog gonjenja znači da se ne može preduzeti krivično gonjenje učinioca po proteku zakonom određenog vremena od izvršenja dela. Ukoliko je gonjenje započeto, prema učiniocu se ne može izreći krivična sankcija.

Od kada se računa rok za nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja

Zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je posledica nastupila.

Kada datum izvršenja poslednje radnje krivičnog dela nije precizno određen, vreme preduzimanja radnje krivičnog dela određuje se tako što se kao datum izvršenja krivičnog dela uzima onaj datum koji je najpovoljniji po okrivljenog.

U situaciji kada je preduzeto više radnji izvršenja krivičnog dela, rok zastarelosti krivičnog gonjenja računa se kada je preduzeta poslednja radnja izvršenja krivičnog dela. Kod produženog krivičnog dela vreme zastarelosti krivičnog gonjenja računa se za svako pojedinačno krivično delo koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela, a ne prema vremenski poslednjem izvršenom krivičnom delu.

Za ocenu zastarelosti krivičnog gonjenja u slučaju kada je krivični postupak pravnosnažno okončan u okviru roka apsolutne zastarelosti, nije od značaja kada je otpravak drugostepene presude kojom je postupak pravnosnažno okončan poslat prvostepenom sudu.

Kada nastupa zastarelost krivičnog gonjenja

Zastarelost krivičnog gonjenja nastupa po proteku zakonom određenog perioda. Ovaj zakonski period se razlikuje u zavisnosti od „ozbiljnosti“ krivičnog dela odnosno od zaprećene kazne za učinjeno krivično delo. Da bi se odredio rok zastarelosti potrebno je najpre iz posebnog dela Krivičnog zakonika utvrditi koja se kazna može izreći za konkretno krivično delo.

To možemo prikazati na primeru krivičnog dela krađa. Članom 203 Krivičnog zakonika propisano je da će se ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Kada smo odredili da se za ovo krivično delo može izreći kazna zatvora do tri godine, potrebno je utvrditi koji je rok zastarelosti prema ovako zaprećenoj kazni zatvora. To ćemo utvrditi iz opšteg dela Krivičnog zakonika tačnije iz čl. 103 KZ. Rokove za nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja iz ovog člana zakona lakše možemo prikazati kroz tabelu.

Rokovi za zastarelost krivičnog gonjenja – tabela

ZAPREĆENA KAZNARELATIVNA ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJAAPSOLUTNA ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA
kazna zatvora do jedne godine ili novčana kaznadve godine od izvršenja krivičnog delačetiri godine od izvršenja krivičnog dela
kazna zatvora preko jedne godinetri godine od izvršenja krivičnog delašest godina od izvršenja krivičnog dela
kazna zatvora preko tri godinepet godina od izvršenja krivičnog deladeset godina od izvršenja krivičnog dela
kazna zatvora preko pet godina;deset godina od izvršenja krivičnog deladvadeset godina od izvršenja krivičnog dela
kazna zatvora preko deset godina;petnaest godina od izvršenja krivičnog delatrideset godina od izvršenja krivičnog dela
kazna zatvora preko petnaest godina;dvadeset godina od izvršenja krivičnog delačetrdeset godina od izvršenja krivičnog dela
Zastarelost krivičnog gonjena – tabela

Relativna zastarelost krivičnog gonjenja

Relativna zastarelost nastupa kada se ne preduzimaju procesne radnje radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela. Relativnu zastarelost je najbolje objasniti kroz primer nepodnošenja krivične prijave. Ukoliko je neko lice pretrpelo krađu novca u iznosu od 10.000,00 dinara i to nije prijavilo u roku od 3 godine od dana izvršenja krivičnog dela nastupiće relativna zastarelost krivičnog gonjenja. To znači da učinilac navedene krađe koja je prijavljena posle proteka navedenog roka od tri godine neće biti gonjenjen niti kažnjen.

