Nalog za pretres stana i drugih prostorija – uslovi i zakon

Nalog za pretres stana i drugih prostorija je zapravo naredba za pretres koju donosi sud. Koji su uslovi za donošenje ove naredbe i da li se pretres može vršiti bez nje? Da li se i kada mora snimati pretresanje stana i drugih prostorija?

Nalog za pretres
Nalog za pretres

Šta je pretresanje stana i drugih prostorija

Pretresanje stana i drugih prostorija predstavlja dokaznu radnju u krivičnom postupku koja se preduzima ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela (ispaljena čaura, tragovi papilarnih linija, tragovi krvi, sperme i izlučevina i dr.) ili predmeti važni za postupak (sredstvo izvršenja krivičnog dela poput oružja, oruđa, isprava ili predmeti pribavljeni izvršenjem krivičnog dela – stvari, novac, opojna droga).

Pretresanje stana i drugih prostorija se preduzima tokom predistražnog postupka ili u istrazi na osnovu naredbe suda ili izuzetno, na osnovu zakonskog ovlašćenja policije i javnog tužioca.

Ko izdaje nalog za pretres ( naredbu)

Naredbu za pretresanje stana i drugih prostorija donosi sudija za prethodni postupak na čijoj teritoriji se nalaze nepokretnosti koje se pretresaju na obrazloženi zahtev javnog tužioca. Naredba sadrži naziv suda koji je naredio pretresanje, predmet pretresanja (konkretno označeni stan, kuća, pomoćne prostorije čiji je držalac okrivljeni ili drugo određeno lice), razlog pretresanja (verovatnoća da će se pretresanjem pronaći tragovi, sredstva i predmeti izvršenja konkretnog krivičnog dela) i naziv organa koji će preduzeti pretresanje ( ovlašćeni policijski službenici koji ne moraju biti imenovani u naredbi) i druge podatke od značaja za pretresanje (da će se pretresanje obaviti noću, pouke o pravima držaoca stana, eventualno datum pretresanja i sl.).

Koliko važi nalog za pretres ( naredba)

Pretresanje mora započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe policiji. Ako ne započne u roku od osam dana, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu. Zakonska norma o roku u kojem se pretres mora započeti je imperativne prirode. To znači da će se u slučaju prekoračenja roka zapisnik o pretresu stana i drugih prostorija tretirati kao nezakonit dokaz i na njemu se ne može zasnovati sudska odluka.

Nalog za pretres mora biti precizan

U naredbi za pretres mora se precizno navesti na koji objekat ili prostorije se odnosi. Kada je u naredbi suda naloženo pretresanje objekta okrivljenog na određenoj adresi, a pretres bude izvršen na mestu drugog objekta okrivljenog, zapisnik o takvom pretresanju će se tretirati kao nezakonit dokaz. Isti je slučaj i kada je naredbom određeno pretresanje prizemnog dela kuće okrivljenog, a pretres bude izvršen u spratnom delu istog objekta. Iz razloga što se predmet pretresanja iz naredbe suda ne podudara sa objektom ili zasebnim delom istog objekta gde je pretresanje izvršeno zapisnik o pretresanju je nezakonit dokaz, kao i svi ostali dokazi koji su prikupljeni tokom pretresanja ili proizilaze iz rezultata pretresanja, o čemu će više reči biti u nastavku.

Pretpostavke za pretresanje stana i drugih prostorija

Posle predaje naredbe o pretresanju, držalac stana i drugih prostorija ili lice na kome će se pretresanje preduzeti (što u oba slučaja može biti i okrivljeni, ali ne i isključivo) poziva se da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže. Na ovom mestu valja naglasiti da dobrovoljna predaja lica ili predmeta od strane držaoca stana nema uticaja na pretresanje njegovog stana i ne isključuje sačinjavanje zapisnika o izvršenom pretresu.

