Krivično delo prevara se često čini na osnovu dobro osmišljenog plana i ubedljivim metodama. Ovaj zločin ne poznaje granice. Prožima sve sfere života, od finansija do virtuelnog prostora. Razumevanje prevara i gonjenje učinilaca je ključno kako bismo se zaštitili i povratili novac. U ovom tekstu ćemo razjasniti zakonske odredbe ovog krivičnog dela, različite oblike prevara, ali i razmotriti načine kako se zaštititi od njih. Razmotrićemo načine za gonjenje učinalaca uz minimalne troškove i načine za povraćaj novca.
Krivično delo prevara
Krivično delo prevara propisano je članom 208 Krivičnog zakonika. Ovo krivično delo čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Najčešće se ovo krivično delo vrši u nameri da učinilac sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Međutim, i u slučaju da kod učinioca ova nemera ne postoji ali postupa u nameri da drugog ošteti takođe će postojati ovo krivično delo.
Ovde treba razjasniti da nije svako neispunjavanje preuzete obaveze krivično delo prevara. U mnogim slučajevima će se raditi o građanskopravnom odnosu. Ako je neko naručio i preuzeo robu ali zbog lošeg poslovanja ili zbog toga što nije imao priliv sredstava koje je očekivao tu robu ne može da plati neće se raditi o ovom krivičnom delu. Da bi učinilac odgovarao za ovo krivično delo potrebno je da se dokaže prevarna namera odnosno da je učinilac postupao sa unapred stvorenom i isplaniranom namerom da pribavi protivpravnu imovinsku korist odnosno da drugog ošteti. Ovu prevarnu nameru sud će ceniti na osnovu objektivnih okolnosti. Prilikom odlučivanja da li je izvršeno ovo krivično delo sud će ceniti ukupno ponašanje učinioca. Njegovo ponašanje pre učinjenog krivičnog delo i njegovo ponašanje nakon učinjenog krivičnog dela mogu ukazivati na to da li je bilo ili nije prevarne namere.
Najčešće prevare u praksi su preko interneta
Često se ovo krivično delo vrši preko interneta na sajtovima za kupoprodaju robe. Učinioci često objavljuju da prodaju određeni proizvod i zahtevaju uplatu kupoprodajne cene unapred ili u trenutku slanja. Često stupaju u kontakt sa kupcem i šalju potvrdu o poslatoj pošiljci tražeći istovremenu uplatu novca. Međutim, u toj pošiljci ne šalju proizvod koji su oglasili na prodaju već ošteće proizvode znatno manje vrednosti ili čak nešto potpuno drugo. Tako na primer umesto telefona šalju kutiju soli, čokoladu i sl. U ovim slučajevima lako se dolazi do učinilaca imajući u vidu da lica koja podižu novac moraju da ostave svoje lične podatke.
Pored ovih čestih prevara ima i mnogo složenijih i pažljivo smišljenih prevara o čemu svakako možete čitati na internetu.
Sitna prevara
Prevara se smatra sitnom, ako šteta prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od pet hiljada dinara a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu. Ako je ovakvo delo izvršeno na štetu privatne imovine, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Što se tiče odgovornosti i gonjenja za sitnu prevaru važi isto kao i za sitnu krađu. O tome sam već pisao u tekstu SITNA KRAĐA -DA LI SE I POD KOJIM USLOVIMA KRIVIČNO ODGOVARA.
Gonjenje učinilaca krivičnog dela prevara
Ukoliko se ne radi o sitnoj prevari učinioci ovog krivičnog dela se gone po službenoj dužnosti. To znači da javni tužilac podnosi i zastupa optužbu pred sudom. Prisustvo oštećenog često nije obavezno. Međutim, da bi učinilac bio gonjen potrebno je da oštećeni podnese krivičnu prijavu. Kako napisati i podneti krivičnu prijavu možete pročitati ovde.
Kako povratiti novac od prevare
Da bi okrivljeni koji bude osuđen za prevaru bio obavezan da novac koji je protivpravno oduzeo vrati oštećenom ključno je da prilikom davanja iskaza pred javnim tužiocem i pred sudom oštećeni istakne imovinskopravni zahtev. Važno je da oštećeni kaže da ističe ovaj zahtev i da ga opredeli tako što će reći tačan iznos novca koji traži. U tom slučaju sud može u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim da ga obaveže da ovaj novac, u određenom roku, isplati oštećenom. Ukoliko to okrivljeni ne učini u ostavljenom roku oštećeni može pokrenuti postupak prinudne naplate preko javnog izvršitelja.
Zašto je važno da se iznos opredeli? Kada oštećeni ovaj zahtev istakne ali ga ne opredeli sud će ga uputiti na parnicu što iziskuje dodatne sudske troškove za oštećenog.
Povraćaj novca od prevare kroz izricanje uslovne osude
Jedan od efikasnih načina da oštećeni povrati novac od prevare je izricanje uslovne osude u kojoj će sud odrediti da će se utvrđena kazna zatvora izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela. U tom slučaju se okrivljenom utvrđuje kazna zatvora ali se ona ne izvršava ukoliko u određenom roku ne izvrši novo krivično delo i vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela.
Nakon izricanja ovakve uslovne osude okrivljeni se često snađu i vrate novac kako ne bi išli u zatvor. Iako oštećeni nema procesnih ovlašćenja da predlože krivičnu sankciju može neformalno sudu to da predloži. To može uticati na sud da je izrekne. Međutim, treba napomenuti da je izricanje uslovne osude učiniocu ograničeno na lica koja su ranije neosuđivana ili koja su osuđivana ali je od pravnosnažnopsti poslednje osude proteklo pet godina.