Osim nepodnošenja krivične prijave relativna zastarelost može nastupiti i kada nadležni organi ne preduzimaju radnje u cilju otkrivanja i gonjenja učinioca. To je slučaj kada oštećeni podnese krivičnu prijavu za navedenu krađu ali nadležni organi u roku od tri godine od dana podnošenja prijave ne preduzimu ni jednu procesnu radnju radi otkrivanja i gonjenja učinioca. Ukoliko se desi da se krivična prijava „zaturi“ pa policija i javni tužilac u navedenom roku ne pozivaju osumnjičenog, svedoke niti prikupljaju druge dokaze nastupiće relativna zastarelost krivičnog gonjenja.

Relativna zastarelost kod privatne tužbe

Dok su navedeni primeri retki u praksi postoje slučajevi koji su znatno češći. To je kada oštećeni sazna za izvršenje krivičnog dela po proteku roka za nastupanje relativne zastarelosti. Važno je znati da rokovi za nastupanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja teču od trenutka izvršenja krivičnog dela nezavisno od toga kada je oštećeni saznao za izvršenje krivičnog dela. Ovo je veoma značajno kod krivičnih dela koja se gone po privatnoj tužbi gde su najčešće rokovi nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja dve godine od izvršenja krivičnog dela.

Uzmimo primer krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212 st. 1 KZ. Za ovo krivično delo rok nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja je 2 godine od izvršenja krivičnog dela.

Oštećeni je otišao u inostranstvo gde je boravio dve godine i dva meseca. Kada se vratio saznao je da mu je komšija, dan nakon što je otišao u inostranstvo, iz obesti, izbušio gume na traktoru. Pošto je u konkretnom slučaju od vremena izvršenja krivičnog dela proteklo više od dve godine nastupila je relativna zastarelost krivičnog gonjenja. Oštećeni neće moći krivično da goni svog komšiju. Ukoliko podnese privatnu tužbu sud će na osnovu čl. 503 st. 1 u vezi sa čl. 338 st. 1 tač. 2 ZKP odbiti privatnu tužbu.

Relativna zastarelost krivičnog gonjenja kod krivičnih dela koje se gone po službenoj dužnosti

Može se desiti da oštećeni podnese krivičnu prijavu pre nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja. Međutim, nekada nije moguće utvrditi tačno vreme izvršenja krivičnog dela. To je slučaj kada postoji mogućnost da je krivično delo izvršeno u dužem vremenskom razmaku pri čemu se ne zna tačan datum izvršenja krivičnog dela. U tom slučaju se ide u korist okrivljenog i kao vreme izvršenja krivičnog dela se uzima najraniji mogući datum. U praksi se to dešava kod krivičnih prijava koje podosi Elektrodistribucija. Elektrodistribucija često prijavljuje da su na brojilu oštećene ili uništene plombe koje se postavljaju radi sprečavanja manipulacija prilikom merenja potrošnje električne energije. Krivična prijava se tada podnosi za krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz čl. 327 KZ. Za ovo krivično delo je propisana kazna zatvora do jedne godine te je rok za nastupanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja dve godine.

U slučaju kada prijavljeni negira izvršenje krivičnog dela javlje se kao sporno vreme izvršenja krivičnog dela. U tom slučaju se ceni kada je izvršena prethodna kontrola mernag mesta. Ukoliko je između kontrole prilikom koje je utvrđena povreda plombe i prethodne kontrole proteklo više od dve godine ne može se utvrditi tačno vreme izvršenja krivičnog dela. Kada se uzme najraniji mogući datum izvršenja krivičnog dela ( prvi dan posle prethodne kontrole) dolazimo do zaključka da je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja. Ukoliko bude podnet optužni predlog sud će na osnovu čl. 503 st. 1 u vezi sa čl. 338 st. tač. 2 ZKP odbiti optužni predlog. Više o krađi struje možete čitati ovde.

Kako se prekida nastupanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja

Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela. Zastarelost se prekida i kad učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivičnog delo. Svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče. Šta ovo znači?