Pre započinjanja pretresa držalac stana ili lice na kome će se pretresanje preduzeti poučiće se da ima pravo da angažuje advokata, odnosno branioca (ukoliko je držalac stana okrivljeni) koji može prisustvovati pretresanju. Ukoliko zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresa će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri časa. Iz ovog procesnog pravila proističe da su ovlašćena službena lica policije dužna da pouče držaoca stana ili lice na kome će se pretresanje preduzeti o pravu da pretresu prisustvuje advokat, odnosno branilac, ali ukoliko to ne zahtevaju, ili advokat, odnosno branilac, ne pristupi pretresu u roku od tri sata od pozivanja, pretresanje će se obaviti i bez advokata, odnosno branioca, čak i u slučaju obavezne odbrane. Obaveza da se ova lica pouče da pretresu može da prisustvuje advokat, odnosno branilac, odnosi se i na situaciju kada se okrivljeni, kao držalac stana, nalazi u pritvoru, zbog čega su policijski službenici dužni da o vremenu i mestu preduzimanja ove dokazne radnje obaveste njegovog branioca, pod uslovom, naravno, da okrivljeni to zahteva.

Pretres stana bez predaje naloga odnosno naredbe

Od propisanih pretpostavki za pretresanje (prethodna predaja naredbe, prethodni poziv za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata) predviđen je izuzetak. Pretresanju se može odmah pristupiti, dakle, bez ispunjenja navedenih pretpostavki, ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan.

Pojašnjenja radi, to što je okrivljeni, kao držalac stana, u pritvoru, ne znači da je nedostupan, pa su u ovoj situaciji ovlašćena službena policije dužna da ga pouče da pretresu može prisustvovati njegov branilac. S tim u vezi, ako je pretresanje preduzeto bez naznačenja u zapisniku da je okrivljeni, kao držalac stana, ili drugi držalac stana, pre početka pretresanja poučen da ima pravo da uzme branioca, odnosno advokata, koji može prisustvovati pretresu, time je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija nezakonit dokaz po načinu pribavljanja. Ali, ako su u zapisniku o pretresu konstatovani konkretni zakonski razlozi zbog kojih se pretresanju pristupilo i bez prethodne pouke o pravu na branioca, odnosno advokata (ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan), onda je zapisnik o pretresanju zakonit dokaz i na njemu može da se zasnuje presuda.

Odsutnost ili nedostupnost držaoca stana

Kao što je već istaknuto, postoji razlika između držaoca stana koji je nedostupan od držaoca stana koji je odsutan, pa otuda i zakonodavac pravi razliku između ova dva pojma, propisujući da će se držalac stana pozvati da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se da u njegovo ime pretresanju prisustvuje neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice. Držalac stana, odnosno članovi njegovog domaćinstva ili drugo lice, ukoliko je on odsutan, ne moraju prisustvovati pretresanju, već se samo moraju pozvati

Obavezno prisustvo dva svedoka

Izričita je zakonska obaveza da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci. Oni će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika. Ovi svedoci moraju prisustvovati i u slučaju kada se pretresaju vojni objekti, prostorije državnih organa, preduzeća ili drugih pravnih lica, advokatska kancelarija ili stan u kojem živi advokat.

Međutim, prisustvo dva punoletna građanina u svojstvu svedoka nije obavezno u slučaju pretpostavljenog oružanog otpora ili druge vrste nasilja ili očigledne pripreme ili otpočinjanja uništavanja tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili ako je držalac stana i drugih prostorija nedostupan. Opet, ako nisu bili ispunjeni ovi pobrojani zakonski uslovi, a pretresanje je izvršeno bez prisustva dva svedoka ili u prisustvu jednog svedoka, zapisnik o takvom pretresanju je nezakonit dokaz, kao i svi drugi dokazi koji su iz njega proistekli.