Propisane kazne za krivično delo prevara
Propisane kazne za krivično delo prevara zavise od iznosa pribavljene protivpravne imovinske koristi odnosno pričinjene štete. Ukoliko je iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi do četristopedeset hiljada dinara, propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Zakonodavac je ovde propisao kumulativno izricanje i kazne zatvora i novčane kazne tako da se onaj ko bude oglašen krivim ne može kazniti samo jednom od ove dve kazne.
Ukoliko je ovo krivično delo učinjemo samo u nameri da se drugi ošteti, zakon propisuje da će se kazniti zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom. Ako je pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna. U slučaju da je pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, propisana je kazna zatvora od dve do deset godina i novčana kazna.
Za sitnu prevaru koja se goni po privatnoj tužbi, a o kojoj je bilo reči, propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci. Za razliku od prethodnog kumulativnog propisivanja kazne ovde je zakonodavac kazne propisao alternativno. To znači da sud može izreći jednu od dve propisane kazne.
Kazne za prevaru u sudskoj praksi
Bez obzira što su zakonom propisane navedene kazne zatvora to ne znači da će sud u svakom slučaju lice koje oglasi krivim za prevaru osuditi na kaznu zatvora. Koja će krivična sankcija biti izrečena učinioca ovog krivičnog dela zavisi od mnogih okolnosti. Ukoliko se radi o neosuđivanom licu sud mu može izreći i uslovu osudu. Pored toga sud može primeniti i odredbe o ublažavanju kazne. Sud takođe može odrediti i da osuđeni kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Ovakav način izdržavanja kazne zatvora sud može odrediti ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine.
Što se tiče novčane kazne njen iznos takođe najviše zavisi od toga da li je okrivljeni ranije osuđivan ili ne. U praksi se ti iznosi najčešće kreću u iznosu od 50.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.
Krivično delo prevara – sudska praksa
Kakav je stav po pitanju radnje održavanja u zabludi zauzeo Vrhovni kasacioni sud možete pročitati ovde.
Evo još nekih stavova Vrhovnog kasacionog suda.
Za postojanje krivičnog dela prevare nije nužno da se navede konkretno fizičko lice koje je kao predstavnik oštećenog lica dovedeno u zabludu, već je dovoljno navesti da je okrivljeni lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu predstavnika oštećenog pravnog lica da ono usled toga učini nešto na štetu svoje imovine.(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 1408/20 od 10. 3. 2021)
Kod krivičnog dela prevara, nenastupanje posledice, tj. štete na imovini oštećenih, ne znači da ne postoji ovo krivično delo, već da je delo ostalo u pokušaju. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 474/17 od 30. 5. 2017).
Vrste prevara
Osim krivičnog dela prevara iz člana 208 Krivičnog zakonika ovim zakonikom propisana su i druga spefična krivična dela prevare. Ona se razlikuju prema svojstvu učinioca, sredstvima izvršenja ili načinu izvršenja i sl.
Prevara u obavljanju privredne delatnosti
Ovo krivično delo regulisano je članom 223 Krivičnog zakonika. Čini ga onaj ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica. Kazna za osnovni oblik ovog krivičnog dela je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Ako je pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom. U slučaju da je pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.
Prevara u osiguranju
Ovo krivično delo čini onaj ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu, uništi, ošteti ili sakrije osiguranu stvar, pa zatim prijavi štetu. Zakon propisuje da će se učinilac osnovnog oblika ovog krivičnog dela kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Istom kaznom kazniće se i ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu za slučaj telesnog oštećenja, telesne povrede ili narušenja zdravlja, prouzrokuje sebi takvo oštećenje, povredu ili narušenje zdravlja, pa zatim podnese zahtev osiguravajućem društvu.
Ako je ovim krivičnim delom pribavljenja imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Međutim, u slučaju da je pribavljenja imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Računarska prevara
Ovo krivično delo čini onaj ko unese netačan podatak, propusti unošenje tačnog podatka ili na drugi način prikrije ili lažno prikaže podatak i time utiče na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku štetu. Kazna za osnovni oblik ovog krivičnog dela je novčana kazna ili zatvor do tri godine. Međutim, ko ovo krivično delo učini samo u nameri da drugog ošteti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. U slučaju da je pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ako je pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina. Ovo krivično delo regulisano je u čl. 301 KZ.
Prevara u službi
Službeno ili odgovorno lice koje u vršenju službe u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist podnošenjem lažnih obračuna ili na drugi način dovede u zabludu ovlašćeno lice da izvrši nezakonitu isplatu, čini krivično delo prevara u službi. Ono je predviđeno članom 363 Krivičnog zakonika. Propisana kazna za osnovni oblik ovog krivičnog dela je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Ako je pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom. U slučaju da je pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.
Saveti za zaštitu od prevare
Poželjno je da budete sumnjičavi u ponude koje zvuče predobre da bi bile istinite. To su ponude koje obećavaju velike dobitke ili pogodnosti. Ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno i nije istinito.
Budite informisani o prevarantskim temama tako što ćete pratiti vesti o tome. To će vam koristiti jer ćete moći da prepoznate slične situacije.
Što se tiče prevara preko interneta i eventualnih transakcija putem internet praćenja postoje niz mera koja možete preduzeti pre plaćanja. Pre nego što izvršite onlajn transakcije, proverite da li je sajt siguran (https) i da li koristi pouzdane sisteme za plaćanje. Proverite recenzije i reputaciju onlajn prodavaca pre kupovine. Koristite jake lozinke i redovno ih menjajte. Aktivirajte dvofaktornu autentifikaciju kad god je to moguće.