To znači u navedenim primerima da se podnošenjem krivične prijave prekida rok zastarelosti. Danom podnošenja krivične prijave rok za nastupanje relativne zastarelosti počinje da teče iznova i ponovo je potrebno da od trenutka podnošenja krivične prijave protekne rok od tri godine da bi nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja za krađu. Ovo važi i za preduzimanje drugih procesnih radnji. Izdavanjem naredbe policiji da se osumnjičeni privede radi saslušanja povodom podnete krivične prijave prekida se rok zastarelosti i on od dana izdavanja te naredbe počinje da teče ispočetka.

Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja

Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa u svakom slučaju po proteku određenog vremena. Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastaje kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja. To znači da ona nastupa nezavisno od toga da li oštećeni i organi postupka preduzimaju procesne radnje radi krivičnog gonjenja učinioca ili ne. Zbog toga su rokovi za nastupanje apsolutne zastarelosti duplo duži od rokova za nastupanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Da pojasnimo i apsolutnu zastarelost na navedenom primeru krađe. Pokradeno lice je podnelo krivičnu prijavu u roku od tri godine od dana izvršenja krivičnog dela. Policija je saslušala okrivljenog, prikupila dokaze i javni tužilac je podneo optužni predlog. Međutim, postupak pred sudom nije okončan u roku od šest godina nakon izvršenja krivičnog dela. Po proteku roka za nastupanje apsolutne zastaresliti krivičnog gonjenja sud više ne može izreći krivičnu sankciju protiv optuženog. Za razliku od prekida relativne zastarelosti kod apsolutne nema prekida i ona nastupa u svakom slučaju kad prođe rok predviđen zakonom od izvršenja krivičnog dela.

Zašto nastupa zastarelost krivičnog gonjenja

Postoje više razloga zbog kojih može nastupiti zastarelost krivičnog gonjenja. Neke od njih smo objasnili u delu koji se odnosi na nastupanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja. Zbog toga ćemo ovde ukazati na razloge i okolnosti koje u praksi najčešće dovode do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Kasno podnošenje krivične prijave može dovesti do zastarelosti krivičnog gonjenja. Kod krivičnih dela kod kojih je kraći rok zastarelosti dešavalo se da se krivična prijava podnese neposredno pre nastupanja relativne zastarelosti. Nadležnom javnom tužiocu treba određeno vreme da proveri navode prijave i prikupi dokaze. Neretko se dešava da nadležni javni tužilac ne može odmah, pozivom, obezbediti prisustvo osumnjičenog radi saslušanja. U tom slučaju se izdaju naredbe policiji radi prinudnog dovođenja osumnjičenog pa je i policiji potrebno vreme da ga pronađe. Kada javni tužilac najzad i pronađe osumnjičenog, prikupi dokaze i podnese optužni akt sledi postupak pred sudom. I tu se neretko dešava da prođe određeni vremenski period dok se ne obezbedi prisustvo optuženog. Nakon presuđenja potrebno je izraditi presudu i uredno je dostaviti strankama. Okrivljeni ima pravo žalbe pa je potrebno i da drugostepeni sud odluči o toj žalbi. Drugostepeni sud ima ovlašćenje da ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje. Sve ove procesne radnje zahtevaju određeno vreme. Zbog toga je veoma važno blagovremeno podneti krivičnu prijavu.

Veći broj okrivljenih i njihova nedostupnost sudu može biti razlog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. U krivičnim postupcima gde je veći broj optuženih glavni pretres se ne može održati dok svi ne budu prisutni. Poznat je slučaj pod nazivom Afera indeks. U ovom postupku je bilo najpre otuženo 39 lica za primanje mita, a potom je pridodato još 49 lica za davanje mita. Ovoliki broj optuženih svakako stvara potoškoće najpre prilikom održavanja glavnog pretresa a potom i kod dostavljanja presude.

Poternica prema okrivljenima koja nije realizovana može dovesti do zastarelosti krivičnog gonjenja. U predmetima gde ima veći broj optuženih dešava se da neki od optuženih nisu dostupni sudu. U tom slučaju se naređuje izdavanje poternice. Može se desiti da prođe rok za nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja a da optuženi ne budu pronađeni i uhapšeni po poternici.

Da li nastupa relativna zastarelost krivičnog gonjenja kada je raspisana poternica

Kod ovog pitanja treba imati u vidu stav Vrhovnog kasacionog suda zazet u presudi Kzz OK 17/2018 od 29.03.2018.godine.

U ovoj presudi Vrhovni kasacioni sud naglašava da treba razlikovati dejstvo poternice u odnosu na zastarelost izvršenja kazne, od njenog dejstva u odnosu na zastarelost krivičnog gonjenja. Naime, kada je reč o zastarelosti izvršenja kazne, kao što je već napred navedeno, raspisivanjem poternice prekida se relativna zastarelost izvršenja kazne i u tom slučaju to može trajati do nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja kazne. Zastarelost izvršenja kazne prekida se svakom radnjom nadležnog državnog organa, a to osim suda može biti i policija koja svakodnevno postupa po raspisanoj poternici, vršeći na taj način radnju koja ima trajni karakter. Sa druge strane, kada je reč o raspisivanju poternice u odnosu na zastarelost krivičnog gonjenja, njeno dejstvo se sastoji u tome da poternica prekida relativnu zastarelost krivičnog gonjenja. Od tada zastarelost krivičnog gonjenja ponovo počinje da teče na osnovu člana 104. stav 3. KZ, odnosno počinje da teče novi rok relativne zastarelosti, s obzirom da se zastarelost krivičnog gonjenja prekida svakom procesnom radnjom (samo radnjom procesnih subjekata, a ne radnjom nadležnog državnog organa) koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela.

Ko utvrđuje zastarelost krivičnog gonjenja

Ko će utvrditi zastarelost krivičnog gonjenja zavisi od toga u kojoj se fazi nalazi postupak. Ukoliko se postupak nalazi u fazi pred javnim tužiocem on će to konstatovati i doneti rešenje kojim će odbaciti krivičnu prijavu ili će obustaviti istragu ukoliko je postupak u fazi istrage. Ukoliko je postupak u fazi glavnog pretresa pred sudom javni tužilac može odustati od krivičnog gonjenja i o tome sačiniti službenu belešku.

Ukoliko je postupak u fazi ispitivanja optužnice pred sudom a javni tužilac ne odustane od krivičnog gonjenja veće (član 21. stav 4.) će, u slučaju nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, odlučiti rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja. Kada je postupak u fazi nakon potvrđivanja optužnice predsednik veća će rešenjem obustaviti krivični postupak u slučaju nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja odnosno sud će doneti presudu kojom se optužba odbija.

Zastarelost u ponovljenom krivičnom postupku

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, rok zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče u procesnoj situaciji kada je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka, zbog krivičnog dela koje je bilo obuhvaćeno ranijom presudom kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan. U tom slučaju, ne radi se o tome da se u novom postupku tek treba ostvariti krivično gonjenje za nešto što nije bilo obuhvaćeno ranijom presudom kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan. Ovo posebno i zbog toga što se zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja kazne međusobno isključuju odnosno ne mogu teći istovremeno.

U ponovljenom postupku u korist okrivljenog preispituje se zakonitost ranije pravnosnažne presude prema stanju stvari koje obuhvata i činjenice i primenu materijalnog i procesnog prava u vreme njenog donošenja. Ceni se samo da li su u trenutku donošenja te presude materijalno pravo pa i odredbe koje se odnose na zastarelost pravilno primenjene. Ovakav stav zauzeo je Vrhovni kasacioni sud u presudi Kzz. 436/22 od 5. 5. 2022.godine.

Kakve su posledice nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja

Osim što dovodi do toga da se izvšilac krivičnog dela ne može goniti odnosno kazniti nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja može imati i druge posledice. Kod žrtve krivičnog dela ono izaziva razočarenje. Ne može se zadovoljiti pravda i žrtva će se osećati nezaštićeno i nesigurno.

Nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja dovodi i do smanjenja poverenja u pravosuđe. Nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja može dovesti do smanjenja poverenja javnosti u pravosuđe jer se čini da se krivica može izbeći ako se samo dovoljno dugo čeka. Ako osoba koja je počinila krivično delo izbegne krivično gonjenje zbog zastarelosti, može biti podstaknuta da ponovi krivično delo jer ne oseća posledice za svoja dela.

U slučaju odbijanja optužbe zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, privatni tužilac može biti obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka. Međutim, to se može desiti samo ako je do zastarelosti došlo usled odugovlačenja postupka od strane privatnog tužioca.

Treba napomenuti da nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja može imati posledice i po postupajućeg sudiju. Prema Zakonu o sudijama to može predstavljati težak disciplinski prekršaj. Težak disciplinski prekršaj postoji ako je došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta zbog nesavesnog rada sudije.

U kojim slučajevima ne može doći do zastarelosti krivičnog gonjenja

Zastarelost krivičnog gonjenja ne nastupa kod pojedinih krivičnih dela kao što su ratni zločini.

Kako precizno izračunati nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja

Prilikom utvrđivanja rokova zastarelosti treba najpre pouzdano utvrditi za koje krivično delo se okrivljeni sumjnjiči odnosno za koje krivično delo je optužen. Pri tome treba imati u vidu da javni tužilac nije vezan pravnom kvalifikacijom iz krivične prijave te je moguće da se postupak i dalje vodi iako je za krivično delo za koje je određeno lice prijavljeno nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. To je slučaj kada je krivična prijava podneta za krivično delo krađa iz čl. 203 st. KZ. Rok nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja bio bi 6 godina od izvršenja krivičnog dela. Međutim, ako tužilac utvrdi da iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi prelazi iznos od 450.000,00 dinara on će ovaj postupak nastaviti računajući rok apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja od 20 godina koji se primenjuje za krivično delo teška krađa iz čl. 204 st. 2 KZ. Čak i u fazi glavnog pretresa tužilac ima ovlašćenje da izmeni optužni akt i promeni pravnu kvalifikaciju krivičnog dela.

Zbog svega navedenog prilikom provere nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja treba biti veoma obraziv. Potrebno je detaljno izvršiti uvid u spise predmeta, obratiti pažnju na eventualne promene pravne kvalifikacije pa tek onda zaključivati o rokovima nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Zbog toga je najispravnije da se ovlasti advokat da pre bilo kakvog zaključivanja pregleda spise predmeta i utvrdi tačan datum nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja.

Kada se na glavnom pretresu ili u žalbenom postupku izmeni pravna kvalifikacija krivičnog dela (sa teže na lakšu i obrnuto) smatra se da su sve ranije, od strane ovlašćenog lica preduzete procesne radnje radi krivičnog gonjenja istog učinioca, prekidale zastarevanje krivičnog gonjenja i u odnosu na krivično delo po izmenjenoj pravnoj kvalifikaciji, ukoliko se krivično delo odnosi na isti krivičnopravni događaj. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 741/16 od 29. 6. 2016 )

Izmena pravne kvalifikacije na teže krivično delo nije moguće jedino u slučaju kada je prvostepena presuda jedanput bila ukinuta od strane drugostepenog suda a žalba izjavljena samo u korist optuženog.

Kako sprečiti da nastupi zastarelost krivičnog gonjenja

Kako bi se sprečilo nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja bitno je što ranije podneti krivičnu prijavu. Ono što još može učiniti oštećeni je to da obaveštava sud i javnog tužioca o saznanjima koja ima o učiniocu u pogledu mesta boravka i dr. Oštećeni može i podnescima upućenim javnom tužiocu i sudu urgirati da se procesne radnje preduzimaju u kraćem roku.

U slučaju raspisivanja poternice i nepronalaska optuženog može se predložiti suđenje u odsustvu.

Kada sudovi primete da je moguće nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja već godinu dana pre nastupanja zastarelosti moraju u veoma kratkim vremenskim razmacima zakazivati ročišta. To mogu činiti na svaka tri dana.

Drugostepeni sudovi inače veoma paze na nastupanje zastarelosti krivičnog gonjeje. U praksi se ne dozvoljava da postupci u predmetima koji su im dostavljeni pred nastupanje zastarelosti zastare. U tim slučajevima se hitno održavaju sednice i donose odluke.