Snimanje pretresa stana i drugih prostorija

Kako bi se predupredile moguće zloupotrebe i osujetilo podmetanje tragova, sredstava i predmeta izvršenja krivičnog dela („fabrikovanje dokaza“), zakonodavac je propisao obavezno tonsko i optičko snimanje toka pretresanja u slučajevima kada se pretres vrši bez prisustva dva punoletna svedoka ili bez predstavnika advokatske komore prilikom pretresa advokatske kancelarije ili stana advokata. U ostalim situacijama snimanje pretresanja je fakultativno, a prisustvo dva svedoka obavezno.

Postupak pretresanja

Pretresanje se vrši obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda. Zaključane prostorije, nameštaj ili druge stvari otvoriće se silom samo ako njihov držalac nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori ili to odbije da učini punoletni član njegovog domaćinstva ili drugo lice koje je pozvano da prisustvuje zbog toga što je on odsutan. Pretresanje se vrši po pravilu danju, a izuzetno i noću, odnosno između 22 i 6 časova, ako je danju započeto pa nije dovršeno ili je to određeno naredbom za pretresanje. O svakom pretresanju će se sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se u vezi sa svrhom pretresanja privremeno oduzimaju i mesto na kome su pronađeni, kao i pronađeni predmeti koji nisu u vezi sa krivičnim delom zbog koga je pretresanje preduzeto, ali koji ukazuju na drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, zbog čega će se i takvi predmeti opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, o čemu će se u oba slučaja izdati potvrda licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete.

U zapisniku će se posebno obrazložiti zbog čega se pretresanje vrši noću, a ako to nije posebno obrazloženo, taj propust policije ili javnog tužioca, sam po sebi, ne čini zapisnik nezakonitim dokazom, već je sud ovlašćen da u svakom konkretnom slučaju proceni da li je povreda načelnog pravila da se pretresanje vrši danju od takvog značaja da zapisnik o pretresanju izdvoji iz spisa predmeta kao nezakonit dokaz. Sastavni deo zapisnika su snimci i fotografije sačinjene prilikom pretresanja, bez obzira da li se radi o obaveznom ili fakultativnom tonskom i optičkom snimanju toka pretresanja. U zapisnik se unose još i primedbe prisutnih lica, koja ga i potpisuju. U slučaju da lice odbije da potpiše zapisnik, to će se posebno navesti.

Kada nalog za pretres nije potreban

Javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe suda ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu:

  • uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije;
  • ako neko zove u pomoć;
  • radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela;
  • radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog;
  • radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

U tom slučaju mogu i bez prisustva svedoka da preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu. Ukoliko je u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija konstatovano da je izvršeno pretresanje stana izvršeno na osnovu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, te je držalac stana ovakav zapusnik potpisao bez primedbi ovaj zapisnik može predstavljati zakoniti dokaz. Kad javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija bez naredbe o pretresanju dužna su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.

Kada je postojala saglasnost držaoca stana, te je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno u svemu u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP a da su pored toga pretresanju prisustvovala dva punoletna građanina kao svedoci pretresa, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da navedeni dokaz predstavlja dokaz na kojem se sudska odluka može zasnivati. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda na zakonitost dokaza nije od uticaja čak iako ovlašćena službena lica nisu u konkretnom slučaju postupila u smislu člana 160. ZKP, odnosno o pretresu bez naredbe suda nisu podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak.

Ovu presudu Vrhovnog kasacionog suda možete pogledati ovde.

Nalog za pretres i držalac stana

Najviše praktičnih nedoumica stvara pojam „držalac stana“ (podrazumeva se i drugih prostorija), odnosno da li je to samo lice koje faktički koristi stan ili to može biti i vlasnik stana koji je sa držaocem zaključio kakav pravni posao ili držalac koji bez znanja i saglasnosti vlasnika boravi u stanu. Odgovor na ovo pitanje daje Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa koji poznaje neposrednu, posrednu i sudržavinu, pa tako neposrednu državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari, dok posrednu državinu stvari ima lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju stana, zakupa, čuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu. Državinu ima i lice koje ju je steklo silom, potajno ili zloupotrebom poverenja. Kada više lica ima državinu na stvari onda se radi o sudržavini. Dakle, pojam držaoca je u toj meri sveobuhvatan da se pretresanje stana bez naredbe suda može izvršiti i kada je saglasnost za pretresanje dao vlasnik stana, koji je okrivljenom ili drugom držaocu izdao stan u zakup ili dao na poslugu, čuvanje i korišćenje, kao i onaj držalac, koji sa vlasnikom ili zakonitim držaocem nije zaključio kakav pravni posao u vezi konkretnog stana, već je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja (uzurpacijom).

Ako nakon ulaska u stan i druge prostorije nije preduzeto pretresanje, držaocu prostorija ili prisutnom punoletnom članu domaćinstva držaoca ili drugom licu koje je pozvano da prisustvuje pretresanju zbog toga što je držalac odsutan, odmah će se izdati potvrda u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja i uneti primedbe držaoca ili prisutnog lica.

Zaključak

Pretres stana i drugih prostorija predstavlja ometanje „doma“ u smislu člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime se takođe vrši i mešanje u „privatni život“ u kontekstu iste odredbe, a da bi ometanje „doma“ ili mešanje u „privatni život“ bilo u skladu sa članom 8. Konvencije, ono mora biti „u skladu sa zakonom“ i preduzeto zarad postizanja „legitimnog cilja“ i „neophodno u demokratskom društvu“. Pronalaženje okrivljenog, tragova krivičnog dela ili predmeta koji bi mogli biti od značaja za istragu krivičnog dela čije se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti smatra se „legitimnim ciljem“, jer je isti u interesu javne bezbednosti i povezan sa sprečavanjem kriminala i zaštitom prava drugih lica.

Pojam „nužnosti“ podrazumeva da je mešanje proporcionalno legitimnom cilju kojem se teži, a s obzirom na posebne okolnosti svakog slučaja, kao što su ozbiljnost krivičnog dela, način i okolnosti pod kojima je naredba za pretresanje izdata, dostupnost drugih dokaza u to vreme, sadržaj i obim naredbe i stepen mogućih posledica po ugled osobe koja je podvrgnuta pretresanju. Naposletku, pretresanje stana i drugih prostorija je „u skladu sa zakonom“, jer ima uporište u Zakoniku o krivičnom postupku tako da je i taj uslov iz Konvencije ispunjen. Međutim, Konvencija je propisala uslove („legitimni cilj“, „nužnost“, „u skladu
sa zakonom“) radi zaštite prava na dom i na privatni život, pa ukoliko su ovi konvencijski uslovi ispunjeni to nužno ne znači da je i svako pretresanje stana i drugih prostorija zakonito sa stanovišta Zakonika o krivičnom postupku. Naime, Zakonik o krivičnom postupku propisuje pretpostavke za pretresanje stana i drugih prostorija prvenstveno u cilju procesnih garancija prava na odbranu okrivljenog, pa ukoliko neka pretpostavka nije bila ispunjena, onda je zapisnik o pretresanju nezakonit dokaz, a posledično i svi ostali dokazi koji su proistekli iz takvog dokaza. Na praktičnom planu to znači da nezakonitost zapisnika o pretresanju povlači sa sobom npr. nezakonitost potvrde o privremeno oduzetim predmetima, izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta, zapisnika o dnk veštačenju izuzetih bioloških tragova, zapisnika o veštačenju pronađene opojne droge ili oružja i sl., jer takvi dokazi predstavljaju sastavni deo iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija ili proističu iz njega, pa kako su „plodovi otrovnog drveta“ to dele sudbinu zapisnika o pretresanju.

Zbog toga je od krucijalnog značaja da se razmatrana dokazna radnja izvede u potpunosti u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. U protivnom, džaba su policija ili javni tužilac krečili. Osim, ako postoje drugi dokazi na kojima se može zasnovati osuđujuća presuda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *